Sadašnji potpredsednik SPS-a je, tokom 2004, odbacujući optužbe partijskih drugova da želi da preuzme stranku, bio prilično oštar u kritici sposobnosti aktuelnog rukovodstva.

“Nema rascepa u SPS, već samo uzurpacije prava predsednika Slobodana Miloševića od strane Ivice Dačića i te grupice privatnih funkcionera oko njega. Neka provere svoj rejting na izborima i pred građanima, kao što sam ja godinama proveravao. Tek onda možemo da razgovaramo.”

Internacional, 12. 8. 2004. godine

A sukob je, zapravo, tinjao još od predsedničkih izbora kada je kandidat SPS, Ivica Dačić, osvojio jedva nešto više od četiri odsto glasova. Tada je u nekoliko navrata Mrkonjić uputio Dačiću teške optužbe za loš rezultat.

“Potpunim privatizovanjem partije Dačić je obmanuo članstvo i simpatizere i odatle potpuna propast stranke.”

Kurir, 18. 6. 2004. godine

“Tih šest ljudi, na čelu sa Dačićem, su administrativni pacovi, koji u životu ništa nisu postigli. Preko imena i ugleda Slobodana Miloševića ušli su u parlament, a sada tvrde da je on politički mrtvac. Milošević im je omogućio da godinama žive od partije, a sada žele da ga se odreknu. Pozivam ih da odgovore gde je nestalo 180.000 glasova od decembarskih izbora, kada je nosilac liste bio Milošević.”

Kurir, 22. 6. 2004. godine

Zamerke su nastavljene i kasnije, pa je Mrkonjić, prenoseći poruke Slobodana Miloševića iz Haga, bio na stanovištu da Dačića treba smeniti.

Mrkonjić u pismu dostavljeno medijima, koje je 6. jula uputio odborima SPS-a na svim nivoima, tvrdi da je Dačić u javnosti predstavio tok sednice kao da niko nije postavio pitanje njegove odgovornosti zbog katastrofalnog izbornog rezultata na izborima za predsednika Srbije. On je naveo da je obavešten da, i pored zahteva Miloševića da se sa njegovim stavovima upozna članstvo SPS-a, to nije učinjeno i da je zbog toga prinuđen da se odborima lično obrati i dostavi im stavove Miloševića.
- Ovakvo ponašanje predsednika GO SPS-a predstavlja nastavak uzurpacije ovlašćenja kojih, po Statutu SPS-a nema, uz drastično narušavanje ovlašćenja predsednika Miloševića – ocenio je Mrkonjić.
Milošević je zatražio da Dačić bude smenjen, a da potpredsednik GO Milorad Vučelić bude izabran na mesto predsednika Glavnog odbora SPS-a.

Tanjug, 20. 7. 2004. godine

Prozivke su nastavljene sledećeg proleća, kada je postala aktuelna priča o hapšenju i izručivanju generala Sretena Lukića i Nebojše Pavkovića.

“Milutin Mrkonjić, jedan od retkih socijalista koji je ostao blizak sa Slobodanom Miloševićem i nakon njegovog izručenja Tribunalu, optužuje Dačića da vodi ‘neprincipijelnu politiku’. Mrkonjić kaže da ga ne interesuje Dačićev stav, i naglašava da SPS ‘mora da sruši Vladu’ ako dvojica generala budu uhapšena.
- Ovo je još jedan dokaz mojim tvrdnjama da taj Dačić ne zna šta radi! Optuženici su svi isti, bez obzira na to kako se zovu, i SPS u slučaju njihovog hapšenja mora da uskrati podršku Vladi. To je, uostalom, i mišljenje Slobodana Miloševića, koji mi je više puta rekao da moramo da zaštitimo sve optuženike. Takav Miloševićev stav poznat je i Dačiću, ali on se očigledno oglušio o stav predsednika partije.”

Kurir, 21. 3. 2005. godine

“Nije kod nas u SPS-u reč o podeli na ‘slobiste’ i na reformiste, već o podeli na lenčuge, foteljaše i nas koji hoćemo nešto da radimo. Nije konvencija pravljena zbog bitangi Ružića, Dačića i Bajatovića da bi se oni promovisali, već zbog 15 godina postojanja stranke i onog koji je najviše zaslužan za nju – Slobodana Miloševića… Pitajte Dačića, Ružića i ostale mangupe iz rukovodstva šta su radili. Imaju samo partijski staž. Ništa nisu radili, samo sede po foteljama! Ja, evo, poslednjih 20 godina nisam bio na letovanju, evo i sada sam na gradilištu, crnčim po vrućini… A oni, nema ih nigde, verovatno su po letovanjima po Bodrumima, i daju sa plaže izjave za medije da hoće da smene Miloševića. Sramota! Ne mogu da spavam zbog njih! To su, bre, sve DOS-ove prostitutke”

Kurir, 4. 8. 2005. godine

Početak naredne godine obeležila je afera “kofer” u kojoj se Ivica Dačić saslušavan zbog moguće umešanosti. Na takve sumnje Mrkonjić je “spremno” reagovao.

“Funkcioner SPS Milutin Mrkonjić izjavio je da će tražiti smenu najužeg rukovodstva te partije ako se pokažu tačnim novinski izveštaji o kućnoj poseti Ivice Dačića i Vladana Zagrađanina uhapšenom viceguverneru NBS Dejanu Simiću.”

Tanjug, 14. 1. 2006. godine

Trvenja je bilo i nakon smrti Slobodana Miloševića kada je Milutin Mrkonjić zatražio od rukovodstva stranke “da odmah uskrati podršku Vladi Srbije” i da zahteva raspisivanje vanrednih izbora jer je ponašanje Vlade i njenih ministara u vezi s ispraćajem Miloševićevih posmrtnih ostataka, po njemu, bilo sramotno. Njegov zahtev, međutim, stranka nije podržala.

Krajem 2006. godine Mrkonjić je postao potpredsednik SPS-a, a na čelo stranke došao je onaj kojeg je on najviše kritikovao – Ivica Dačić. Mrkonjić je tada promenio svoju retoriku prema njemu i na sledeći način objasnio “evoluciju” svog stava:

“Ja sam iz CK SKJ ušao u SPS, ali nisam se bavio strankom i partijskim funkcijama već svojim poslom. Kad su Slobodana uhapsili, ostao je sam, izdali ga najbliži saradnici i zato sam odlučio da se posvetim stranci. U Slobodana sam se ‘zaljubio’ u Hagu. Mlado rukovodstvo se nije snašlo u tim vremenima i ja ih razumem. Vremena su bila teška, naše članstvo je proganjano posle 5. oktobra. Kritikovao sam ih, ali nije to bio sukob i raskol već drugarska kritika. Kad je Slobodan ubijen, dogovorili smo se da sukoba više nema i sad smo nikad jači i jedinstveniji.”

Danas, 8. 1. 2008. godine

Budući da je drastično promenio svoj stav o lideru stranke i da sada sa njim učestvuje u Vladi Srbije i stranačkim organima, Milutina Mrkonjića ocenjujemo kao nedoslednog.