Prvo OJT u Beogradu o julskim protestima: Ispitujemo svedoke; utvrđuju se identiteti policajaca
Istinomer je nedavno objavio da su počela saslušanja oštećenih u slučajevima nasilja tokom julskih protesta u Beogradu, a iz Prvog osnovnog tužilaštva smo potom dobili i precizniji odgovor - koliko prijava je podneto protiv građana, koliko protiv pripadnika MUP-a i šta se dešava s tim postupcima sada.
“Proverom kroz elektronski upisnik, utvrđeno je da je tužilaštvu podneto 29 krivičnih prijava od strane MUP RS protiv isto toliko lica koja su učestvovala u neredima i napadu na policijske službenike u julskim protestima, te su u ovim predmetima saslušani okrivljeni i u toku je sprovođenje dokaznih radnji u kojima se ispituju svedoci i prikupljaju druga potrebna obaveštenja nakon čega će biti donete odluke u predmetima”, navodi se u pisanom odgovoru javnog tužioca Ljubivoja Đorđevića.
Podsetimo, nedavno su za Istinomer iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji je podneo 32 krivične prijave zbog policijskog nasilja (a s tim u vezi pred različitim državnim organima zastupaju 18 građana), rekli da bi neki od njihovih klijenata trebalo da budu saslušani tokom marta.
- “Izuzetno profesionalno” postupanje policije po glavama demonstranata
- Policija uzdržana tokom demonstracija u julu
Na osnovu snimaka iz medija i sa društvenih mreža, Zaštitnik građana je, na sopstvenu inicijativu, pokrenuo osam postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada MUP-a.
Osim nezakonitog postupanja policajaca, utvrdili su i da oni “nisu imali vidno istaknute identifikacione oznake, kao i da je Sektor unutrašnje kontrole samo u jednom slučaju utvrdio identitet lica koja su nezakonito postupala”.
Što se tiče policajaca, iz beogradskog Prvog tužilaštva kažu:
“Formirano je 18 predmeta povodom krivičnih prijava protiv više NN policijskih službenika zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo Zlostavljanje i mučenje član 173 KZ.”
Povodom tih predmeta u toku su predistražni postupci. Dakle, kako navode iz Prvog OJT, utvrđuju se identiteti NN lica – policijskih službenika, prikupljaju potrebna obaveštenja, kao i druge činjenice i dokazi, “na osnovu kojih će se utvrditi da li se u radnjama bilo kog lica stiču elementi bilo kog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti”.
- Mesec dana posle protesta: „Hoću da znam ko me je tukao i ko je odgovoran”
- Novinar Bete: Policajci su želeli da uteraju strah
Snimci iz jula na kojima se vidi upotreba sile, nemilosrdno pendrečenje i šutiranje ljudi, koliko god da nam očigledno pokazuju iskorak van profesionalnih okvira, ne znače ipak da će akteri biti kažnjeni.
Istinomer je više puta ocenjivao izjave predstavnika vlasti koji su tvrdili da je policija postupala – uzdržano, a pisali smo i o tradiciji nekažnjivosti i izbegavanja odgovornosti pripadnika MUP-a u Srbiji.
Ima li primera da je neki policajac kažnjen zbog brutalnosti, pitali smo stručnjake iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, pre nekoliko meseci, koji je rekao da sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova ne podnosi veliki broj krivičnih prijava zbog zlostavljanja i mučenja.
„Sektor je prošle godine (2019. godine) podneo jednu krivičnu prijavu, 2018. dve, a u 2017. ih je bilo nešto više – šest. To ne korespondira sa ocenom Evropskog komiteta za sprečavanje torture Saveta Evrope, krovne organizacije za zaštitu ljudskih prava, koja je 2018. godine, nakon posete Srbiji, ocenila da policijsko nasilje nije izolovan incident, već prihvaćena praksa i deo policijske kulture. Štaviše, zaključili su da se počinitelji retko izvode pred sud, dok su kazne uglavnom uslovne“, rekli su tada za Istinomer.
Da li će se ta tradicija nastaviti, videćemo na primeru postupaka u vezi s julskim protestima.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
