Kako je Ana Brnabić hvalila Sinišu Malog

Obrazlažući predlog za izbor Siniše Malog za ministra finansija, premijerka Ana Brnabić u Skupštini Srbije iznela je minimum 15 spornih tvrdnji. U hvalospevu na račun bivšeg gradonačelnika Beograda, predsednica Vlade predočila je netačne podatke o investicijama, upitne činjenice o javnom dugu Beograda, ulepšane informacije o Beogradu na vodi, polovičnu istinu o ključnim projektima.  

 

Istovremeno, u svom govoru nijednom se nije osvrnula na višemesečne proteste građana, konstantno probijanje rokova, nezakonit tender za izgradnju Prokopa, “izošljarene” rekonstrukcije ulica, a afere koje su obeležile gradonačelnikovanje Malog okarakterisala je kao izmišljene.

U nastavku pogledajte neke od spornih tvrdnji koje je predsednica Vlade iznela za 15-ak minuta svog govora kojim je poslanicima predstavila Sinišu Malog.

 

 

Ova tvrdnja naslanja se na izjave ostalih predstavnika vlasti koji ne propuštaju priliku da kažu da je Beograd u poslednjih četiri godine postao grad investicija. Nisu odustali od ove mantre ni u predizbornoj kampanji za lokalne martovske izbore, iako ih je još u junu  2017. godine demantovao Fiskalni savet Srbije, navodeći da su u prestonici značajno smanjena izdvajanja za investicije.

 

“Beograd od 2014. investira u proseku oko 80 miliona evra, što je znatno manje ne samo u odnosu na period pojačane investicione aktivnosti (2008-2013), kada je na investicije trošeno oko 230 miliona godišnje, već i u odnosu na period pre toga (2005-2007), kada se za ove namene izdvajalo oko 150 miliona na godišnjem nivou”, navodi se u izveštaju Fiskalnog asveta pod nazivom „Lokalne javne finansije: problemi, rizici i preporuke“, u kome je do detalja analizirano stanje u lokalnim finansijama Beograda.

U izveštaju se kaže da su finansije u prestonici sada stabilizovane, ali da čak 15 odsto rashoda ide na pokrivanje gubitaka javnog gradskog prevoza, što ne ostavlja dovoljno sredstava za investicije, koje bi trebalo da budu makar duplo više. Inače, premijerka je pohvalila Malog i za konsolidaciju javnih komunalnih preduzeća, iznoseći mahom tačne podatke o Beograd putu ili Gradskom zelenilu, ali opet bez osvrta na GSP, na koji odlazi čak 15 odsto budžetskih rashoda.

 

 

Dalje, premijerka Brnabić pohvalila je Malog za odlično upravljanje budžetom grada.

 

Moglo bi se, dakle, reći da ono što je Vučić uradio na državnom, Mali je uradio na gradskom nivou. Naime, od kako su od demokrata preuzeli upravljanje Beogradom, gradski zvaničnici ne propuštaju priliku da kažu kako su od prethodne vlasti nasledili javni dug od – nekad 1.1, nekad 1.2, pa čak i 1.5 milijardi evra, kako je jednom prilikom izjavio Vučić. Taj dug je – saglasni su – prepolovljen. Prema podacima Fiskalnog saveta, javni dug u doba demokrata jeste značajno porastao – sa 60 miliona evra na kraju 2007. na 410. na kraju 2013. godine, što je i dalje gotovo tri puta manje od onog što tvrdi Brnabić.

 

Isto tako, umesto smanjenja od 450 ili 550 miliona evra, na čemu insistiraju naprednjaci, javni dug je, kako ocenjuje predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, smanjen za 50 do 100 miliona evra. A sve to je postignuto opet delom zahvaljujući smanjenju investicija. Plus, kada bi se ista metodologija, koju koristi sada već novi ministar finansija, primenila na državnom nivou, javni dug Srbije bio bi veći od 100 odsto BDP, ocenjuje Fiskalni savet.

