“Iznos penzija treba da prati rast zarada”, izjavio je 29. maja predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Milan Krkobabić. Tu rečenicu ili njenu varijaciju predstavnici PUPS-a ponavljaju od osnivanja stranke, već punih 16 godina. “Penzije prate plate”, “Nema viška zaposlenih, nego manjka posla”, dugogodišnje su krilatice “Partije časnih namera”. Analitičari koji bi u obzir uzeli samo programska načela te partije mogli bi da konstatuju doslednost u političkim stavovima, međutim, praktično delovanje PUPS-a u ovih deceniju i po teško da bi moglo da bude označeno kao neprekinuta nit.
Pups.org.rs
“Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) registrovana je 10. maja 2005. godine i tokom dosadašnjeg perioda postepeno se razvila u partiju sa više od 280.000 članova, među kojima se, osim penzionera, koji čine okosnicu partije, nalaze i pripadnici mlađih generacija, sa zajedničkom vizijom Srbije i svog budućeg mesta u njoj. Opštenarodni pokret, koji je tekao od baze ka vrhu, doveo je do osnivanja PUPS-a, čije je članstvo danas organizovano kroz 169 opštinskih odbora i 2.157 mesnih organizacija širom Srbije”, navodi se na sajtu stranke.
Osnivač i prvi predsednik stranke bio je Jovan Krkobabić.Jovan Krkobabić / Foto: FoNet/Božidar Petrović
Vreme, 22. 5. 2008. godine
“Osnovnu školu učio je u Kninu, a kada je izbio rat pridružio se partizanima. Dokumentacija kaže da je diplomirao na Ekonomskom fakultetu, ali u njegovoj biografiji na sajtu stranke piše da je diplomirao na Fakultetu političkih nauka. Nesporno je da je magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Prvo zaposlenje bilo mu je u Institutu u Vinči, a ubrzo je postao i član Skupštine Penzionog i invalidskog fonda (PIO).”
Osnovao je 1971. Republičku zajednicu penzionog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti, a 1985. Republičku zajednicu penzionog i invalidskog osiguranja zemljoradnika. On sam u penziju je otišao 1989, a 1996. „postaje predsednik Saveza penzionera Srbije, jedine i najmasovnije organizacije penzionera koja sada broji preko 850.000 registrovanih članova.“
Vreme, 22. 5. 2008. godine
“Pored Saveza penzionera Srbije postoji i Nezavisno udruženje penzionera Srbije koje ima oko 60.000 članova. Razlog za nastanak ovog udruženja bilo je to što su neki penzioneri smatrali da njihove organizacije ne smeju da se bave političkim radom, već isključivo interesima penzionera. Do ovakvog zaključka oni su došli 1997. godine, kada je Jovan Krkobabić na listi koalicije SPS-JUL-Nova demokratija izabran za republičkog i saveznog poslanika.”
A kada je 2005. osnovan PUPS, Krkobabić je kazao da bi oni bili zadovoljni ako bi za njih glasalo 500.000 penzionera, “jer bi to osiguralo od 35 do 40 mesta u parlamentu”.
Večernje novosti, 10. 12. 2005. godine
“To nije ni nacionalna stranka, pošto su interesi penzionera jedinstveni, pa je u Preševu predsednik Albanac, u Senti Mađar, naši članovi su i čobani i akademici - kaže dr Krkobabić i napominje da na izborima računaju na sadašnje, ali i na buduće penzionere i njihove porodice.”
U martu 2006. održana je prva izborna skupština PUPS-a. Bila je to sedma stranka koja je u tom trenutku imala reč “penzionerska” u svom imenu.
NIN, 23. 3. 2006. godine
“Iako najmlađa, Partija ujedinjenih penzionera Srbije nije prva, a ni jedina stranka koja se obraća prvenstveno starijima. U registar političkih organizacija trenutno je upisano sedam stranaka koje u svom nazivu imaju reč ‘penzionerska’. Sve one osnovane su u poslednjih osam godina, ali nikada nijedna nije zabeležila značajan rezultat. Od uvođenja višepartijskog sistema samo u jednom sazivu parlamenta jedna takva stranka imala je jednog predstavnika. Ni taj uspeh, međutim, nije postigla sama, već je Ujedinjena penzionerska stranka u Narodnu skupštinu ušla zahvaljujući koaliciji sa još tri stranke od kojih je najznačajnija bila Stranka srpskog jedinstva. Ni posle, ni pre toga, penzionerske stranke nisu uspevale da postanu parlamentarne, niti imaju kakav ozbiljan uticaj ili uporište u biračkom telu. Zabeležen je i koalicioni sporazum već pomenute stranke sa Laburističkom partijom Dragana Milovanovića, bivšeg ministra za rad, pred poslednje parlamentarne izbore u Srbiji, ali kako nisu prešle cenzus, ni taj pokušaj da uđu u Skupštinu nije urodio plodom.”
