Grupa za slobodu medija predala zahteve Ani Brnabić
Među 13 zahteva nalaze se i oni o ponašanju državnih funkcionera prema novinarima i medijima, o napadima na novinare, o razrešenju članova Saveta REM, o rešavanju problema Politike, Novosti, Dnevnika, gašenju Tanjuga...
Predstavnici Grupe za slobodu medija, koja okuplja medije, novinarske asocijacije, novinare i organizacije civilnog društva, predali su danas, 14. novembra, spisak od 13 zahteva predsednici vlade Ani Brnabić.
Kako je za „Cenzolovku“ izjavio Ilir Gaši, jedan od predstavnika grupe, sastanak sa predsednicom vlade je trajao „par sati“:
„Videćemo da li će, u kojoj meri i na koji način će naši zahtevi biti uvaženi. Grupa za slobodu medija će nastaviti sa svojim aktivnostima. Prvi korak nam je da što većem broju ljudi predstavimo naše zahteve, njihovu opravdanost i svrhu i da tražimo od njih da te zahteve podrže“, rekao je za cenzolovku Gaši, programski direktor Slavko Ćuruvija fondacije.
Podsetimo, Grupa za slobodu medija je formirana u septembru 2017, nakon što je ugašen nedeljnik „Vranjske“. Približno u isto vreme kada je Grupa formirana, novinar KRIK-a Stevan Dojčinović bio na udaru Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, a pojedine novinarke su bile na meti Informera.
Tekst zahteva kojeg je dobila Ana Brnabić prenosimo u celosti:
„Imajući u vidu da su u Srbiji političkim, ekonomskim, socijalnim, administrativnim, pravosudnim i fizičkim pritiscima na medije i novinare ozbiljno ugrožene medijske slobode;
Imajući u vidu kontinuiranu diskreditaciju i diskriminaciju medija i novinara koji drže do profesionalnih i etičkih standarda i rade u interesu građana i javnosti;
Imajući u vidu da se u oblasti javnog informisanja ne sprovode zakoni i krše profesionalne i etičke norme;
Imajući u vidu neefikasnost državnih institucija u zaštiti sigurnosti novinara i slobode medija, a da neke od njih i ugrožavaju prava medija i novinara;
Imajući u vidu da stalno pogoršavanje situacije u oblasti slobode medija ugrožava demokratske procese u društvu, medijski pluralizam, pravo na dijalog o bilo kojem važnom političkom i društvenom pitanju;
Novinarska i medijska udruženja, novinari i novinarke, mediji, organizacije civilnog društva i građani i građanke okupljeni u neformalnoj Grupi za slobodu medija, od Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije zahtevaju:
1. Da predstavnici vlasti, prvenstveno najviši državni funkcioneri, prestanu sa javnim prozivkama i pokušajima diskreditovanja novinara i medija. Da Vlada, ministarstva, njeni članovi i predstavnici drugih državnih institucija, kada dostavljaju pozive za javne događaje, odgovaraju na pitanja novinara i zahteve medija za intervjue i izjave, na jednak način, bez selekcije i diskriminacije, tretiraju sve medije koji poštuju Kodeks novinara Srbije;
2. Da nadležni državni organi po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokrenu postupke protiv počinilaca. Da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare;
3. Da Ministarstvo kulture i informisanja odmah obustavi rad na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja, zbog neodgovarajuće metodologije i strukture članova Radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih i medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu ovog kapitalnog dokumenta. Posle izlaska četiri člana iz Radne grupe, ona je izgubila neophodan legitimitet. Da Ministarstvo kulture i informisanja, u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora, što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada i strukturu nove radne grupe, kako bi Strategija razvoja javnog informisanja bila u najboljem interesu novinarske profesije, medija, njihovih izdavača i građana i građanki;
4. Da Narodna skupština Republike Srbije pokrene postupak razrešenja članova Saveta REM i da se prilikom postupka izbora novih članova Saveta otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača. Skupštinski odbor za kulturu i informisanje nije nadležan da ispituje podobnost članova koje su izabrali ovlašćeni predlagači, niti Skupština da odbije da se izjašnjava o predlozima za izbor članova Saveta. Izmenom Zakona o elektronskim medijima, definisati takve kriterijume izbora članova Saveta koji bi obezbedili da kandidati budu profesionalci dokazani u svom radu, koji imaju nesporan moralni kredibilitet. Da se, izmenom Zakona, iz kruga ovlašćenih predlagača isključe organi vlasti i političke institucije.
5. Da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva ovih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada agencije, na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. novembra 2015. godine;
6. Da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa. U cilju zaštite njihove uređivačke nezavisnosti, Vlada Srbije da omogući Javnim medijskim servisima da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom;
7. Da Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke i Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda;
8. Da Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima. Da Ministarstvo kulture i informisanja, kroz normativne izmene i dopune, precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena;9. Da se poboljša radni položaj novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu, u delu poštovanja radnih prava i osnova radnog angažovanja u radnom odnosu i van radnog odnosa, i primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.
10. Da Vlada Srbije obezbedi izvršenje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku, na način propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja;
11. Da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti;
12. Da Ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Zahtevamo dosledno poštovanje autorskih prava u medijskoj sferi i takvu izmenu Zakona o autorskim pravima koja će sprečiti finansijske pritiske na izdavače medija kroz presude sa prekomernim novčanim iznosima za kršenje autorskih prava, takođe u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava;
13. Da Vlada Srbije usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena, i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja“.
