Nikad izvini #Retrovizor

Ono što je Vučić za Srpski Svet, to sam ja za Srpski fudbal! Rekao bih da se tako oseća građanin Stojković Dragan, a tako se izvoleo i izraziti nakon treće mučidbe koju su orlovi priredili navijaštvu: naš vlasnik je povodom neprijatnosti plantažera Koluvijea najpre rekao da čovek nije nikoga ubio (što niko nije ni tvrdio), i nije pronađeno pet tona kokaina, nego tona ili tona i po lekovitog bilja, koje se u državama kakva bismo mi da postanemo uveliko javno koristi, takozvani Piksi je nakon eliminacije naših omiljenih grabljivaca takoreći plagirao govoranciju Svemogućeg: „Nismo se obrukali, niko nas nije pobedio sa 5:0, da nam se smeju i vređaju.“ Eto, kad se nečemu priđe dobronamerno i čista srca, dobije se uvek nešto što podanike i navijače prijatno iznenadi, Bože moj, rekao je takođe naš izbornik, nismo bili vreća za udaranje, zaista, da nisam od lično glavnog i odgovornog urednika fijaska čuo ove mudre reči, ne bi mi na pamet pala tako očigledna činjenica koja me, sad kad je znam, ispunjava ponosom, iako nisam ja igrao, nisam čak bio ni u Nemačkoj (nakon što nas je naprasno razvolela).

Bez sumnje ima ljudi otpornih na istinu, bez sumnje ima ljudi koji naš feudalizam odlično razumeju i u njemu su kao ribe u vodi, Piksi jeste, kao i svi drugi, tek vazal vladaočev, ali na svom feudu neprikosnoven je, na kraju svoje neverovatne samozadovoljne i nadmene govorance izjavio je da ovo nije smak sveta (pandan predsednikovoj opasci „čovek nije nikog ubio), idemo dalje, takođe reče, iako smo upravo ispali, i ne idemo dalje!

Nemam ništa protiv poraza, ako neko razume i lično poznaje neuspeh, taj sam, nerado se obrušavam na pobeđene i na nedorasle, ali zar ne bi glavni vinovnik ovog umnogome i očekivanog brzog kraha trebalo da kaže: „Shvatio sam, avaj, tek večeras, da ja za ovaj posao nisam: imao sam izuzetno malo ideja, i gle, i one su se pokazale jedne kao nekorisne, druge kao štetne, treće kao pogubne. Izvinjavam se Kući fudbala, čije sam poverenje već drugi put izneverio, raskidam ugovor, a u ratama ću vratiti sav novac koji sam nezasluženo dobio od naše zapravo siromašne zajednice, vratio bih odjednom celu svotu koju sam dosad dobio, ali sam je lakomisleno krnjio i takoreći spiskao (moji bližnji me tako i zadirkuju: Spiski!) verujući da ćemo dogurati do polufinala ili, zašto ne, i do finala, pa bih za medalju takođe dobio premiju… Moja ostavka je neopoziva, čak i ako me šef države bude preklinjao, kao Jokića, da se vratim na kormilo reprezentacije i pridonesem da Srbija bude još uglednija nego što jeste i nego što zapravo zaslužuje.“

Blagopomenuti vlasnik naš će nam u okviru svojih fantazija izgraditi akvarijum i delfinarijum. Budući da enormno mnogo čita, što krasi ljude koji nikad ne spavaju, pročitao je da delfini mogu biti od pomoći autističnoj deci, i iste se noći odlučio za ovu vodenu zadužbinu, šampionima je obezbedio i više nego što priliči državi punoj sirotinje, pa su na red došla i deca, ne samo ona kojima je dovoljan akvarijum, nego i deca koja potrebuju delfinarijum, biće to harmonija lepog i korisnog, korisnog za one koji grade, korisnog kao što će biti koristan Trg Nikole Pašića, čija tajanstvena preuredba traje mislim i duže od godinu dana, a okoristiće se neko ko je blizak ili potreban Vlasniku, potonji je u jednom od svojih bezbrojnih obraćanja puku nedavno upozorio da smak sveta samo što nije, ali se poneo titovski: naoružavaj se – i naoružavaj druge, ako prihvate cenu našeg oružja – kao da će sutra biti rat, a pravi delfinarijum i kapariši delfine kao da ćeš sto godina ti biti poglavar Srpskog Sveta (u daljem tekstu: SS)!

Samo što je vozdignut na čelo BIA-e, Orlić je već zabeležio prvi međunarodni uspeh, za šta će verujem požnjeti čestitke tajnih službi sviju zemalja koje nisu priznale Kosovo i koje nisu dozvolile da se o nama blebeće i piskara kao o genocidnom narodu: Sarajlija Feđa Štukan, glumac i pisac, nije uspeo da se probije ni do pasoške kontrole na aerodromu imeni Nikolaia Tesly, a kamoli da se lati snajpera (istinu o muslimanskom ekstremisti obelodanio je i ovekovečio najstariji dnevni list na Balkanu, najstarijem poluostrvu u Starom svetu), navodno se g. Štukan, ako mu je to zaista prezime, zaputio na festival zvani „Krokodil“, ali je kulturno i preventivno izveden iz reda, i pruženo mu je gostoprimstvo u aerodromskoj pritvorskoj jedinici, odakle je sutradan prvim avionom vraćen odakle je i doleteo, bezbednosna procena beše negativna, to je rečeno deportovanome i njegovom advokatu, BIA ima svoj jezik, različit od jezika laboratorija, jer kad od potonjih dobiješ nalaz i ovaj bude negativan, tebi lakne, ovde je suprotno, zbog negativnosti ideš kući, a zašto? Zato što se Štukan poltora goda nazad u Beogradu bio pridružio demonstracijama protivu vlasti, pa je to još overio gostovanjem kod zlogl. Kesića. Pa ipak, državina pakost samo je prividno namenjena ja bih rekao miroljubivom Bosancu (ali ja sam neobučen da prepoznam atentatora, teroristu, diverzanta, i uopšte neprijatelja), preteća poruka poslata je nama koji nemamo kud da budemo deportovani: budete li se javno i istrajno protivili vladalaštvu vladaočevom, možete proći u najmanju ruku kao taj kako se zvaše Feđa-Peđa, Štukan-Tukan: svi su vazali naučili da tobože ne znaju ime onog o kome inače opširno i podrugljivo govore, kao da je sporno i samo njegovo mesto u Matičnoj knjizi rođenih, hinjena mešavina prezira i čuđenja, što i neko takav postoji, jeftin je i oduran viraž, ali je uzor preuzvišen, pa se u toj disciplini okuša svaki naprednjak koji ugrabi priliku.

Foto: Instagram@buducnostsrbijeav