Vakcine ne izazivaju sterilitet

Strah je pokrenut dezinformacijom da je sastojak vakcine protein sincitin-1 zbog kojeg bi imunitet žena stvarao antitela i napadao placentu. Istina je, međutim, da u sastavu vakcine nema tog proteina.

 

Dinamiku društvenih mreža ovih dana mogli bismo sagledati kroz jedan bihevijoralni motiv Facebook grupe za sakupljanje gljiva. Član grupe naivno dovodi u pitanje jestivost pečurke koju je pronašao, a najbrži komentar koji dobija kaže da je konzumacija sigurna — gljiva nije otrovna. Ipak, nakon toga, svi ostali u grupi se u komentarima „bore za život“ onoga koji je pitanje postavio.

Bez mnogo mesta šali, takav manirizam vidimo i u vezi s mnogim neproverenim glasinama, a naročito u vanrednim uslovima pandemije. Osim toga što dezinformacije na mrežama svakako bujaju kao pečurke posle kiše.

Jedna od takvih je da COVID-19 vakcine, sa akcentom na Pfizer/BioNTech, prouzrokuju ženski sterilitet.

Što, dokazano, nije istina.

Početkom decembra prošle godine, britanski istraživač u penziji Majkl Jidon i nemački lekar Volfgang Vodarg pokrenuli su peticiju za obustavu kliničkih ispitivanja vakcina protiv kovida. Argument za tako smeo zahtev upućen Evropskoj agenciji za lekove (EMA) bila je navodna povezanost kovid vakcine i neoplodnosti kod žena. Inicijatori peticije za taj iskaz nisu dostavili nijedan relevantan dokaz.

Upravo zbog manjkavosti pretpostavke iznešene u peticiji, naučna zajednica ju je brzo osporila. Štaviše, EMA je par nedelja nakon tog događaja odobrila prvu vakcinu protiv Sars-Cov-2 virusa — i to onu Pfizer/BioNTech proizvođača.

 

 

Šteta je, međutim, uveliko načinjena, a objave da “žene nakon vakcine neće moći da rađaju” obišle su svet. I stigle do nas izjavama doktora Branislava Nestorovića, dečijeg pulmologa.

Istraživanje iz januara ove godine navodi da je upravo dezinformacija da “vakcine protiv COVID-19 uzrokuju neplodnost” uticala da 13 odsto nevakcinisanih stanovnika Sjedinjenih Država razvije strah od imunizacije.

Teoretičari zavere su tezu o povezanosti vakcina i sterliteta ocenili kao kredibilnu na osnovu radne biografije Majkla Jidona, koautora peticije. Jidon je 16 godina posvetio istraživanju resporatornih infekcija — u kompaniji Pfizer. Međutim, iz te kompanije ističu da ne postoji dokaz da vakcina, koju je Pfizer razvio sa nemačkim BioNTech-om, uzrokuje žensku neplodnost.

 

Greška u tumačenju sastava i funkcije vakcina

 

Kako su inicijatori sporne peticije omanuli u proceni? Objašnjenje se krije u pogrešnom tumačenju sastava vakcine i ljudske anatomije. Direktnu povezanost vakcina i steriliteta, Jidon i Vodarg “pronašli su” u navodnom sastojku vakcine: proteinu sincitin-1, važnom za formiranje placente kod žena. Iako neutemeljena, njihova tvrdnja navodi da, u takvoj postavci stvari, imunitet žene stvara antitela na protein i napada sopstvenu placentu.

Ta informacija nije tačna — nijedna vakcina korišćena u svrhu masovne imunizaije protiv COVID-19 ne sadrži sincitin-1 protein.

Činjenica da je sincitin-1 protein od vitalnog značaja za ljudsku placentu. Hipotetički, uništavanje tog proteina uticalo bi na nizak kvalitet placente, što bi povećalo rizik od spontanog pobačaja ili u krajnjem slučaju, neplodnosti. Peticija je donela paušalan zaključak, ne razlikujući dva potpuno različita proteina — šiljasti “S” protein, po kojem prepoznajemo novi korona virus, i sinictin-1 iz placente.

 

Kovid, pak, utiče na sterilitet muškaraca

 

S druge strane, bolest protiv koje se borimo upravo vakcinama pokazala je negativan uticaj na kvalitet spermatozoida i plodnost muškaraca. Takav ishod, doduše, zavisi od težine i trajanja infekcije, navodi se u iranskoj studiji objavljenoj početkom godine. Zabrinjavajuća post-kovid situacija zabeležena je kod muškaraca u tridesetim — smanjena koncentracija spermatozoida za više od 516 odsto, dok se ćelijska pokretljivost semene tečnosti smanjila za 209 odsto u odnosu na stanje pre infekcije.

Preporuka imunološke zajednice upravo je suprotna lažnim vestima sa društvenih mreža. Žene koje planiraju trudnoću, već su u drugom stanju ili doje, visoko su rizična grupa za COVID-19. Imunizacija trudnica se, samim tim, čini važnim korakom za njihovu adekvatnu zaštitu pre, tokom i nakon trudnoće.

U najvećem istraživanju ovakve vrste do sada, istraživači sa Harvarda i Opšte bolnice Masačusets zaključili su da su vakcine novije (mRNK) generacije visokoefikasne kod trudnica i dojilja. Studija, između ostalog, pokazuje da se zaštitni imunitet prenosi i na novorođenčad — preko majčinog mleka i placente.

Naslovna fotografija: Canva