Smene, kazne i zabrane (8. deo)
Zakon o informisanju najviše se obrušio na listove koje izdaje Slavko Ćuruvija – „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. Zaplenjena je imovina i ispražnjene prostrije DT-a. Na kioscima se neće pojaviti 100.000 primeraka DT koliko je štampano, a ta redakcija kažnjena je sa 800.000 dinara. Ćuruvija ističe:
„Štampaćemo novine dok neko od nas ne pobedi.“ (Glas javnosti, 10. 11. 1998. godine)
Šef poslaničkog kluba SPS Milorad Vučelić smenjen je sa svih funkcija.
„Zbog nedoličnog ponašanja i nereda koje je nanelo štetu političkom ugledu i autoritetu SPS, izvršni odbor SPS jednoglasno je razrešio Milorada Vučelića članstva u Glavnom odboru SPS i sa funkcije narodnog poslanika.“ (Glas javnosti, 13. 11. 1998. godine)
Po novom Zakonu osuđen je glavni i odgovorni urednik „Politike“ Hadži Dragan Antić i sam list.
„Kažnjeni su sa 100.000, odnosno 50.000 dinara na osnovu prekršajne prijave Zorana Đinđića i DS, zbog kršenja Zakona o informisanju.“ (Glas javnosti, 14. 11. 1998. godine)
Ministar informisanja je takvu presudu označio kao dokaz opravdanosti Zakona.
„Vučić je izrazio zadovoljstvo što je Zoran Đinđić shvatio i počeo da uživa blagodeti Zakona o informisanju.“ (Glas javnosti, 14. 11. 1998. godine)
Radio B92 dobio je MTV nagradu.
„TV Košava direktno je prenosila evropsku dodelu MTV nagrada, ali je u momentu kada je Radio B92 proglašen za dobitnika, prenos prekinula blokom reklama i spotom domaće dens grupe ‘Fanki dži’.“ (Glas javnosti, 16. 11. 1998. godine)
Ministarka za brigu o porodici Rada Trajković podnela je ostavku na tu funkciju.
„Brinem se za budućnost moje zemlje dok god je Vojislav Šešelj u vrhu vlasti, a moja ostavka na mesto ministra predstavlja rezultat principijelnog sukoba sa njim.“ (Glas javnosti, 18. 11. 1998. godine)
O ostavci se diskutovalo u Skupštini. Šešelj nije ostao dužan Trajkovićevoj, a u njenu odbranu stao je samo suprug Veselin Trajković, poslanik SRS.
Šešelj: „Međutim, pre nekoliko dana Rada Trajković je pokušala, mimo propisa i mimo kriterijuma da isforsira svoga brata, koji je sudija Opštinskog suda u Nišu, na mesto sudije Okružnog suda. Taj čovek se zove Radomir Vujačić. Prvo nije uspela ni kod stranke, jer smo zauzeli stav da se strogo držimo kriterijuma prilikom izbora sudija, da ni jedan sudija ne može doći na sudijsku funkciju zato što je nečiji rođak, zato što je nečiji prijatelj, nečiji poznanik, sudija može doći u sudijsko zvanje, napredovati u više sudijsko zvanje samo na osnovu konkretnih rezultata u svom radu, ugleda i poverenja koje uživa u sredini u kojoj je u prethodnom periodu delovao. Rada Trajković, nažalost, išla je kod ministra Jankovića, tamo napravila i scenu u kancelariji, plakala čak. Pokušala da interveniše kod drugih istaknutih političkih funkcionera, a sve u cilju da svome bratu obezbedi željenu poziciju.“
Trajković: „Moja supruga je podnela ostavku zbog totalitarizma potpredsednika Šešelja (aplauz u sali), zbog nepoštovanja demokratske procedure u stranci, zbog nametanja svoje volje preko svojih štićenika Jorgovanke Tabaković i Maje Gojković.“ (Otvoreni parlament, 17. 11. 1998. godine)
Stiže Otpor
Na pitanje novinara u Skupštini odakle mu bedž sa stisnutom pesnicom, koji je zakačio na rever, lider LSV Nenad Čanak je odgovorio:
„Bedž su mi poklonili dobri ljudi koji imaju savesti da se još bave ovom propalom zemljom. Prethodno su poslanici u skupštinskom holu bili ne malo iznenađeni kada su u pratnji Čanka videli četvoricu mladih ljudi koji su, ležerno obučeni, prosto štrčali među poslaničkim listerima.“ (Glas javnosti, 18. 11. 1998. godine)
Iako u opoziciji, Vuk Drašković je imao jasan stav o dešavanjima na Kosovu koji je podsećao na one koje je emitovala vladajuća struktura.
„Niko ne može u nedogled da ponižava Srbiju. Neka se niko u svetu ne iznenadi ukoliko srpski narod na Kosovu i Metohiji počne da formira komitske čete za likvidaciju bandi. Ne rađaju Srpkinje kamenje. I kad Srbina ubiju boli.“ (Glas javnosti, 18. 11. 1998. godine)
Ministar Vučić je i u razgovoru sa urednicima medija u Nišu govorio o dobrim stranama Zakona.
