Bili smo te večeri naoštreni da još jednom saslušamo laži i obećanja, njih dvojica nazubljena jedan na drugog da nam te iste laži prospu ponovo. Onda se neko dosetio da postavi glupavo pitanje: ko je bio bolji u duelu? Odgovorili su, a ko drugi, analitičari opšte prakse koji leba zarađuju na vaganju laži i mimikrija. Njihova lucidnost u analizi nastupa dvojice predsedničkih kandidata nadmašuje svaku fantaziju. Sa koliko se samo žara trude da objasne zašto je onaj bio ubedljiviji od ovog, a zašto je ovaj bio inferiorniji od onog. U prevodu, inertniji, kao azot. Zagušljiv.
Njih dvojica, koji nit’ su kiseonik, nit’ vodonik, nit’ mogu da sastave pošteno jedinjenje, takmičila su se u obmanama odgovarajući na više od jednog pitanja. A bilo je dovoljno samo ono: zašto se, bre, ne pokupite i ne odete na selo da gajite koze? Pošto to ne piše u scenariju za televizijsku sapunicu koja nosi marku identičnu onom deterdžentu koji telefonom reklamira Novak čak iz Monaka, zapala su im pitanja na koja nikada nisu davali istinite, čak ni približno tačne odgovore.

Vizija i budućnost Srbije: ovaj priča o Markovim konacima, onaj o vili Ravijojli. Obojica sedite, kec. Spoljna politika i odnosi u regionu: ovaj naglaba o Dušanu Silnom, onaj o Urošu Nejakom. Obojica u magareću klupu. Kosovo i Metohija: ovaj zapeo o Kosovskom boju, onaj o Maričkoj bici. Obojica u ćošak.
Ekonomija, investicije i rešavanje problema nezaposlenosti: ovaj se oslanja ni na šta, onaj se ne poziva na išta. Obojica na dopunsku nastavu.
Razvoj institucija, borba protiv kriminala i korupcije: ovaj se uhvatio za Džeka Trboseka, onaj za Al Kaponea. Obojica na celodnevnu nastavu.
Odbrana i bezbednost: ovaj naklapa o Bin Ladenu, onaj o Karlosu Šakalu. Obojica na popravni.
Socijalna politika, obrazovanje i mladi: ovaj o starcu Foči, onaj o Metuzalemu. Obojicu prepoviti u čiste pelene.
Evropske integracije: ovaj o klinu, onaj o ploči. Obojici nov pampers.
Opšta ocena: obojici nedovoljna iz vladanja!
To je bila ona količina đubreta najavljena na početku. Ako se uzme u obzir da u njemu, kao i u vazduhu, ima najviše azota, bilo je nepodnošljivo. Naučili smo već, zagušljivo. Potom su se rukovali. Tada je vonj dostigao svoj unikum. Tu ni pampers ne pomaže.
Sve to događalo se dok je Ivica preoravao i zemlju i nebo u potrazi za skankom. Našao ga je u Mirijevskom bulevaru spremljenog za utovar. Pohranjena u vreće, kao birački listići, marihuana je zamirisala duž bulevara, nije mogao da je omaši. Bila je tik uz kontejner. Količina nije zanemarljiva, nešto manje od pola tone, dovoljno da zamaje polovinu biračkog tela. Njeno dejstvo je poznato, puna je ugljendioskida, otkida pluća i nagoni na zaborav. O prisustvu azota nema podataka. Ali zaudara. Kao i televizijski boks meč one dvojice našminkanih. Halucinogena droga za gubitak pamćenja. I masovan gubitak zdravog razuma.

I dok se kao veverice ređamo ispred tv-a, neumorno iščitavajući najvažnije vesti dana, možemo li poverovati da će Ivica, samozvani budući premijer, po nalogu demokratskih kadrova zaista potvrditi sumnje protivkandidata? Sumnjam, nešto nije voljan da dozvoli da mu se naljuti partner za formiranje vlade. Ali, moramo im verovati, svima, da žele da sve bude fer i korektno.

Negde na pola vesti preleti info da su poskupeli mleko, jogurt i ostale mlečne zavrzlame. Kurs evra je samo meni bio prvi hedlajn. Štrajkovi su naglo prekinuti. Nekima su isplatili plate da prećute tokom predizborne tišine, a bogami i trenutne predizborne kampanje. DS je pazario glasove za po dve tisuće dinara, fina kinta, neki rade po ceo mesec pa im na kraju ne plate ništa. Pa šta je onda čudno to što se narod prodao za cca 17,8 evra.