 

 

Drugi podatak o 14 milijardi dinara zaostalih obaveza, „skrivanih po fiokama“, takođe, je sporan. Istraživanje Istinomera pokazalo je da je prethodna vlast na čelu sa Đilasom trošila više nego što je imala, ali ne i da li su za sobom ostavili rupu od 14 ili 14.5 milijardi dinara, jer nije bilo pouzdanih zvaničnih podataka. Međutim, iako je utvrđeno da je bilo kršenja zakona, što je potvrdio i izveštaj Državne revizorske institucije, vlasti na čelu sa Malim ništa nisu preduzele, pa se sve završilo (zapravo i nije, još traje) političkim prepucavanjima. Dakle, niko nije odgovarao.

 

 

Treća stavka takođe je među omiljenim pokazateljima uspeha gradskih vlasti. Reč je o smanjenju deficita – četiri puta, sa 20 na pet odsto. Podsećamo, zarad dokazivanja ove teze uveden je potpuno novi pojam – realni deficit, koji ne postoji ni u jednom zakonu.

 

To su kasnije i priznali u nadležnom sekretarijatu, navodeći da su morali da računaju ona zaostala dugovanja. Tu ima nekoliko spornih momenata, ali najveći je taj što su u svojoj kalkulaciji nekad računali zaostale obaveze, a nekad ne. Bivšoj vlasti bi uračunali sve, a sebi delimično, pa je tako deficit godinama smanjivan na papiru. Ne i u realnosti – da se poslužimo naprednjačkom metodologijom i terminologijom.

 

 

 

Ni na trenutak se, međutim, nije osvrnula na čitav niz “okolnosti” koji prate projekat Beograd na vodi počev od samog ugovora za koji su stručnjaci tvrdili da je sporan, a predstavnici vlasti više puta “menjali ploču” objašnjavajući šta su obaveze naše države, a šta investitora.

 

U javnosti je kritikovano i donošenje posebnog zakona, kako bi se učinio ustupak investitoru, a sam Mali je čak izjavljivao da zbog Beograda na vodi nisu menjani zakoni, što je, naravno, netačno.

 

U govoru Ane Brnabić ni jednim slovom nije pomenuto noćno rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici (delu zemljišta namenjenom Beogradu na vodi) zbog koga su građani mesecima protestovali na ulicama Beograda, a i predsednik države je za taj čin optužio “kompletne idiote iz vrha gradske vlasti”.

 

 

 

 

Dok se Ana Brnabić hvali smanjenjem birokratije za graditelje i rekordnim brojem izdatih dozvola, radi smanjenja korupcije, jedan od najbitnijih projekata u glavnom gradu kojim se gradska vlast toliko dičila, ne obazireći se na brojne kritike javnosti izgrađena je bez potrebnih saglasnosti.

 

Reč je o fontani na Slaviji, za koju se ispostavilo da od potrebnih dokumenata ima samo rešenje o izgradnji, ali ne i građevinsku i upotrebnu dozvolu, kao da se radi pomoćnoj garaži, a ne o objektu prečnika 32 metra koji se nalazi u sred jedne od najprometnijih saobraćajnica u gradu.

 

 

 

 

Dalje, među preporukama Siniše Malog za ministra finansija Ana Brnabić je navela i to da je za vreme njegovog gradonačelnikovanja broj nezaposlenih u Beogradu spušten na istorijski minimum.

 

 

I sam Mali se nedavno hvalio brojkama o nezaposlenosti koje formalno jesu tačne, ali ne znače nužno i da su ljudi koji više nisu na evidenciji NSZ pronašli posao, kao što je bivši gradonačelnik tvrdio u svojoj izjavi. Najpre zbog toga što, osim pronalaska posla, postoje i drugi razlozi za brisanje sa „biroa“ – kao što su odlazak u inostranstvo ili neredovno javljanje službi. Takođe, nisu svi nezaposleni prijavljeni na evidenciju, pre svega zbog uvreženog mišljenja da ova institucija retko pomogne ljudima da pronađu posao. 