Već nakon nekoliko meseci, prvi uspesi – na lokalnim izborima u Kovinu i Ražnju PUPS je dobio odbornike.
NIN, 29. 6. 2006. godine
“Iako osnovana tek pre nekoliko meseci, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), nakon prvog pojavljivanja na lokalnim izborima u opštinama Kovin i Ražanj uspela je da zadobije podršku oko 10 odsto izašlih birača. U Kovinu su od 45 odborničkih mesta, četiri pripala pomenutoj partiji, dok je na nedavno održanim izborima u Ražnju PUPS osvojio tri od ukupno 31 mandata. Jovan Krkobabić, predsednik PUPS kaže da je odluka o izlasku na lokalne izbore bila samo probni balon, dok bitka za vlast kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou tek predstoji. ‘Naša istraživanja pokazuju trend neprekidnog rasta popularnosti. Iako blokirana i sabotirana od svih sredstava informisanja, bez bilo kakve kampanje i pojavljivanja u medijima, naša partija uspela je da pređe cenzus i osvoji 10 odsto glasova u obe opštine. To pokazuje značaj naših lokalnih ogranaka, jer samo zahvaljujući njihovom angažovanju i radu ostvarili smo ovaj uspeh. Imamo najbrojniju partiju u Srbiji sa 340.000 članova, 170 opštinskih i 2.200 mesnih organizacija’.”
Na pitanje kako se stranka finansira, Krkobabić ističe da prihodi potiču isključivo od članarine.
Jovan Krkobabić / Foto: FoNet/Božidar Petrović
Na parlamentarne izbore zakazane za januar 2007. PUPS odlučuje da izađe u savezu sa Socijaldemokratskom partijom Nebojše Čovića. Tada je Krkobabić među krivce za loš položaj penzionera ubrojao i svoju bivšu stranku SPS.
Politika, 25. 12. 2006. godine
„Sada je SPS jedan od glavnih krivaca za ovo stanje, jer je podržao zakone koji su bili na štetu penzionera prošle godine, a sada se predstavlja kao njihov zaštitnik’, kaže Krkobabić. A seća se i da je u vreme kada je on bio socijalista, a Slobodan Milošević jedina vlast, doneta uredba da se penzije smanje za 20 odsto. Jedino odgovornosti oslobađa Socijaldemokratsku partiju sa kojom će zajedno na izbore. ‘Pripremajući se za izbore i analizirajući partije došli smo do zaključka da nisu bile korektne prema penzionerima, osim Socijaldemokratske partije koja je napustila vladu i odrekla se svog ministra za socijalnu politiku’. ‘SDP ima korektan odnos prema ovoj populaciji, osim toga ima iskustvo i pomaže nam u organizaciji izbornih procesa. Pomoći će nam i materijalno, jer smo mi partija sirotinje i niko nam ne pomaže. Priča se da nam pomaže Soros. Kamo sreće da je tako. Živimo od donacija i dobrih ljudi’, odgovara Krkobabić.”
Krkobabić je isticao i da “PUPS nije imao potrebu zbog kadrova da se udružuje” i “da to nije prava koalicija već ugovor o saradnji”.
Politika, 25. 12. 2006. godine
“Krkobabić ne odgovara direktno na pitanje ko je glavni u koaliciji, on ili Nebojša Čović, predsednik SDP, ali zna se da je on nosilac liste na kojoj su se našli i nesuđeni narodnjaci Radovan Radović Raka i Dobrivoje Budimirović Bidža, zatim Radmila Živković glumica, Jovan Hadži Đokić akademik. ‘Glumac Ljubiša Samardžić je potpredsednik stranke’, kaže Krkobabić. O odnosu saradnika govori i podatak da će SDP dobiti 20 odsto mandata, ostalo ide PUPS-u. ‘Ako samo pređemo cenzus SDP-u ćemo dati mandate da osnuju poslanički klub. Posle izbora mogu ići s kim požele a mogu ostati i sa nama’, kaže Krkobabić.”