Osvanule priznanice po fejsbuku, sa blurovanim imenima primaoca. Pa što se krijete drugovi? Em ste uzeli pare pa biste sada da odvalite po žutima onako inkognito.

Srušio se ruski avion u Indoneziji. Poubijano više od 9.000 ljudi u Siriji, Putin inaugurisan za predsednika, prvi u vladi Medvedev, ko šiša svet, bitno je da li će Srbija proevropski napred, u bolji život.

Tu negde kada je Brejvik umalo popio cipelu u glavu, trebalo je i nama da se razbistri. Ali, avaj, kako je nesigurna ruka pogodila stolicu teroristinog advokata tako smo i mi ostali tupi i nemi pred medijskim mrakom koji vlada na svim frekvencijama. Narode, ‘oćeš li progledati?

Poražavajuća statistika koja je turila Srbiju na 77. mesto na svetskoj listi slobodnih medija (iza nas su verovatno samo zemlje koje ni nemaju televiziju) nikoga nije potresla. Svako se i dalje drži svog omiljenog kanala. Selo je izgorelo, babi se u kosu upetljao češalj. Veliki od B92, čuveni frontmen svih dobrotvornih hepeninga nije se više slikao nakon neuspelog ukidanja PDV-a na bebi opremu. Tijanić je mudro dozvolio duel naprednjaka i ovih koji mnogo pre nas bolje žive a neće radost da podele, da se u verbalnom dvoboju popljuju na nacionalnoj televiziji. Opet ćemo imati ničim iskano pravo da znamo sve, pa čak i to da Bota ima fakultetsku diplomu mnogo pre Nikolića.

I tako ćemo do 20-og, bez grafikončića i statističkih podataka RIK-a, GIK-a i CeSid-a, uz predizborne pločice i nove spotove, sa Ivicom koji crveno navija iz pozadine i češe bradu kome li će… Predlažem da tarifu za glas na predsedničkom listiću podignemo na 50 evra. Kriza je, poskupljenja, a i nema se, bre, brate. Batalite obojene medije. Neka zbog nas, nekolicine, Srbija opet pohita bar na 76. mesto, do kraja godine. Ako može…

S jedne strane, Srpska napredna stranka tvrdi da je na izborima bilo krađe i iznosi, kao dokaz, pun džak biračkih listića koji su, navodno, bačeni posle prebrojavanja i zamenjeni drugima na kojima su zaokruženi Boris Tadić i lista „DS-Izbor za bolji život“. Ozbiljna optužba. Posebno kada se uzme u obzir sveže istorijsko sećanje višestranačke Srbije i malverzacije koje su se događale na izborima 1996. i 2000. godine. Dvaput su građani predvođeni liderima opozicije izlazili na ulice boreći se za jedno od svojih osnovnih prava. Dvaput su se oni koji su pokušali da manipulišu narodnom voljom nisu dobro proveli. Sasvim dovoljno za nauk svima koji bi eventualno pokušali da urade isto. Zato bih očekivao da svaki novi pokušaj izborne krađe bude kažnjen na isti, drastičan način – ulični protesti do priznanja kriminalnih radnji i pravih rezultata izbora. SNS, međutim, deluje anemično. Umesto da preduzme konkretne korake, ako već raspolaže stvarnim dokazima, lider naprednjaka Tomislav Nikolić poziva nadležne organe da se pozabave tim slučajem. On nastavlja da vodi svoju bitku sa Tadićem u drugom krugu predsedničkih izbora i „razmišlja o tome da se okupimo u Beogradu jedan dan pred izbore“. Kakav, bre, drugi krug ako znaš da si pokraden?! Kakva nada da će „nezavisno“ tužilaštvo i sudstvo smesta preduzeti korake i otkriti šta se desilo?! Zar ste zaboravili da su u ranijim izbornim lopovlucima do guše bili uvučeni i RIK i sudije koje su radile kako im se nalagalo „odozgo“?! Nema mesta razumevanju i samarićanstvu ako se neko igrao biračkom voljom!

