Rođen je 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu. Diplomirao je u oblasti socijalne psihologije, na Katedri za kliničku psihologiju. Radio je kao novinar, klinički psiholog i profesor psihologije. Učestvovao je u opozicionom radu tokom studija zbog čega je hapšen.
Posle petooktobarskih promena postao je ministar za telekomunikacije u Vladi SRJ. Od 2001. godine bio je savezni poslanik u veću građana, potpredsednik u Skupštini SRJ i šef poslaničkog kluba Demokratske stranke. U isto vreme bio je i predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Od 17. marta 2003. vršio je funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2003. godine bio je nosilac liste Demokratske stranke “DS – Boris Tadić”. Od februara 2004. bio je šef Poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 11. jula 2004. vrši funkciju predsednika Srbije. Na mesto predsednika Republike Srbije izabran je ponovo februara 2008. godine. U martu 2012. godine raspisao je vanredne predsedničke izbore na kojima je izgubio od Tomislava Nikolića.
Član je Demokratske stranke od 1990. godine. Bio je sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora od 1992. godine. Za potpredsednika DS-a izabran je u decembru 2000. godine, a na istu funkciju ponovo je izabran u oktobru 2001. godine. Za predsednika Demokratske stranke izbaran je u februaru 2004. godine.
Otac Borisa Tadića je akademik Ljubomir Tadić, disident iz SFRJ.
Trenirao je vaterpolo punih 11 godina u „Crvenoj Zvezdi” i „Partizanu”.
Prvi put se oženio za vreme studija. Sa drugom suprugom ima dve ćerke.
Govori engleski i francuski jezik.
