Bune se protiv izbornih propisa, a sami ih donosili
Kako se aktualizuje tema izbora i dijaloga među strankama, tako stižu i poruke od predstavnika vlasti, poprilično slične onima koje smo slušali pre više od godinu dana, uoči prethodnih izbora. Slične izjave, slični i spinovi.
Član Predsedništva Srpske napredne stranke Branislav Nedimović, kako piše na sajtu SNS, izjavio je “povodom početka međustranačkog dijaloga, bez stranih posrednika, da je važno da se vodi dijalog i da svi pokušaju da uđu u parlament, ali samo na izborima i nikako drugačije”.
„Svi propisi po kojima smo igrali na ovim izborima su iz 2008. i 2009. godine i oni koji su ih donosili se bune protiv toga. To je kao da sami na sebe vičete ispred ogledala“, rekao je ministar poljoprivrede, objašnjavajući da bi “SNS pobedila političke protivnike po pravilima koja god oni žele, i to ne zato što su bahati i osioni, već zato što imaju politiku i vode računa o građanima”.
Komentar ili eventualno pojašnjenje Nedimovićeve izjave o propisima, izborima i ogledalu, iz kabineta ministra nismo dobili.
***
Ali, skoro identične stvari smo već čuli. Između ostalog, i od Nebojše Stefanovića, Ane Brnabić, Aleksandra Martinovića, Vladimira Orlića, pa i Aleksandra Vučića.
“Ne valja ništa, to su katastrofa zakoni, katastrofa uslovi, katastrofa sve. Ništa ne valja, ma to je užasno. To su lažni izbori ako se održe pod ovim uslovima, nema uslova za izbore. […] Što ste vi doneli te zakone, ljudi? Što su Đilas, Jeremić, Boško, svi ti ljudi, donosili te zakone, svi ti ljudi, za koje nam sad kažu da su katastrofa”, rekao je Stefanović u februaru prošle godine.
A u tom žamoru bilo je i “uradili smo sve što su tražili, unapredili smo izborne uslove, ispunili smo sve dogovoreno”…
„Svi ti koji se danas žale na uslove i koji kukaju Evropskoj uniji i evroparlamentarcima, kao i širom sveta, oko izbornih uslova i izbornih zakona, verujem da nijednom nisu pomenuli u tom pismu – Ja sam bio taj koji je te zakone izglasavao”, izjavila je, na primer, Brnabić u junu 2020.
***
Izborni uslovi bili su najvažnija politička tema u 2019. godini, o čemu je Istinomer pisao, detaljno analizirajući šta je sve od preporuka usvojeno.
Šta je naposletku zajedničko svim tim izjavama, sem, naravno, teme? Ključno je manipulisanje pojmovima i mešanje izbornih zakona, propisa – što bi rekao Nedimović, sa izbornim uslovima, o kojima se zapravo sve vreme i razgovara i na koje se opozicija žali.. I pre epidemije korona virusa i poslednjih meseci.
***
“Često se u javnosti ne pravi razlika između izbornih zakona, izbornih uslova i izbornog sistema. Nekada se radi o neupućenosti, ali češće se ta razlika namerno ignoriše kako bi se ostvarili politički poeni”, pisao je za Istinomer politikolog Vujo Ilić u januaru 2020.
Da pojasnimo i prisetimo se, kada se govori o zakonima, reč je “o nevelikom broju koji uređuju izbore za Narodnu skupštinu, lokalne samouprave, predsednika republike, birački spisak i drugim zakonima koji uređuju važne aspekte procesa, kao što su finansiranje kampanje, medijska zastupljenost ili integritet učesnika”. Izborni uslovi su opšte stanje u kojima se održavaju izbori i oni ne zavise samo od zakona, već i od toga da li se i kako ti zakoni primenjuju i, još važnije – u čiju korist, piše Ilić, napominjući “da se dešava da se izborni zakoni nisu menjali godinama, ali su se izborni uslovi pogoršavali”.
A onda je spušten i cenzus, što je svakako nešto novo, u odnosu na “2008, 2009. godinu…”
„Spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto je još jedan u nizu poteza koji utiču na zbunjivanje ljudi. Pričalo se četiri, pet meseci o nečemu što smo nazvali izborni uslovi, a onda se pristupilo ozbiljnim promenama koje zadiru u izborni sistem. To sve izaziva zbunjenost kod ljudi i izaziva nestabilnost. Danas pričamo jedno, sutra pričamo drugo, menjaju se neka pravila i ljudima ništa nije jasno. Pravo je pitanje ko će verovati u institucije i izbore kada se sve ovo završi. Demokratija je definitivno na udaru“, ocenio je Pavle Dimitrijević iz Crte u februaru prošle godine.
Usledio je bojkot opozicionih stranaka, nastavljena je dominacija SNS, a onda su nastupili i pseudodemokratski izbori sredinom prošle godine, nakon što smo “pobedili koronu”.
Proteklih meseci nove/stare izjave opet se pojavljuju u medijima kako se govori i o međustranačkom dijalogu, uz evroposlanike, kao i bez njih.
“Vlast je spremna da sasluša sve predloge za poboljšanje izbornih uslova, ali nikakvi izborni uslovi ne mogu da nadomeste nedostatak podrške jer neće dijalog birati ko će biti na vlasti”, izjavio je krajem februara predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
Brnabić je potom najavila “da je u toku rad na prednacrtima zakona o izboru narodnih poslanika, zakona o lokalnim izborima i zakona o izborima za predsednika Republike i da će biti primenjen najveći deo preporuka ODIHR za unapređenje izbornih uslova”.
“Predlozi o promeni izbornih zakona koji stižu od predstavnika izvršne vlasti, za većinu stranaka opozicije su pokušaj „zloupotrebe“ i manevra vlasti kako bi se izbegli kompromisi u dijalogu o izbornim uslovima iako mnogi načelno podržavaju ideju o uvođenju personalizovanog proporcionalnog sistema, koju je ranije iznela ministarka trgovine Tatjana Matić.” (Danas, 26.4.2021.)
***
Dakle, ministar Nedimović nije bio mnogo originalan na temu izbornih uslova, ponavljajući mantru stranačkih kolega o zakonima koje je “bivši režim donosio”. Uz to je izbegao da uoči da je centralni problem to kako se zakoni (ne) primenjuju, zbog čega njegova izjava dobija ocenu – zloupotreba činjenica.
Foto: FoNet/Nenad Ðorđević