SNS, međutim, u trenutku kada predstavlja „dokaze“ nema precizne odgovore na mnoga pitanja – odakle im listići, kako su dospeli do njih, kako je moguće da se desi krađa pored njihovih posmatrača na biračkim mestima i predstavnika u RIK-u, kako su to najpre pravi odbačeni birački listići, a zatim Nikolić pred novinarima postavlja pitanja gde su im hologrami, serijski brojevi (onda, dakle, to nije originalni izborni materijal)…? Dobro, izneli su teoriju o dopisivanju mrtvih na izborne liste, da je višak listića štampan u Poljskoj i da su sve saznali „zahvaljujući jednom hrabrom čoveku“. I to je to. Reče „neće se obraćati policiji, neka policija dođe kod njega da ga pita odakle mu listići“. Da li si, Nikoliću, ozbiljan? Pa, kad bi te odžeparili na ulici, valjda bi išao u policiju i to prijavio, a kamoli kada si pokraden na izborima!? Ne samo zato što je zakonom zaprećena kazna od tri godine za one prepravljaju glasačke listiće i spiskove, već zato što se time urušavaju osnovni postulati demokratskog društva – da građani saopštavanjem svoje volje prenose vlast na one za koje misle da treba da ih predstavljaju. Ako si već lider partije sa najvećom podrškom u Srbiji i ako imaš dokaza da je neko pokušao da se igra narodnom voljom, šta čekaš? Od čekanja nije bilo vajde ni kada si štrajkovao glađu, pa neće ni sad. SNS je, potom, konačno učinila jedan korak – podnela je krivične prijave protiv NN lica zbog izborne krađe. Negde u isto vreme saznali smo od tužilaštva da policiji nije bilo omogućeno da izvrši provere navoda „u vezi porekla i autentičnosti listića koje je tužilaštvo danas tražilo“, kao i da „predstavnici SNS nisu hteli da dostave na uvid tražene listiće i materijal i da su namerno prolongirali njihovo pokazivanje“ (Tomo Zorić, B92, 11. 5. 2012. godine).

Na sve te prozivke DS odgovara u sličnom bledunjavom tonu. Kao, „u pitanju je podmetanje“, „policija bi trebalo da sve ispita, reaguje i kazni počinioce“. Optužuju vas za strašne stvari – da ste lopovi, manipulanti, da ste uradili ono protiv čega ste se borili devedesetih, da se služite metodama najgorih svetskih režima, a vi, mrtvi-hladni, velite da to „ne stoji“. Ne, ne, još gore, lider DS uzvraća nekakvom autističnom recitacijom „oni-bacaju-blato-na-moje-lice-a-blato-se-sliva-sa-njihovih-lica“ i poziva nas da izađemo u drugi krug. Ma, kakav drugi krug?! Ako si krao – nema drugog kruga za tebe. Ako tvoj protivkandidat obmanjuje javnost, onda je za njega završena predsednička trka. Ili ste vi demokrate toliki mazohisti, pa volite kada govore svakakve prljavštine na vaš račun? Ili verujete u kosmičku pravdu i da će, na kraju, sama od sebe istina izaći na videlo? Ili mislite da je Dulićevo „otkriće“ na Tviteru kako je „član SNS ukrao džak u Zaječaru“ sasvim dovoljno da nas uveri da je sada sve kristalno jasno? Ili ste, možda, ipak malo brljali po biračkom spisku i prepravljali „netačno zaokružene“ listiće? Nekako ova vaša uzdržanost i zataškavanje produbljuju sumnju kod građana. Naročito kada smo od vaših koalicionih partnera čuli od da su slučajevi krađe „mogući na nekom biračkom mestu, ali da su to pojedinačni slučajevi“ (Dušan Bajatović, B92, 10. 5. 2012. godine), pa se na to još nadoveže poništavanje izbora na 17 biračkih mesta u Nišu gde glasa preko 20.000 ljudi. A takvih je situacija bilo i na drugim mestima. I, tako, pojedinačan, po pojedinačan slučaj i, eto, dovoljne osnove za različite teorije zavere. Zato bi bilo lepo da dobijemo jasno objašnjenje šta se desilo na izborima, kao i da adekvatno reagujete na opozicione prozivke. Možete i zajedno da proverite sve zapisnike sa izbora, da ponovo brojite glasove, šta god, samo nećemo pristati na zataškavanje i prepuštanje zaboravu. Ili ste vi krali ili oni lažu. Pa, kad se utvrdi šta je po sredi, sleduje i kazna – trajno isključivanje iz političkog života.

