Radoslav Pavlović

Rođen je 1954. godine u Aleksandrovcu.

Osnovnu školu, gimnaziju i Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgije, završio je u Beogradu. 

Napisao je veliki broj pozorišnih komada:  Savremenik, SKC, 1978, Šovinistička farsa, SKC, 1985, Muke po Živojinu, Jugoslovensko dramsko, 1986, Braća po oružju, Duško Radović, 1987, U potrazi za izgubljenom srećom, Duško Radović, 1989, Mala, Zvezdara teatar, 1990, Šovinistička farsa 2, Duško Radović, 1991, Život Jovanov, Zvezdara teatar, 1992, Čaruga, Zvezdara teatar, 1993, Moja draga, Beogradsko dramsko, 1994, Šovinistička farsa 3, Produkcija ZAM, 1995, Beograd, Duško Radović, 1995, Moja mama, Kult teatar, 1998, Vidimo se u Den Hagu (Šovinistička farsa 4), Kult teatar, 1998, Tri boje duge, Slavija teatar, 2000, Jedanaest nedelja, Jugoslovensko dramsko, scena Bojan Stupica, 2000, Program uživo, Kult teatar, 2001, Slatke usne mladosti, Kult teatar, 2003, Pastorala, Kult teatar 2007.

Po njegovim scenarijima snimljeni su filmovi: Piknik u Topoli, reditelj Zoran Amar, 1980, Stepenice za nebo, reditelj Miroslav Lekić, 1982, Živeti kao sav normalan svet, reditelj Miloš Radivojević, 1983, Prljavi film, reditelj Dušan Sabo, 1987, Hajde da se volimo 3, reditelj Stanko Crnobrnja, 1990, Mala, reditelj Predrag Antonijević, 1990, Balkanska pravila, reditelj Darko Bajić, 1996, Volim te najviše na svetu, reditelj Predrag Velinović, 2003. Autor je televizijske serije „Moj rođak sa sela“. 

Bio je zamenik glavnog i odgovornog urednika za kulturno-obrazovni program na RTS-u.

„Prihvatio sam mesto zamenika glavnog i odgovornog urednika Kulturno-obrazovnog programa… Pošto sam bankrotirao oko serije, koja je napisana pre tri i po godine, i zbog koje sam morao da se bavim lobiranjem, maltene sam stanovao u RTS-u pokušavajući da povežem ljude… Kada sam se se požalio generalnom direktoru da sam kao slobodni umetnik 20 godina uspeo da bankrotiram, on mi je rekao: „Hoćete li da se zaposlite?“ Ja sam razmislio i rekao: „Da, hvala“. Inače, ja sam se 1980. kao mladi pisac zaposlio u RTS-u i bio tamo devet godina. Poslednje što sam napravio bilo je da kao urednik potpišem seriju „Balkan ekspres“ Gordana Mihića, koju je režirao Gaga Antonijević. Tada sam, iz potrebe da svo vreme ovoga sveta imam za sebe i pisanje, sporazumno raskinuo radni odnos i otišao u slobodne umetnike. Dvadeset godina kasnije vratio sam se u svoju kuću.“

U martu 2008. ušao je u Srpsku radikalnu stranku, a u oktobru, po osnivanju Srpske napredne stranke, postaje član te partije i predsednik stranačkog Saveta za kulturu. O razlozima ulaska u politiku kazao je: 

„Ulazak u politiku je bio jedan klasičan gest samoodbrane. Pošto sam pisao o stvarima kakve ih vidim i imao i neke uspehe, kolege su jedva čekale da me penzionišu. Jedan moj komad je izašao 1995, zvao se „Komedija Beograd“, i izazvao opštu ljutnju cele čaršije i svih stranaka, od SPO do SPS. Od tada sam gledao kako moje pravoverne kolege postaju upravnici pozorišta i direktori koječega, ministri… Od kada sam se u martu prošle godine u 54. godini upisao u Radikalnu stranku, mnogo novinara me je pitalo zašto. A niko se nije upitao zašto sam se poslednji upisao u neku partiju. Dakle, zato što smo postali partijska država, a ja sam kao Šumadinac mogao da odaberem samo neku nacionalnu stranku. Kada je došlo do cepanja stranke, bio sam strašno srećan, jer sam sada u partiji po mojoj meri u kojoj imam s kim da razgovaram i u kojoj ima ko da me čuje. Cilj nam je da se napravi ambijent u kulturi u kome će se govoriti kritički o svim pojavama i u kome se ne sme donositi odluka o igranju komada u zavisnosti od članstva u partiji… Ambijent prava na različitost.“

Nakon što je 2012. Tomislav Nikolić izabran za predsednika Srbije, Pavlović postaje njegov savetnik za kulturu.

Bio je predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, ali je u novembru 2013. podneo ostavku na tu funkciju iz, kako je rekao, više razloga, uključujući zastrašivanje članova Upravnog odbora u procesu izbora upravnika nacionalnog teatra.

Predsednik je UO Kruševačkog pozorišta.