Kao prvi zadatak koalicije PUPS-SDP ako uđu u Skupštinu Srbije navođena je promena Zakona o penzionom osiguranju i ukidanje participacija u zdravstvu.
Večernje novosti, 11. 1. 2007. godine
“Prema penzionerima, trećini stanovništva Srbije, učinjen je proces socijalnog genocida, a oni su za usijane političke glave u Srbiji postali višak - kaže Krkobabić.”
Međutim, koalicija je ostala ispod cenzusa, jer je osvojila 3,11 odsto glasova.
Danas, 24. 1. 2007. godine
„Mi smo potpuno zadovoljni rezultatom, uprkos medijskoj blokadi i nedostatku sredstava, ali nam je u celini žao što nismo ušli u skupštinu, a 130.000 glasova nije mala podrška i očekujemo bolji rezultat u budućnosti’, rekao je juče na pres konferenciji predsednik PUPS Jovan Krkobabić. On je izrazio zahvalnost predsedniku SDP Nebojši Čoviću zbog dobre saradnje, dodajući da su njih dvojica radili ‘kao jedan čovek’. Čović smatra da je koalicija PUPS-SDP pokazala da u Srbiji ima mesta za ‘čistu, demokratsku i evropsku levicu’.”
Ipak, za naredne izbore, ovog puta predsedničke, u januaru 2008, PUPS za koalicionog partnera bira SPS. Jovan Krkobabić izjavljuje da je pitanju “istorijski sporazum”.
Fonet, 6. 1. 2008. godine
“SPS i PUPS potpisale su juče sporazum o međusobnoj saradnji i podršci kandidatu SPS Milutinu Mrkonjiću na predsedničkim izborima. ‘Predsednik SPS Ivica Dačić izjavio je da je podrška PUPS Mrkonjiću samo prvi korak u saradnji, kao i da im predstoji zajednički nastup na lokalnim, pokrajinskim i parlamentarnim izborima. Predsednik PUPS Jovan Krkobabić ocenio je da se radi o istorijskom sporazumu i izrazio uverenje da će Mrkonjić biti u drugom krugu predsedničkih izbora. Mrkonjić je rekao da je tim sporazumom ostvarena želja pokojnog lidera SPS Slobodana Miloševića da se okupe patriotske snage u Srbiji.”
U maju te godine održani su i vanredni parlamentarni izbori, a koalicija SPS-a, PUPS-a i Jedinstvene Srbije osvaja 313.896 glasova (7,58 odsto) i 20 mandata (pet je pripalo PUPS-u).
Krajem maja predstavnici beogradskih odbora Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije i PUPS dogovorili su se da formiraju vlast u glavnom gradu, a da gradonačelnik bude Aleksandar Vučić.
Međutim, kako su dani prolazili bilo je sve očiglednije da će se SPS i njihovi koalicioni partneri iz PUPS-a okrenuti Demokratskoj stranci i zaboraviti potpisani sporazum.
Član Izvršnog odbora PUPS-a Milan Krkobabić kazao je da ne zavisi od njegove partije “da li će biti promena partnera”, ali i naglasio: “Mi ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da budemo u opoziciji”.
NIN, 3. 7. 2008. godine
“Nema tu približavanja ili udaljavanja. Koalicija u kojoj je PUPS izašao na izbore imala je svoje ciljeve: besplatan gradski prevoz za starije od 65 godina, jednokratna materijalna pomoć najugroženijima, pomoć licima koji su smešteni u gerontološkim ustanovama... Ko je spreman da nam ispuni te ciljeve prihvatljiv nam je kao partner. Koliko znam, Vučić je pristao na te zahteve i mi smo se odlučili na koaliciju sa SRS-om i DSS-om. Sad, da li će biti promena partnera to ne zavisi od nas, mi imamo dva odbornika. Od nas ne zavisi skupštinska većina tako da sigurno nećemo biti ničiji džoker niti zec u šeširu. (…) Ne znam da li ćete me pravilno razumeti, ali ljudi koje mi reprezentujemo nemaju vremena da čekaju. Za njih je i septembar daleko, nije sigurno da će ga dočekati. Zato, mi ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da budemo u opoziciji. Mi zarad tih ljudi moramo da sada budemo deo skupštinske većine.