Hoćemo istinu! Odmah!

Ako na ovim izborima niste pobedili, kao da na njima niste ni učestvovali. Sa stanovišta filozofije mase svako ko se pojavio na nekom od glasačkih listića može se smatrati pobednikom. Jer biti na papiru koji pruža mogućnost potencijalnog zaokruživanja imena dotičnog kandidata, već je nešto. To je još u najavi lepa prilika da se iz tužne anonime uzdigne u orbitu popularnosti koju pruža jedan od obojenih letaka štampanih u kovnici novca kao hartija od vrednosti a koji će sa hrpom drugih glasačkih papirića na kojima zvrje imena željih slave završiti u providnoj kutiji zamandaljenoj pečatnim voskom. Neprekinuti jemstvenik garantuje da su imena na listama autentična.

Takva filozofija daje za pravo onim anonimusima – za koje su glasali samo bliža familija i poneke komšije sa kojima nisu u svađi – da se i oni imaju smatrati pobednicima. To se pre svih odnosi na one koji su dva meseca pre izbora rešili da se prvi put okušaju u prljavom poslu politike o čijim mehanizmima pojma nemaju ali kao i svaki prosečan grđanin ove zemlje daju sebi pravo da se u politiku razumeju koliko i u odabir veznog reda gubitničke nogometne reprezentacije. I da za tu aktivnost podignu sa državne blagajne novac koji im za kampanju pripada a koji će, naravno, da vrate ukoliko u izbornoj igri budu tropa. Kao što i budu. Još da saznamo gde se dedoše pare.

Posle pobede, zna se, sledi kukumavka. Svako od onih koji su slavodobitno završili prolećni deo izborne utakmice zapomaže da je: ili bogom dan za funkciju na koju je bacio oko još u jesenjem delu sezone, ili pokraden, ili izigran, ili se gnuša eventualnih koalicionih partnera, ili zapuši nos pa se uhvati sa đavolom u kolo… uglavnom, svi koji su pobedili budu nezadovoljni krajnjim ishodom. Valjda zbog toga što im je istina o pobedi daleka koliko i Bonaparti ona kod Vaterloa.

Pravu istinu o pobedniku, bar na ovim prostorima, nismo imali priliku da često čujemo. Utoliko je relativizovanija. Pobeda i istina veće su ukoliko se dovode u kontekst jedinke ili grupe koje o njoj (ili njoj) kliču. Srazmerno su proporcionalne grlatosti onih koji se njima hvale. Takvi grlo ne gube uprkos tome što su izgubili dobar glas.

Ni iščekivanje pravljenja koalicija i kombinacija koje će neke udomiti u resore, neke u upravne odbore, neke na direktorske i ostale upravljačke pozicije neće rešiti dilemu ko je od onolikih pobednika istinski laureat. Ako već pobednika nije moguće utvrditi sa preciznošću, onda je izvesno ko je gubitnik. Njegovo ime je narod. On bi trebalo da prihvati tu činjenicu kao što bi trebalo da od sada pa zauvek bude onaj koji najmanje govori, ne mitinguje, ne drami i ne busa se u grudi. On treba da ćuti, prebira po pameti, razmišlja i bude mudar. Treba da nauči da ne bude grlat i da sačuva dobar glas. Za izbore na kojima će najzad pobediti.

Na oduševljenje ljubitelja klasične muzike i koračnica izvedeno je zajedničko delo pok. Betovena i besmrtnog Gorana Bregovića. Ludvigov D-dur bratimio se sa B-durom koji trubačima najtoplije prija, Beč i Guča nadsviravali su se u nadi da će na srpskim izborima trijumfovati razum i osećajnost, otelotvoreni u vladaru kome je muzički kentaur posvećen.

&

Sa jaranima Miletom i Emirom Tadić je bio u Višegradu, gde se novcem naše siromašne prekodrinske braće (a zašto ne i našim?! i naš je Andrić! živeo je u Beogradu! predsednik je radio u ustanovi na Andrićevom vencu!) danonoćno radi na ostvarenju još jednog od kolosalnih snova g. Kusturice; kao i filmovi tako i vizije ovoga umetnika ne mogu da se izvedu bez pomoći države, koja to baš jedva i čeka, bio na njenom čelu Sloba, Koštunica, Dodik ili Tadić! Potonji je spomenuv se srušene Andrićeve biste izvoleo kasti da je velikanu pisane reči malo bista, treba mu grad, treba mu institut! Govoreći o svojim paranormalnim i neizmernim zaslugama Tadić reče da je naš cilj (valjda njegov lični i lično Demokratske stranke) da Srbin svaki bude integrisan u Evropu i svet, ma s koje strane Drine taj Srbin bio, mogu i drugi građani Srbije da se integrišu, naravno, ali tek kad i poslednji Dodikov Srbin to blagopoluchno obavi!

