Rođen je 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu. Diplomirao je u oblasti socijalne psihologije, na Katedri za kliničku psihologiju. Radio je kao novinar, klinički psiholog i profesor psihologije. Učestvovao je u opozicionom radu tokom studija zbog čega je hapšen.
Posle petooktobarskih promena postao je ministar za telekomunikacije u Vladi SRJ. Od 2001. godine bio je savezni poslanik u veću građana, potpredsednik u Skupštini SRJ i šef poslaničkog kluba Demokratske stranke. U isto vreme bio je i predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Od 17. marta 2003. vršio je funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2003. godine bio je nosilac liste Demokratske stranke „DS – Boris Tadić“. Od februara 2004. bio je šef Poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 11. jula 2004. vrši funkciju predsednika Srbije. Na mesto predsednika Republike Srbije izabran je ponovo februara 2008. godine.
Član je Demokratske stranke od 1990. godine. Bio je sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora od 1992. godine. Za potpredsednika DS-a izabran je u decembru 2000. godine, a na istu funkciju ponovo je izabran u oktobru 2001. godine. Za predsednika Demokratske stranke izbaran je u februaru 2004. godine.
Otac Borisa Tadića je akademik Ljubomir Tadić, disident iz SFRJ.
Trenirao je vaterpolo punih 11 godina u „Crvenoj Zvezdi“ i „Partizanu“.
Prvi put se oženio za vreme studija. Sa drugom suprugom ima dve ćerke.
Govori engleski i francuski jezik.