„Političari nisu ni najmanje Zakon doneli da bi sebe zaštitili. Šta su poslednjih dana sve izgovorili novinari i urednici recimo o meni, recimo o Zakonu, pa im se ništa nije dogodilo. Pod udar Zakona dolazi samo ono što predstavlja povredu ličnosti.“(Glas javnosti, 26. 11. 1998. godine)
Štrajk na Filozofskom fakultetu ne jenjava. Profesori su većali da li da se priključe studentima. „Kuvalo je“ i na Elektrotehničkom i na Filološkom.
„Peticiju kojom se traži smena dekana Radmila Marojevića, koju je grupa za srpsku književnost uputila Vladi Srbije, potpisalo je 104 nastavnika i saradnika, što predstavlja većinu predavača na ovom fakultetu.“ (Glas javnosti, 26. 11. 1998. godine)
Načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić je, kako je tvrdio, smenjen nezakonito.
Jednima porezi, drugima beneficije
Uvedena je taksa na korišćenje mobilnih telefona.
(Glas javnosti, 4. 12. 1998. godine)
Vlada Srbije predložila je novi Zakon o specijalnim beneficijama za najviše funkcionere.
„Doživotne plate svim dosadašnjim i budućim predsednicima Srbije, predsednicima Vlade i skupštine, ministrima srpske Vlade, kao i sadašnjim i budućim poslanicima republičkog parlamenta, neke su od tačaka novog zakona o posebnim pravima i obavezama izabranih lica, koji je u subotu dostavljen Skupštini Srbije i o kojem će se danas izjašnjavati poslanici.“ (Glas javnosti, 7. 12. 1998. godine)
Na predlog Koalicije „Vojvodina“, odnosno Dragana Veselinova, juče su oduzeti poslanički mandati Branislavu Pomoriškom (RDSV), kao i Ratomiru Svirčeviću i Nenadu Čanku iz LSV-a. Čanak je izjavio:
„Mi smo iz Parlamenta uklonjeni na zahtev Dragana Veselinova, na osnovu falsifikovanih dokumenata. Time je pokazano koliko u ovoj zemlji nema više nikakvog reda i više nema nikavog smisla biti u toj skupštini i meni je intimno drago što više neću gledati tu zločinačku kamarilu. Svoju priču imao je i Dragan Veselinov: Čanak i drugovi su napustili Koaliciju „Vojvodina“ još pre godinu dana, kada su sami osnovali koaliciju, udruživši se sa šumadijskim i sandžačkim partijama. Logično je o da da izgube mandat i mislim da će ovo za njih biti dragoceno iskustvo, posebno za Čanka koji je još mlad. Veselinov je opovrgao tvrdnje isključenih da je ‘pod pritiskom odradio posao za crveno-crnu koaliciju’ i naglasio da je odluka doneta mnogo ranije.“ (Glas javnosti, 8. 12. 1998. godine)
Objavljeno je da je Savet EU usvojio listu 19 srpskih političara, „odgovornih za pripremu, implementaciju, zagovaranje ili političku zloupotrebu Zakona o javnom informisanju“, kojima se do daljeg neće izdavati vize za ulazak u zemlje članice EU.
„Po tom spisku, u tih 15 evropskih zemalja neće moći da uđu Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, ministar za informisanje, Vučićevi zamenici Miljkan Karličić, Dušanka Đogo-Antonović i Miodrag Popović, zatim ministar pravde Dragoljub Janković, generalni sekretar SPS Gorica Gajević, ministar kulture Željko Simić, član SPS Života Cvetković, portparol SPS Ivica Dačić, član SPS Slavko Veselinović, član SRS Stevo Dragišić, potpredsednik Vlade Tomislav Nikolić, predsednik Odbora SRS za Šumadiju Nataša Jovanović, potpredsednik Vlade Milovan Bojić, glavni urednik (crvene) „Borbe“ Živorad Đorđević, portparol JUL-a Ivan Marković, predsednik Patriotskog saveza Beograda Milorad Radević i predsednica Saveza žena Jugoslavije Bratislava Buba Morina.“ (NIN, 17. 12. 1998. godine)
Tomislav Nikolić je to prokomentarisao:
„Moj ponos je umanjen što nisam prvi na spisku srpskih političara kojima je uskraćen ulazak u zemlje EU. Moram da razočaram savet petnaestorice i da im poručim da me njihova odluka ni malo ne pogađa s obzirom da nikada nisam ni imao nameru da idem ni u u jednu od ovih zemalja. Ako me pitate što, da vam odgovorim: Zato što su prepune đubreta na vlasti!“ (Večernje novosti, 14. 12. 1998. godine)
I Aleksandar Vučić je tvrdio da je ponosan.
„Vrlo sam ponosan što sam prvi na listi od 19 srpskih političara kojima je savet EU zabranio ulazak u zemlje petnaestorice.“ (Večernje novosti, 14. 12. 1998. godine)
Skupština je ipak odustala od usvajanja zakona o privilegijama.