Kad vidim predsedničke kandidate dođe mi da odem na privremeni rad u inostranstvo. Ali gde? U Hrvatsku gde Čičak hoće kao mi ovde da zatre svaki pomen na Tita, u Italiju gde musolinijevci otkrivaju spomen-table svome tragično skončavšem božanstvu, u Njujork gde je ulizica dala šefici bubreg a ova joj odmah po skidanju konaca dala otkaz, ili u Poljsku, gde je zubarka svom bivšem dilberu pod totalnom anestezijom povadila sve zube i izgleda ih bacila, te ni ponovno usađivanje ne dolazi u obzir, ili bi mi bilo sve potaman u Rusiji gde hoće da zatvore muzičarke koje su se na svoj način (pank) pomolile Bogu da progna Putina. Doduše, doduše, Putin i Medvedev šetali su sa radništvom za Prvi maj, našim rukovodiocima, sve samim fanatičnim obožavaocima kapitalizma, tako šta nije palo na pamet, samo su raspustili ono malo življa koji je kao nešto radio da za Prvi maj raspaljuje roštilj!

Ili da se prosto preselim u Niš, gde je dekan od Medicinskog fakulteta napravio porodičnu manufakturu, šta ćete, poželeo čovek da radi zajedno sa sinom, ćerkom, zetom, pa nakonec i sa prijom. I baš prija ispade kap koja je prevršila meru, te bi dekan mogao biti i smenjen. Pa, neka, ima još četiri člana familije koji rade; ili da ostanem u Beogradu, da kupim kera opasnog življenja i da za njega dajem jednu i po novinarsku platu. Od tih para će Grad i Republika da vidaju rane i plaćaju odštetu građanima koji će ovako ili onako biti ujedeni, pa makar i od nepelcovanih kera sa kojima nemam ja ništa.

Pravda, spora a opet dostižna, bavi se Mladićevim jatacima, još se sudi dobričinama koje su držale da je čovek nevin dok sud ne dokaže suprotno. Pa ti su ljudi, kao i stari Rimljani, držali da je bolje ugostiti stotinu zločinaca nego uskratiti konak i koru hleba jednom nevinom heroju. Uostalom, nije li država čuvala Mladića duže nego svi ti jataci džumle, nije li tek sa njenih jasala i nakon njene brige koja mu je naprečac uskraćena nevoljnik i spao na privatluk i improvizaciju?!

Evo, ima nešto i o radnicima, oni su u Vinči ozračeni, ali izgleda taman toliko koliko treba, nema razloga za brigu, kao kad se kvarcuješ, kad okopaš celu baštu po suncu, ili kad ti rentgenom snime slomljenu nogu. Šta je još bilo, na izborima će se pojaviti i DSS, kao kad na olimpijadi prodefiluju i takmičari od pre trideset ili pedeset godina. Video sam ih kako peru prozore i kako ribaju partijske odaje u Koče Kapetana, ljudska noga nije tamo kročila godinama, a sad se vratio život, plakati, slike različka, pa ako posle ovih izbora koštunićanci i posve izumru, barem su jednu prostoriju u društvenom vlasništvu spasli od memle i od nedomaćinskog staranja.

Iako je bilo najavljeno da će se tom prilikom govoriti o obećanjima aktuelne vlasti o dolasku velikog broja stranih investitora, izgradnji luke, kompleksa „Šabac – grad na vodi“ i bazenima, kao i o nezaposlenosti i teškom položaju nekad uspešne privrede, to se nije dogodilo. Razlog je što se predstavnici DS-a, URS-a, SRS-a i SNS-a, iako su prvobitno potvrdili svoje učešće, nisu pojavili na debati. Gradonačelnik Miloš Milošević iz Demokratske stranke otkazao je učešće navodeći ranije preuzete obaveze kao razlog, a Nemanja Pajić iz Ujedninjenih regiona Srbija je sat vremena pred početak debate poslao obaveštenje da neće moći da prisustvuje. Srboljub Živanović iz Srpske radikalne stranke i Aleksandar Peranović iz Srpske napredne stranke nisu se javljali na telefon.