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je takođe svojevremeno tvrdio da je nezaposlenost u Beogradu na istorijskom minimumu. Ispostavilo se da su njegove tvrdnje neproverive, jer baze podataka jedine dve institucije koje mere nezaposlenost (Republički zavod za statistiku i Nacionalna služba za zapošljavanje) dosežu svega 17, odnosno 13 godina unazad, a dostupni podaci em nisu relevantni, em nisu uporedivi, em nisu dovoljni da bi se izvukao zaključak o istorijski niskoj nezaposlenosti.

 

 

U januaru 2016. su, kako je Vučić izjavio, u Prokopu otvoreni novi peroni i koloseci posle 40 godina. Ranije je tuda prolazio samo Beovoz, ali je stanica izgledala napušteno. Posle januara 2016. kreće nekoliko linija ka Novom Sadu, da bi zatim iz stanice „Beograd centar“ (zvaničan naziv za Prokop) krenule i druge linije u domaćem saobraćaju, dok međunarodni saobraćaj i dalje ide preko pravog centra, odnosno glavne železničke stanice. U perspektivi trebalo bi premestiti sve linije – što znači i samu staničnu zgradu, koja, uprkos obećanjima, još nije gotova. 

 

Pristupne saobraćajnice jesu završene, sa kašnjenjem od nekoliko meseci, ali je stanica i dalje izuzetno nepristupačna za putnike zbog slabe pokrivenosti linijama gradskog saobraćaja. 

 

Međutim, ono što je premijerka izostavila jeste da je tender za radove na Prokopu, na kome izabrana grupa izvođača na čelu sa Energoprojektom bio nezakonit, jer je prekršen Zakon o javnim nabavkama, što je potvrdio i Upravni sud. Ne samo da je predsednica Vlade to smetnula sa uma hvaleći Malog, već je i predsednik Vučić na svečanom otvaranju stanice novinarku Istinomera, koja je postavila pitanje zašto je posao urađen mimo zakona, optužio za mržnju.

 

 

 

 

Jednu “sitnicu” je, međutim, opet preskočila. Izgradnja Pupinovog mosta počela je pre nego što je Mali došao na mesto gradonačelnika Beograda. Zapravo, ugovor o gradnji mosta potpisan je još dok je Dragan Đilas upravljao gradom, a i Aleksandar Vučić mu je priznao zaslugu za izgradnju mosta, tako što ga je pozvao na otvaranje u decembru 2014.

 

Rekonstruisani Obilićev i Kosančićev venac (radovi kasnili, bunili se stanari, Vesić „završio“ radove pre nego što su bili završeni, zbog kampanje)

 

 

Da podsetimo, obnova kaldrme na Kosančićevom vencu niti je počela, niti je završena kada je obećano, a još je gradski menadžer Goran Vesić u kampanji pred poslednje izbore netačno tvrdio da su radovi gotovi, iako u tom trenutku nisu bili u potpunosti završeni, o čemu je Istinomer, takođe, pisao. 

 

Kasnila je i adaptacija garaže na Obilićevom vencu, a kada je konačno završena rekonstrukcija i napravljena pešačka zona, ostali su nezadovoljni stanari okolnih ulica, jer je idejno rešenje takvo da se u čitavom kvartu oko garaže stvaraju velike saobraćajne gužve, a hitnim službama je onemogućen pristup.

 

 

I početak izgradnje nove autobuske stanice u bloku 42 na Novom Beogradu za Anu Brnabić je pokazatelj da je Mali bio uspešan gradonačelnik. Tačno je, radovi jesu počeli, ali ni približno kada je planirano. Izmeštanje stanice je, ako je verovati Vučiću, trebalo da počne još u julu 2015. godine.

