U presudi ne piše da je Šešelj ratni zločinac

Nakon što je Vojislav Šešelj osuđen na deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje otvoreno je pitanje da li će lider radikala morati da napusti Skupštinu Srbije, budući da svako ko je osuđen na šest meseci zatvora mora da vrati poslanički mandat. Braneći Šešelja, njegova stranačka koleginica Vjerica Radeta poručila je poslanicima da pročitaju samu presudu, jer, kako je rekla, tamo ne piše da je Šešelj ratni zločinac, niti da je počinio ijedan zočin.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, da podsetimo, osnovan je upravo kako bi procesuirao odgovorne za zločine u ratovima devedesetih. Haški tribunal imao je mandat da sudi pojedincima u četiri kategorije zločina: ozbiljna kršenja Ženevske deklaracije, kršenja prava i običaja rata, genocid i zločine protiv čovečnosti. Njegov rad zvanično je prestao u decembru 2017. godine. Za sobom je ostavio pravnog naslednika, takozvani Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, a ovo telo je 11. aprila 2018. donelo drugostepenu presudu Šešelju, kojom je osuđen na deset godina zatvora.

Dakle, po logici stvari, sud (ili njegov pravni naslednik) specijalizovan za ratne zločine tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, može suditi upravo za tu vrstu zločina. 

No, da, ipak, proverimo šta piše u presudi Šešelju.

Dakle, u samoj presudi nesporno stoji da je Šešelj počinio nekoliko zločina, a imajući u vidu mandat Haškog tribunala i međunarodno pravo, Šešelj je nedvosmisleno osuđen za ratne zločine. Naime, pod ratnim zločinima podrazumevaju se teške povrede Međunarodnog humanitarnog prava počinjene u vreme međunarodnih ili nemeđunarodnih oružanih sukoba. Definicije ratnih zločina mogu se naći u: statutu Međunarodnog vojnog tribunala osnovanog u Nirnbergu, po završetku Drugog svetskog rata, Ženevskoj konvenciji, statutima Međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, kao i statutu Međunarodnog krivičnog suda.

U ratne zločine spadaju, između ostalog, i dela podsticanja na progon, deportaciju ili nezakonito raseljavanje, za šta je Šešelj i osuđen.

Dakle, u presudi protiv predsednika SRS stoji da je odgovoran za podsticanje progona i deportaciju i progon stanovništva u Hrtkovcima, što po međunarodnom pravu spada u kategoriju ratnih zločina, zbog čega Vjerica Radeta za izjavu da Šešelj nije ratni zločinac i da u presudi ne piše da je počinio ijedan zločin, dobija ocenu “kratke noge“.

Da podsetimo, Šešelj je kriv jer je 1992. godine na mitinzima u Hrtkovicima javno prozivao stanovnike hrvatske nacionalnosti da se isele iz svojih kuća. To se smatralo početkom progona Hrvata iz tog mesta, koji su u njemu tada činili većinu stanovništva. Snimak mitinga u Hrtkovcima jedan je od dokaza koje je tužilaštvo koristilo u Hagu.

Šešelj je, inače, kaznu “odslužio”, budući da je u Hagu bio 11 godina, tako da posle dosuđene kazne na deset godina, u zatvoru nije morao da provede ni jedan dan. U Beograd se vratio pred kraj 2014. radi lečenja, a ubrzo se vratio i u politički život. Nakon parlamentarnih izbora 2016. Šešelj je ponovo ušao u skupštinu, a posle izricanja presude u javnosti i u skupštini se postavilo pitanje da li će njemu prestati poslanički mandat.

Naime, u članu 88 Zakona o izboru narodnih poslanika, poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci, a odluku o prestanku mandata donosi Administrativni odbor Skupštine Srbije. 

Poslanica DS Aleksandra Jerkov pozvala se upravo na ovaj član zakona kada je tražila da Šešelju bude oduzet mandat, nakon čega su usledile najoštrije uvrede na njen račun. Šešelj je, čak, izjavio da je to sve rađeno po njegovom nalogu. 

Čitava ujdurma nastavljena je i nadomak samih Hrtkovaca, 6. maja, gde je Šešelj najavio miting. Policija je, međutim, zabranila sve najavljene skupove tog dana u Hrtkovicma i praktično blokirala prilaze tom mestu, ali su članovi SRS stigli do mesta Jarak, gde su održali kratak miting. U isto vreme u Jarku su pripadnici LDP-a razvili transparent “Šešelj ratni zločinac”. Zbog ovoga su pripadnici LDP-a napadnuti, a prema pisanju Insajdera, član predsedništva LDP Đorđo Žujović je dobio nekoliko udaraca u glavu.