Jedino su predstavnici Demokratske stranke Srbije Aleksandar Pavlović i Liberalno demokratske partije Milan Čičulić bili spremni da pred građanima Šapca polažu račune za (ne)urađeno i sve ono što se u protekle četiri godine dešavalo u tom gradu. Oni su ocenili da predstavnici političkih partija koji se nisu pojavili na debati, nisu imali hrabrosti da se suoče sa svojim sugrađanima i odgovore na neka pitanja.

Aleksandar Pavlović iz DSS-a ocenio je da se danas u Šapcu najteže živi, da je Šapčanima nametnut „finasijski teror“ jer građani plaćaju razne takse i po nekoliko puta više nego što je slučaj u ostatku Srbije. On je takođe naglasio je da je stranačko zapošljavanje u ovom gradu svakodnevnica i da se tome mora stati na put. Milan Čučulić iz LDP-a nije se složio sa konstatacijom da su u Šapcu najgori uslovi za život. Iako situacija nije sjajna, on smatra da se u tom gradu se ipak bolje živi nego u većini gradova Srbije. Međutim, i Čičulić nije zadovoljan radom lokalnih vlasti istučući da je neophodna promena politike privlačenja investicija kako bi se grad razvijao.

Učesnici debate su obećali šta će uraditi ukoliko im građani 6. maja ukažu poverenje. Predstavnik DSS je obećao da će najpre preispitati legalizaciju priključaka na struju i vodu, smanjiti doprinose na plate zaposlenih kao i to da će gradski budžet biti pre svega razvojni. LDP obećava preokret u svakom pogledu – novu politiku investicija, novu politiku za mlade na selu, novu politiku ka svim socijalnim kategorijama stanovništva.

Na debati su stavove suočavali Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, Goran Paunović iz Demokratske stranke, Stevica Deđanski iz Srpske radikalne stranke, Borko Ilić iz Demokratske stranke Srbije, Dušan Mijić iz Liberalno demokratske partije i Saša Adamov, predstavnik Narodne partije koja je na listi Ujedinjenih regiona Srbije.

Prethodne četiri godine, za predstavnika vlasti iz Demokratske stranke, bile su veoma teške ali su oni, kako kaže Paunović, dali sve od sebe i uspeli da održe ekonomski nivo i stepen zaposlenosti kao što je bio i kada su došli na vlast. Liga socijaldemokrata Vojvodine kao svoj uspeh ističe osnivanje radne grupe Vlade Republike Srbije koja je predložila zakon kojim je vraćana imovina AP Vojvodini i lokalnim samoupravama. Liberalno demokratska partija smatra da u prethodnom periodu nije vođena realna politika i da je zbog toga mnogo vremena izgubljeno. Opozicija vlasti najviše zamera to što se kriza koristi kao izgovor za neispunjenje obećanja. Građane je najviše interesovao odnos političkih partija prema kreditima iz Rusije s obzirom na činjenicu da se pojedine stranke isključivo zalažu za saradnju sa tom zemljom.

Ukoliko budu na vlasti nakon izbora, LSV će nastaviti da insistira da Vojvodina mora da ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu garantovanu Ustavom, kao i na donošenju zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine. LDP obećava da će pojednostaviti sistem kako bi građanima bilo olakšano da privređuju. DS je spemna za nove izazove i obećava da će do kraja mandata Srbija biti članica EU. DSS obećava smanjenje administracije, ukidanje i spajanje javnih preduzeća kao i otvaranje bar jedne fabrika. Narodna partija će se boriti žestoko i raditi puno kako bi ispunila sve ono što je zapisano u programu URS-a. SRS će se zalagati za smanjenje administracije, a novac koji bi se na taj način uštedo bio bi usmeren na fondove za privredu i poljoprivredu.

Štrajkuju baš svi: seljaci, poljoprivrednici, paori (i svi sinonimi za isto zanimanje), sindikati, zaposleni u elektroprivredi, radnici, lekari, medicinske sestre i braća, farmaceuti, zaposleni u sudskoj administraciji, prosvetari i tetkice, studenti, novinari, policajci, robijaši, pacijenti na dijalizi… Mnogi od njih more sebe glađu do konačnog ispunjenja zahteva. Ili do infuzije. Neki ogladne pa odustanu uljuljkani onom političarskom krivinom na čijem je kraju lažno obećanje.