 

 

To se, očigledno, nije dogodilo, a dobili smo novo obećanje Siniše Malog da će izgradnja početi u julu 2017. godine. Termin je ponovo probijen, pa su radovi počeli tek krajem februara 2018.

 

Već smo imali priliku da vidimo da se predstavnici aktuelne vlasti u izbornoj kampanji hvale nepostojećim metroom, pa je tako i za Anu Brnabić upravo izgradnja metroa bila dodatni argument za postavljenje Malog.

 

 

Dugačka je lista neispunjenih obećanja aktuelne (ali i prethodne) vlasti o početku izgradnje metroa. Trebalo je da radovi da počnu 2015, pa 2016, pa 2017, pa i 2018. Konačno, kada nam je stigla i 2018, a od prve linije metroa ni traga, dobili smo novi rok – drugu polovinu 2020. 

 

Istinomer je sve najave uredno beležio i još prošle godine sačinio retrospektivu obećanja, a ostala je ubeležena i čuvena izjava Siniše Malog “da se metro nigde u svetu ne gradi u gusto naseljenim delovima grada”. Osim što je to zapravo, može se reći, osnovna funkcija metroa, da rastereti saobraćaj u centru grada.

 

 

 

No, Ana Brnabić je propustila da spomene da je taj posao trebalo odavno da bude završen, jer je Mali više puta obećavao novi prostor za decu, i nijedno od tih obećanja nije ispunio.

 

Najpre je u februaru 2015. Siniša Mali rekao da je „Grad pronašao novi prostor za Prihvatilište“, da je reč o objektu „od 1.700 kvadrata”, i da će za „mesec-dva“ krenuti u njegovu adaptaciju. Onda je u junu 2016. obećao useljenje u nov prostor do jeseni iste godine: 

 

„Očekujemo da će renoviranje i rekonstrukcija trajati oko tri meseca, kako bi na jesen deca mogla da dobiju nov dom“, rekao je tada Mali.

 

Međutim – ne lezi vraže – u februaru 2018. sređivanje tog prostora još uvek nije bilo gotovo:

Njegova stranačka koleginica i bivša pomoćnica (prema nekim spekulacijama i naslednica na mestu gradonačelnika) otišla je i korak dalje. U nameri da dodatno uveliča uspeh sadašnje vladajuće garniture, Irena Vujović izjavila je “Beograd sada nema prihvatilište za decu”, iako ova ustanova postoji već 60 godina.

 

 

 

Ispostavilo se, a Istinomer je o tome pisao, da ova tvrdnja koju su više puta iznosili predstavnici sadašnje vlasti tek delimično tačna i da koriste samo one podatke koji im idu prilog. Naime, tačno je da su za vreme prethodne vlasti neki roditelji plaćali 9.700 dinara, ali je bilo i mnogo onih koji su plaćali manje – pa čak i manje od sadašnje cene. 

 

Podsetimo se reči Siniše Malog od 1. januara 2015. godine, nakon što je usvojen novi Pravilnik o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Beograda:

 

U septembru 2017. godine Apelacioni sud u Beogradu je počeo da donosi prve pravosnažne presude, kojima se obeštećuju roditelji koji su u periodu od 2010. do kraja 2014. godine plaćali vrtiće više nego što je to bilo zakonom propisano. 

 

Podsetimo, Dragan Đilas je smenjen u septembru 2013, a u novembru iste godine izabrano je Privremeno veće Beograda, sa Sinišom Malim na čelu. Dakle, ova praksa je uvedena u vreme Dragana Đilasa, ali je nastavljena i za vreme Privremenog veća, a potom i tokom prve godine sa Sinišom Malim kao gradonačelnikom Beograda.

 

Da ovo nije jedini primer manipulisanjem podacima pokazuje i izjava Ane Brnabić “da je porodiljama obezbeđena jednokratna pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođeno dete, dok socijalno ugrožene porodilje dobijaju dodatnih 25.000 dinara“. 