Dakle, vama je svejedno, Vučić ili Đilas?
- Nemam nikakav emotivni odnos prema jednom ili drugom. Uostalom, ja nikad nisam bio član nijedne partije izuzev ove koju smo osnovali pre tri godine. I sada kada vidim šta se dešava na političkoj sceni skoro da se kajem što sam to i radio.”
Kroz nekoliko dana formirana je nova Vlada Srbije na čijem čelu je bio Mirko Cvetković, a lider PUPS-a Jovan Krkobabić postao je potpredsednik. Njegov sin Milan došao je na funkciju zamenika gradonačelnika Beograda.
Milan Krkobabić / Foto: FoNet/Zoran Mrđa
Ubrzo po preuzimanju funkcije vicepremijer Krkobabić izjavio je da će penzije već u septembru biti povećane za 10 odsto, dodajući da je to “prvi korak ka poboljšanju katastrofalnog socijalnog i materijalnog položaja populacije od 1,6 miliona penzionera”.
Večernje novosti, 19. 8. 2008. godine
“Biće izmenjena formula usklađivanja penzija i preispitane njihove visine. Tokom 2009. godine u dva ‘obroka’ usklađivaće se do 70 odsto od prosečne zarade u Srbiji. I to najverovatnije 1. jula do 65 odsto i 31. decembra preostalih pet odsto. Dakle, od 1. januara 2010. godine penzije će u Srbiji biti u visini 70 odsto prosečne zarade. Najviša penzija od 90.000 dinara mora biti preispitana, dok najniža penzija, bez obzira na to po kom osnovu je ostvarena, više neće moći da bude niža od socijalne pomoći, koja sada iznosi oko sedam hiljada dinara.
- Odakle ćete obezbediti novac za to?
- Nije to problem, nisu to velike pare. Do kraja godine je potrebno 12 milijardi dinara, a te pare mogu da se obezbede iz budžeta i kroz preraspodelu sredstava unutar postojećih projekata Vlade.”
Isticao je da nije ušao u Vladu “zbog lične promocije, nekakve karijere, plate ili marketinga”, jer ga to, kako je kazao, ne zanima.
Večernje novosti, 19. 8. 2008. godine
“Nije to bilo pitanje moje volje ili hira. Uspeo sam da prekinem socijalni genocid koji je otvoren prema penzionerima u proteklih osam godina sa tendencijom da 2012. dođe do našeg potpunog kraha. Bili smo bačeni na deponiju. Za proteklih šest godina država je opljačkala penzionere i uskratila nam 13,5 penzija. Vratiću penzionere u život.
- A PUPS nema problema da sarađuje sa LDP u Beogradu?
- Mi nismo klasična ideološka stranka, nego partija socijalne pravde. Ko god podrži tu borbu za socijalne interese, biće moj saradnik i dobro je došao. A kako se zove, uopšte me ne zanima. Ne interesuje me, dakle, ko je supu kuvao, već kakvog je ukusa.”
Mirko Cvetković i Jovan Krkobabić / Foto: FoNet/Vlada Srbije
“Samo u periodu od 2002. do 2007. na penzijama se ‘uštedelo’ preko 200 milijardi dinara i zato su penzioneri i dovedeni u katastrofalan položaj, a merama koje se pripremaju njihov položaj će se tek minimalno popraviti”, napominjao je Jovan Krkobabić. A baš u septembru 2008. bankrot banke „Liman braders” u SAD izazvao je jednu od najvećih ekonomskih kriza nakon Drugog svetskog rata.
Dnevnik, 27. 10. 2008. godine
“Krkobabić je odbacio tvrdnje da će dalji rast penzija biti glavni generator inflacije. ‘Penzije neće doprineti inflatornim kretanjima. Penzioneri ne kupuju luksuznu robu, ne putuju u daleke, egzotične zemlje, ne kupuju automobile, čak ni bez carina. Oni su najredovnije platiše svojih obaveza i najveći deo njihovih penzija, povećanih ili ne, već istog dana vraća se u budžet preko šaltera na kojima plaćaju struju, komunalije... Penzioneri se ponašaju upravo suprotno od mnogih poreskih obveznika, koji tako rado zaboravljaju svoje zakonske obaveze’, kaže Krkobabić.”