Štrajk je po definiciji napuštanje posla da bi se poslodavac naterao da prihvati uslove radnika koji se uglavnom svode na dvoje – isplatu zaostalih zarada i povećanje plata. Objedinjeno, to se može objasniti i ovako: isplati nam ono malo što smo zaradili a što nam nikada nećeš povećati.

Metodi koje štrajkači primenjuju najčešće su mitingovanje pred zgradom Vlade u kojoj najčešće ne sede resorni ministri nadležni za njihov problem, zaključavanje u prostorije firme u kojoj rade a koja bi bez njih zvrjala prazna, blokada puteva oko kojih se Mrkonjić i Velja godinama natežu ko ih (ni)je asfaltirao i sve nabrojano kombinovano sa izgladnjivanjem na svim lokacijama na kojima može da se čuje kako im grgolje creva.

Legitimno sredstvo poznato kao obustava rada odavno je postalo sopstvena suprotnost. Redosled događaja koji se nižu od trenutka kada štrajkači podignu glas do pregovora sa odgovornima sveopšte je poznat, dogovor kratko traje i nikada ne bude ispoštovan. Potom se organizuje novi štrajk da bi se redosled radnji ponovio i dogovorilo ono što je već jednom dogovoreno a nije ispoštovano. Liči na začarani krug, na zmiju koja grize svoj rep. I tako od izbora do izbora.

Do izbora je ostao još koji dan, dani koji su prethodili bili su klonovi onih koje smo preživljavali i pre četiri godine. Gledali smo transparente i parole, domovima se vraćali alternativnim pravcima, gubili vreme pred ekranima na kojima obespravljena radnička i ostale klase iskaju pravicu čekajući da im psiholog i neuropsihijatar nešto prepišu. Njih dvoje uradiše isto – raspisaše izbore. Bez ikakvog izbora kontinuirano živimo u štrajku. Mi živimo štrajk.

Nije lako živeti u masi nezadovoljnih, frustriranih, očajnih i gladnih koji se svakodnevno suočavaju sa istim stanjem koje neizbežno vodi u kolotečinu iz koje hoće da ih, između ostalih, spasavaju ovi koji se hvale pokretanjima, promenama i preokretima. Ili ovi koji se busaju da će popraviti greške načinjene od izbora do izbora. A izbor je definitivno siromašno skroman – dva loša plus štrajkovi.

Hvatajte zalet za Đurđevdan kada ćete pre odlaska na slavski ručak obići biračko mesto. Možda je, ipak, bolje da vam obilazak ne bude predjelo, odložite ga za kasnije, pošto već svarite gozbenu hranu. Poneku mrvicu sa stola ponesite u zamotuljku za protestante i štrajkače kroz čije ćete se redove probijati tog dana. Biće to sveta nedelja, dan u kojem odbijam da, kao danas u nedelju, pišem. Štrajkujem. Odbijam i na slavu da idem. Gladujem. Na biralište ću od sabajle, da prebrojim sve gladne.

Stranački omladinci su se složili oko ključnih problema mladih u Srbiji, među kojima su istaknuti: „odliv mozgova“ u inostranstvo, dostupnost obrazovanja i neusklađenost potreba tržišta rada sa sistemom obrazovanja.

Predsednik omladine DS-a Balša Božović rekao je da su dosadašnja postignuća DS na vlasti garant da će ta stranka i ubuduće sprovoditi politiku za mlade, da će izgraditi nove studentske domove u svim univerzitetskim gradovima u Srbiji i da će se boriti za više novca za stipendije. Neke od konkretnih mera koje je Božović pomenuo jesu i besplatno školovanje na prvoj godini fakulteta, sigurna radna mesta za sve doktore nauka, pomoć države mladim i nezaposlenim majkama, kao i finansiranje prvog i drugog pokušaja vantelesne oplodnje.

Predstavnica omladine URS-a Tanja Glišić istakla je da taj pokret želi da stvori Srbiju u kojoj je „demokratija vladavina vrline, a ne vladavina većine“.

