Ne, Klaus Švab nije rekao da iRNK vakcine menjaju DNK

Na mrežama se manipuliše starim intervjuom Klausa Švaba u cilju afirmisanja teorije zavere da iRNK vakcine menjaju ljudsku DNK.
Klaus Švab Svetski ekonomski forum
Foto: Wikimedia commons
  • Na Fejsbuku se deli snimak intervjua Klausa Švaba sa tvrdnjama da je predsednik Svetskog ekonomskog foruma rekao da “iRNK vakcine menjaju DNK”.
  • Nema dokaza da je Švab to izjavio.
  • Reč je o zloupotrebi vizuelnog sadržaja – objave na mrežama ocenili smo kao netačne.

Na mrežama se raširio snimak osnivača i predsednika Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Klausa Švaba sa tvrdnjama da prikazuje njegovu “najavu” da će se “vakcinacijom iRNK vakcinama menjati ljudska DNK”.

Na snimku je delić intervjua predsednika SEF-a iz novembra 2015. godine, u kojem je Švab razgovarao sa američkim novinarom i voditeljem Čarlijem Rouzom o temi za naredni godišnji sastanak SEF-a u Davosu.

Tema 46. godišnjeg sastanka SEF-a u Davosu 2016. godine bila je “Ovladavanje Četvrtom industrijskom revolucijom”.

*“Četvrta industrijska revolucija označava globalnu transformaciju privrednih i društvenih odnosa pod uticajem novih tehnologija koje spajaju fizički, digitalni i biološki svet. Ona otvara mogućnosti za značajno unapređenje kvaliteta života, ubrzani ekonomski razvoj i rešavanje najvećih globalnih izazova. Međutim, njen eksponencijalni tempo postavlja i značajne izazove pred postojeće institucije, od kojih se očekuje da zaštite društvo od rizika i neravnoteža”, navodi se na sajtu SEF-ovog Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, koji su osnovali SEF i Vlada Republike Srbije u februaru 2022. godine. 

Viralni snimak prikazuje deo dijaloga iz intervjua sa Švabom, koji je citiran u transkriptu na Rouzovom veb sajtu:

Švab: Razlika kod ove četvrte industrijske revolucije je u tome što ona ne menja ono što radite, već menja Vas. Ako uzmete genetske izmene, samo kao primer, Vi ste ti koji se menjate i naravno da to ima veliki uticaj na Vaš identitet.

Rouz: “I odjednom, sve vrste mogućnosti o kojima morate da vodite računa, znate, kada ste počeli da radite tu vrstu uređivanja gena, neki ljudi se brinu da menjate šta znači biti čovek”.

Švab: “To je problem”.

Rouz: “Da”.

Švab:Naravno. Nova industrijska revolucija nam nudi mnoge mogućnosti što poteže mnoga pitanja o etičkim, ali čak i o pravnim implikacijama i na to moramo biti spremni.” 

Dakle, Švab na viralnom snimku nije rekao da će se “iRNK vakcinama menjati ljudska DNK”. 

U transkriptu intervjua nije moguće pronaći sporan citat, niti je tokom razgovora pomenuta vakcinacija.

Takođe, ne postoje kredibilni medijski izveštaji koji bi potvrdili da je predsednik SEF-a ikada rekao da će se “iRNK vakcinama menjati ljudska DNK”.

 

iRNK vakcine nemaju sposobnost da menjaju ljudsku DNK

 

Neke od vakcina protiv kovida 19 koriste informacionu RNK (iRNK) za provociranje imunološkog odgovora, poput onih koje proizvode farmaceutske kompanije Fajzer i Moderna.

iRNK se nalazi u svim živim ćelijama. Ovi lanci genetskog koda deluju kao hemijski posrednici između DNK u našim hromozomima i ćelijske mašinerije koja proizvodi proteine koji su nam potrebni da bismo funkcionisali: iRNK daje uputstva potrebna ovoj mašini da sastavi te proteine.

Međutim, kako navodi Gavi Alijansa za vakcine, iRNK nije isto što i DNK, i ne može se kombinovati sa našom DNK da bi promenila naš genetski kod. Takođe iRNK je relativno krhka i mirovaće u ćeliji oko 72 sata, pre nego što se razgradi.