PUPS nije odustajao od obećanja koje su dali penzionerima.
Dnevnik, 13. 11. 2008. godine
“Mada se vicepremijer Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabić ovih dana ‘kleo’, a u tome ga je podržalo i njegovih pet poslanika u Skupštini Srbije, u to da će pre otkazati poverenje Vladi Srbije nego što će odustati od zahteva da vanredno povećanje penzija od deset posto preraste u trajno, njihovi koalicioni partneri su više nego sigurni u to da će, bez obzira na ishod razgovora s MMFom, Vlada Srbije ostati stabilna i da je niko neće rušiti. ‘Inače, Jovan Krkobabić je jedini penzioner u Vladi Srbije, ali ujedno i njen najskuplji član. Analitičari su izračunali da je potpredsednik Jovan Krkobabić ‘skuplji’ i od predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića. Naime, njemu se svakog meseca slije gotovo 2.000 evra, s obzirom na to da prima potpredsedničku platu od 101.597 dinara i na ime penzije još 70.000 dinara. Toliku penziju Krkobabić je imao pre ovog povećanja od 14,3 posto, što znači da je ona sada upravo za toliko veća. Sve u svemu, dobije vicepremijer, što na osnovu minulog rada, što na osnovu tekućeg, blizu 2.000 evra. I ne samo to. Njemu će se, kada završi političku karijeru koju je nastavio u poznim godinama, ponovo preračunavati penzija pa će ona biti uvećana za godine koje sada bude radio.” Ako se zna da predsednik Tadić meseč no primi 141.890 dinara, a premijer Cvetković 116.111, dok ostali ministri u Vladi primaju plate od 98.694 dinara, više je nego jasno da Krkobabić ima najmanje razloga da ruši Vladu u kojoj toliko dobro zarađuje. U kabinetu Jovana Krkobabića tvrde da on svakog meseca od svoje penzije izdvaja deo novca za pomoć onima kojima je potrebna, dodajući da je to činio i pre nego što je postao potpredsednik Vlade Srbije.”
U novembru 2008. premijer Mirko Cvetković prihvatio je zahtev PUPS da povišica penzija od 14,13 odsto ostane na snazi do oktobra 2009, ali da zarade zaposlenih u javnom sektoru u istom periodu budu zamrznute.
Danas, 14. 11. 2008. godine
“Đuro Perić, poslanik PUPS-a, pojasnio je da je predlog PUPS-a kompromisan i takođe podrazumeva da penzionerima ostaje nedavno odobreno povećanje od 10 posto, ali da se penzije dalje ne povećavaju do oktobra 2009. On je naglasio da će od oktobra 2009. kvartalno biti analizirana ekonomska situacija u zemlji kako bi se utvrdile mogućnosti za povećanje plata i penzija. Upitan da li je rukovodstvo PUPS-a razmatralo izlazak iz Vlade u slučaju da njihov predlog ne bude prihvaćen, Perić je odgovorio da stranka i njen predsednik Jovan Krkobabić nisu ni postavljali pitanje ostanka u Vladi.
- Jedino o čemu smo želeli da razgovaramo je pronalaženje rešenja - naveo je Perić. Na pitanje da li će tim predlogom izneveriti predizborno obećanje da penzije u narednoj godini dostignu 70 odsto prosečne plate, Perić je odgovorio odrečno i dodao da svetska ekonomska kriza diktira ponašanje i da se ‘od nekih zahteva mora odstupiti’.”
PUPS je, potom, izdao saopštenje da je Vlada Srbije izložila Jovana Krkobabića, „javnom linču”, a penzionere suprotstavila zaposlenima.
Beta, 14. 11. 2008. godine
„Penzioneri su, bez ikakvog uporišta, proglašeni za najveće krivce za eventualnu ekonomsku krizu u zemlji’, navodi PUPS u saopštenju za javnost. Uredba vlade o vanrednom povećanju penzija od 10 odsto, kako ističe PUPS, ne može ni ‘formalno pravno’ da se menja. ‘Povećanje penzija je izvršeno sa zakašnjenjem od tri meseca u odnosu na koalicioni sporazum stranaka koje su u vladi’, navodi se u saopštenju i dodaje da je povišicu penzija od 10 odsto garantovao i premijer Srbije Mirko Cvetković u ekspozeu prilikom konstituisanja vlade. PUPS je istakao da ‘stoji čvrsto iza stavova Krkobabića’ i najavio da će ‘ukoliko vlada pokuša da vrati proces socijalnog genocida nad penzionerima preduzeti sve raspoložive mere da zaštiti legitimna i zagarantovana prava penzionera’.”