- Srbija je neravnomerno razvijena, a to se najbolje vidi na konkretnim primerima škola u Beogradu, od kojih su neke opremljene po EU standardima, dok neke na jugu zemlje nemaju još ni mokri čvor. Zbog toga ćemo se boriti da više novca ostaje u kasama lokalnih samouprava, kao i za to da se predsednici opština i gradonačelnici biraju na direktnim izborima, kako bi se uspostavio princip odgovornosti – kazala je Tanja Glišić.

Predsednik omladine DSS-a Nemanja Petrović mišljenja je da bi mladi u Srbiji trebalo da se okrenu sebi i da u Srbiji razvijaju ekonomiju. On je istakao da je vojna neuralnost izuzetno bitna za mlade u našoj zemlji, jer onda oni „neće ići po svetu i ratovati za tuđe interese“.

- Bio sam dve godine predsednik Demokratske zajednice mladih i puno sam razgovarao sa mladima iz EU. Svi su mi rekli da Srbija neće imati ništa od kandidature za EU, jer je Unija prezasićena proširenjima, tako da nas ne očekuje skori ulazak – rekao je Petrović.

Đorđo Žujović iz LDP-a predočio je da omladinska politika te stranke u fokusu ima visoko obrazovanje, problem nasilja i ljudska prava.

- Ono što bismo mi implementirali u program buduće Vlade Srbije jeste usklađivanje potreba tržišta rada i srednjoškolskog sistema, odnosno utvrđivanje koje profesije više nisu potrebne. Pitamo se zašto država dvanaeste godine 21. veka i dalje želi da školuje fizičku snagu, a ne da obrazuje sopstveni mozak – istakao je Žujović.

Predsednik mladih socijalista Đorđe Đoković ukazao je da je SPS, posle 8. kongresa, napravila zaokret u politici i integrisala mlade u partijski rad.

- Za SPS mladi su graditelji budućnosti Srbije, a danas su suočeni sa problemom ekonomske krize, nemaštinom, nasiljem i kriminalom. Ne mogu da nađu posao, a nemaju ni novac za studije. Trebalo bi da svi imaju jednake šanse za obrazovanje – naglasio je Đoković.

Na debati koja je protekla u živoj ali fer atmosferi, učestvovali su Muamer Bačevac iz Sandžačke demokratske partije, Ahmedin Škrijelj iz Stranke demokratske akcije, Sead Šećirović predstavnik Bošnjačke demokratske zajednice i Radoslav Milić iz Demokratske stranke. Iako su potvrdili učešće na debati, predstavnici Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i Sandžačke Narodne partije Mirsada Đerleka, nisu se pojavili.

Dok su predstavnici vlasti iz SDP-a i DS-a zadovoljni učinjenim u njihovom mantadu, opoziciona SDA smatra da je u prethodnom periodu moglo i više da se uradi, kao i da su se oni trudili da budu konstruktivna opozicija. Predstavnik „najmlađe“ političke opcije u Novom Pazaru Bošnjačke demokratske zajednice Sead Šaćirović ocenio je da vlast ništa nije ispunila od obećanja datih pre četiri godine, kao i to da su se korupcija i mito odomaćile u gradu.

Posebna polemika povela se u vezi sa predsedničkom kandidaturom glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamerom Zukorlićem. Ionako nejedistvenu bošnjačku zajednicu dodatno je uzdrmala muftijina kandidatura, ocenio je Muamer Bačevac iz SDP-a. Šaćirović je uzvratio da muftija ima pravo na kandidaturu, kao i svi ostali podsećajući da je i Njegoš bio na čelu države.

Građani su izrazili zadovoljstvo što su predstavnici različitih političkih opcija na debati Istinomera pokazali da mogu jedni sa drugima da sednu za sto, razgovaraju i razmenjuju mišljenja što se ranije nije često dešavalo. Njih je zanimalo šta političari nameravaju da urade kako bi od Novog Pazara napravili regionalni centar.

Na kraju su učesnici debate svojim sugrađanima dali obećanja šta će uraditi ukoliko budu na vlasti nakon 6. maja. SDP obećava siguran razvoj i rešavanje ekonomskih problema, dok će Demokratska stranka nastojati da od Novog Pazara napravi moderan evropski grad. Stranka demokratske akcije prvo će izmiriti sve obaveze prema zaposlenima u lokalnoj upravi i javnim preduzećima čije se plate finansiraju iz budžeta, dok će akcenat Bošnjačke demokratske zajednice biti na suzbijanju korupcije i mita.