Gavi Alijansa objašnjava da proizvodna sposobnost naših ćelija seže izvan ljudskih proteina. Kada smo zaraženi virusom – uključujući relativno bezopasne viruse poput onih koji izazivaju običnu prehladu – ovi napadači ubrizgavaju svoj genetski materijal u naše ćelije, što dovodi do toga da se delovi iRNK koji kodiraju virusne proteine šalju u našu mašineriju za pravljenje proteina. To omogućava virusu da sastavi nove virusne čestice iz ovih proteina i da se širi. Iako su iRNK vakcine relativno nova tehnologija, one se zasnivaju na istoj premisi: isporučuju iRNK u naše ćelije, koju će ćelije koristiti za proizvodnju virusnog proteina. 

Sve RNK vakcine koje se razvijaju za kovid 19 slede uputstva za pravljenje istog virusnog proteina – koronavirus spike proteina – koji virus koristi da uđe u ljudske ćelije. Pretkliničke studije su pokazale da je spike protein visoko imunogen, što znači da će, ako naše imune ćelije naiđu na ovaj protein, pokrenuti snažan odgovor, koji bi trebalo da zaštiti primaoce od bolesti kovid 19. Kada naše ćelije proizvedu virusni protein, on se prikazuje na njihovim površinama, gde prolazne imune ćelije mogu da ga uoče i reaguju.

Da bi proizveli iRNK vakcinu, naučnici kreiraju sintetičku verziju iRNK koja kodira spike protein. 

Kada dospe u ćeliju, iRNK dolazi u kontakt sa mašinama za pravljenje proteina, koje se nalaze u citoplazmi, nalik na žele koja ispunjava ćeliju. Pritom, iRNK ne ulazi u jezgro ćelije, gde se čuvaju naši hromozomi.

Da ne postoji način da se ljudska DNK izmeni iRNK vakcinom navodi se i u objašnjenju na veb sajtu projekta “Vaccine Knowledge” Univerziteta Oksford: 

“Ova iRNK nema načina da uđe u nukleus/jedro ćelije gde se nalazi naša DNK. Čak i da može, iRNK ne može da se spoji sa DNK, a kao i kod naše sopstvene iRNK, nema načina da se pretvori nazad u DNK. Stoga, ne postoji način da se ljudska DNK izmeni iRNK vakcinom. Ova iRNK traje nekoliko dana pre nego što je ćelija ukloni, ali za to vreme proizvede dovoljno spike proteina da stimuliše imuni odgovor”.

O uređivanju genoma

Uređivanje genoma je metoda koja omogućava naučnicima da promene DNK mnogih organizama, uključujući biljke, bakterije i životinje, navodi američki Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma (NHGRI).

Uređivanje DNK može dovesti do promena u fizičkim osobinama, poput boje očiju i rizika od bolesti. Za to naučnici koriste različite tehnologije koje deluju kao makaze, seku DNK na određenom mestu. Tada naučnici mogu da uklone, dodaju ili zamene DNK tamo gde je isečen.

Jedan od načina na koji naučnici koriste uređivanje genoma je istraživanje različitih bolesti koje pogađaju ljude. Takođe, naučnici razvijaju genske terapije – tretmane koji uključuju uređivanje genoma – za prevenciju i lečenje bolesti kod ljudi.

Prve tehnologije za uređivanje genoma razvijene su kasnih 1900-ih. Alat za uređivanje genoma pod nazivom CRISPR, izum iz 2009. godine, znatno je olakšao naučnicima uređivanje DNK.

Međutim, još uvek nije razvijen savršen alat koji ne pravi greške, a naučnici još uvek nisu sigurni kako ove greške mogu uticati na pacijente.

“Procena bezbednosti genskih terapija i poboljšanje tehnologija za uređivanje genoma su ključni koraci da se osigura da je ova tehnologija spremna za upotrebu kod pacijenata”, ističe NHGRI.

Osim toga, uređivanje genoma prate i druga etička pitanja i dileme.