Emisije iz Kostolca niže nego dozvoljene u EU i na nivou koje je propisala Energetska zajednica
Ministarka rudarstva i energetike prof. dr Zorana Mihajlović krajem aprila je s prеdsеdnicom Vladе Rеpublikе Srbijе Anom Brnabić i ministarkom za zaštitu životnе srеdinе Irеnom Vujović posеtila Termoеlеktranu „Kostolac„.
„Meni je drago što smo danas svi zajedno mogli da vidimo kolike su emisije i sumpor dioksida i praškastih materija iz Kostolca. Te emisije su niže nego što su dozvoljene emisije u Evropskoj uniji, te emisije su na nivou onih emisija koje je propisala Energetska zajednica„, izjavila je ministarka Mihajlović pri obilasku postrojеnja za odsumporavanjе u bloku Kostolac B.
Ona je tom prilikom dodala i da je ovo postrojenje (pozitivan) primer odnosa Vlade prema zaštiti životne sredine.
„Ovo je i jasna poruka kako se Vlada Srbije odnosi prema zaštiti životne sredine i energetici. Naša dva ministarstva rade zajedno i naši ciljevi su zelena Srbija i zelena energetika.”
Reči ministarke lepo zvuče, ali, da li odražavaju pravo stanje stvari?
„Prema podacima EPS, u termoelektrani „Kostolac B“ tokom 28. aprila zabeležene su vrednosti emisije sumpor-dioksida od 132,5 miligrama po kubnom metru za blok B1 i 136,6 miligrama po kubnom metru za blok B2 i emisije su u granicama propisanim najnovijim BAT (prim nov. BAT standard – standard najbolje dostupnih tehnika) od 31.07.2017. godine”, navedeno je u odgovoru Ministarstva za rudarstvo i energetiku na pitanja Istinomera.
Nivo koji se zahteva u Evropskoj uniji iznosi 200 miligrama po kubnom metru, te iz kabineta ministarke Mihajlović navode da su „svi prisutni mogli da se uvere da su u potpunosti zadovoljene propisane vrednosti o graničnim emisijama, kao i da postoji njihovo kontinuirano merene, odnosno 24-časovni monitoring”.
Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TE Kostolac B je, kažu iz ministarstva, prvi sistem za odsumporavanje u Srbiji koji je u funkciji i počelo je sa radom 23. oktobra prošle godine.
U jednom od retkih odgovora institucija na naša pitanja kaže se i da se od trenutka puštanja u rad tog postrojenja, emisije sumpor-dioksida i praškastih materija kreću u okviru propisanih vrednosti i niže su od nivoa koji se zahteva u EU.
Problem zagađenja u Kostolcu je, međutim, mnogo stariji od „spasonosnog” postrojenja.
Regulatorni Institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI je na ministarke navode reagovao saopšenjem „Neistiniti navodi Zorane Mihajlović: Emisije sumpor-dioksida iz Termoelektrane Kostilac B su gotovo 12 puta veće od dozvoljenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija”.
Naime, RERI navodi da su emisije sumpor-dioksida iz Termoelektrane Kostolac B tokom 2018, 2019. i 2020. godine višestruko prekoračivale maksimalne dozvoljene vrednosti koje propisuje Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), dokument kojim su propisane maksimalne dozvoljene emisije zagađujućih materijala iz termolektrana na godišnjem nivou.
„Umesto smanjenja emisija, TE Kostolac B je u 2020. emitovala gotovo 16.000 tona više sumpor-dioksida nego 2019. godine”, saopštava RERI.
Samo mesec dana pre ministarkine izjava, u martu 2021. godine, Sekretarijat Energetske zajednice, na čije paramtere se upoziva Mihajlović, pokrenuo je postupak protiv Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balakana zbog toga što se velike termoelektrane, među kojima je i Kostolac B, nisu uskladile sa zahtevima propisanim NERP-om, već su tokom 2018. i 2019. godine emitovale 6 puta više sumpor-dioksida od onoga što je propisano.
U saopštenju Energetske zajednice stajalo je:
„U slučaju Srbije, najveći izazov predstavlja poštovanje gornje granice za sumpor-dioksid.”
U publikaciji „Uskladiti ili zatvoriti”, u kojoj je objavljeno istraživanje mreže CEE Bankwatch o tome kako su elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu prekršile standarde vezane za aerozagađenje, na nivou pojedinačnih termoelektrana, kao najveći zagađivač u Srbiji naveden je upravo Kostolac B uprkos tome što je Elektroprivreda Srbije uložila 130 miliona u opremu za odsumporavanje dimnih gasova.
„Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći zagađivač je TE Kostolac B, čije su emisije SO2 iznosile 140% ukupne granične vrednosti emisija na nacionalnom nivou prema NERP-u za 2019. godinu, sa čak 79.113 (…) Slučaj TE Kostolac B1 i B2 je posebno uznemirujući, s obzirom na to da je termoelektrana prošla kroz proces revitalizacije i da je kompanija China Machinery Engineering Corporation 2017. godine navodno dovršila ugradnju opreme za odsumporavanje koja se od tada koristi”, navedeno je u publikaciji.
Na kraju publikacije, preporučuje se vlasti u Srbiji da „što hitnije objasni javnosti zašto De-SOx oprema u TE Kostolac B ne radi i šta će se po tom pitanju preduzeti”. Osim toga, napisano je da se u međuvremenu ograniči broj radnih sati kako bi se ispoštovale granične vrednosti emisija iz NERP-a, kao i da se „prekine izgradnja TE Kostolac B3, barem dok ne postane jasno da li postoji problem sa tehnologijom za kontrolu zagađenja životne sredine”.
Na problem TE Kostolac ukazivano je godinama ranije. Podaci koje je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS, u tekstu „Sagorevanje uglja: U Kostolcu svaki četvrti dan nije za disanje”, kaže se:
„U danima merenja sumpor-dioksida (SO2) i suspendovanih čestica PM10, vrednosti iznad ograničenja utvrđene 118 puta. Merenja su sprovodili Zavod za javno zdravlje Požarevac i Rudarski institut.”
Po podacima iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku, već više od pola godine vrednosti emisija sumpor-dioksida su u okviru propisanih vrednosti, ali u izjavi Zorane Mihajlović zanemarene su činjenice o višegodišnjem intenzivnom zagađenju i ugrožavanju zdravlja ljudi i prirode, te od Istinomera dobija ocenu – skoro istina.