Zapravo, priča o pomoći porodiljama je mnogo opširnija i komplikovanija od ove jednostavne rečenice Ane Brnabić. Tadašnji predsednik Skupštine Grada Aleksandar Antić je u februaru 2009. potpisao Odluku kojom se nezaposlenim porodiljama dodeljuje jednokratna pomoć od 40.000 dinara. 

 

Potom, u martu 2010, zaposlenim porodiljama je dodeljena jednokratna pomoć od 25.000 dinara. A onda, na kraju 2013. godine, Privremeno veće Beograda na čelu sa Sinišom Malim donosi Odluku da zaposlene porodilje dobiju jednokratnu pomoć od 25.000, a nezaposlene od 50.000.

 

Međutim, samo četiri meseca kasnije, u aprilu 2014, Siniša Mali potpisuje Odluku kojim se drastično smanjuje pomoć porodiljama – na 10.000 dinara za zaposlene, i na 25.000 dinara za nezaposlene porodilje. 

 

Devet meseci kasnije, u januaru 2015, Nikola Nikodijević kao predsednik Skupštine Grada potpisuje Odluku kojom se nezaposlenim porodiljama pomoć povećava na 35.000, ali na četiri rate: prva rata 20.000, naredne tri po 5.000 dinara na svaka tri meseca. 

 

Onda, u junu 2017. godine, Skupština Grada donosi Odluku kojom sve porodilje dobijaju jednokratnu pomoć od 10.000, a nezaposlene – ako ispunjavaju uslove koji su važili i ranije (da im članovi domaćinstva u kojem žive primaju manje od 10.000 dinara po članu) – dobijaju još 25.000, dakle, ukidaju se rate.

 

Naposletku, u decembru 2017, ukida se uslov o visini primanja, a uvodi se odredba da se pomoć dodeljuje za svako prvorođeno dete u iznosu od 10.000 dinara. 

Prema tome, ako podvučemo crtu pod sve ovo, propisima koji su važili za vreme bivše gradske vlasti, zaposlene porodilje primale su jednokratnu pomoć od 25.000 dinara, a nezaposlene od 40.000 dinara. Sada, nakon svih ovih pretumbacija, zaposlene porodilje dobijaju pomoć od 10.000, a nezaposlene od 35.000 – izuzev u slučaju da je reč o prvorođenom detetu: tada dobijaju još po 10.000 dinara.

 

Dakle, sada zaposlene porodilje u svakom slučaju primaju manju pomoć, dok nezaposlene mogu da dobiju 5.000 dinara više nego da su se porodile za vreme bivše vlasti, ali u slučaju da im je to prvo dete (35.000+10.000 = 45.000).

 

 

Na kraju, premijerka je Sinišu Malog opisala rečima: 

 

 

Donekle jeste u pravu. Siniša Mali se, zaista, nije rastao od funkcije gradonačelnika, uprkos tome što je rekao da na tom mestu najverovatnije neće dočekati kraj mandata, dodavši da je ponosan na postignute rezultate. Na pitanje Istinomera da li će ispuniti zahteve građana koji su u više navrata organizovali proteste na ulicama Beograda, Mali je rekao da neće podneti ostavku zbog 50 demonstranata. Aleksandar Vučić je u maju 2017. godine izjavio da Mali neće još dugo biti gradonačelnik.

 

 

Međutim, uprkos ovom obećanju, Mali je upravljao Beogradom sve do kraja mandata, a u nameri da zadrži mesto prvog čoveka prestonice nisu ga omeli ni masovni protesti građana, niti afere o kojima je pisao KRIK – da je kontrolisao 45 bankovnih računa otvorenih na njegovo ime, ni da je kao direktor “ofšor” firme kupio 24 luksuzna apartmana u Bugarskoj, pa čak ni one da je plagirao doktorat.