Uprkos činjenici da će penzije biti zamrznute godinu dana, kao i da osim vanrednog povećanja od 10 odsto Vlada praktično ništa drugo neće moći da ponudi penzionerima, Krkobabića nije napuštao optimizam. Na pitanje šta konkretno znači da će penzije ostati zamrznute do oktobra 2009, kako je dogovoreno s MMF-om, predsednik PUPS-a je odgovorio:
Politika, 23. 11. 2008. godine
“Konkretno, to znači da će penzije mirovati na nivou koji je postignut u novembru ove godine, ili još konkretnije, novembarski ček svakog penzionera u Srbiji uvećan je za 14,13 odsto u odnosu na onaj iz prethodnog meseca. Ovo povećanje sastoji se od redovnog usklađivanja koje je prema zvaničnim statističkim podacima iznosilo 4,13 procenta, a onih 10 odsto predstavlja vanredno povećanje prema koalicionom programu. Istih onih 10 odsto oko koga su se lomila mnoga koplja i za koje smo se tvrdo borili.”
U julu 2009. Jovan Krkobabić izjavio je da, bez obzira na ekonomsku krizu, penzije neće biti smanjene.
Beta, 27. 7. 2009. godine
„Mogu dolaziti u kakvom god hoće sastavu, penzije neće dirnuti niko’, rekao je Krkobabić na tribini PUPS-a u Kraljevu, objašnjavajući kako nije prihvatio program smanjenja nivoa penzija do nivoa od 31 odsto koji je 2005. godine usvojila vlada Vojislava Koštunice. ‘Ni po cenu raspada koalicije, ni po cenu pada projekta, nikakvo smanjenje penzija nije prošlo ni juče, ali neće proći ni sutra’, kazao je on pred oko 500 penzionera na promotivnom skupu kome su prisustvovali i funkcioneri PUPS-a iz Beograda.”
Naglašavao je da niko, “nikakve međunarodne organizacije, kao ni pojedini ministri i guverner NBS-a”, neće dirati postojeće penzije.
Dnevnik, 23. 7. 2009. godine
“Mnogi su i prošle godine verovali i tvrdili, pa nas zbog toga i napadali, da nećemo ispuniti obećanje o vanrednom povećanju penzija od deset posto. Mi smo to učinili i penzioneri su u novembru prošle godine dobili povećanje od 14 procenata, što je, pokazalo se, donekle za ovu populaciju ublažilo posledice ekonomske krize jer je teško i zamisliti šta bi s njima danas bilo da to onda nismo uradili. Tvrdili su da će Krkobabić uništiti državu i sve živo upropastiti, drugi su, opet, omalovažavali ono što smo ‘gurali’. Sve smo istrpeli i terali po svom programu. Tako će biti i ubuduće. Niko i nikakve međunarodne organizacije, kao ni pojedini ministri i guverner NBS-a neće dirati postojeće penzije. Njihove primedbe na postojeće iznose penzija neće me pokolebati već ću im ponavljati sve dok ne shvate da nisam čovek koji odustaje od principa, a oni podrazumevaju da država mora služiti ljudima, a ne oni njoj. Kada je tako, onda ova država mora da ispoštuje penzionere u okvirima postojećih mogućnosti. Najodgovorniji ljudi u Srbiji su to shvatili, pre svega predsednik Republike Boris Tadić, koji je zalaganje za penzije razumeo i prihvatio. Da prošle godine nismo povećali penzije, danas bismo imali socijalne nemire jer bi 1,6 milion penzionera reagovao i za sobom povukao i sve ostale slojeve društva i imali bismo haos. Zato sam ponosan na to što sam tada istrajao u svojim principima koje su podržali i politički partneri s kojima smo na vlasti. Dakle, bilo rebalansa budžeta ili ne, dolazili ovi ili oni, smanjenja penzija biti neće.”
U avgustu 2009. PUPS je formirao podmlatke u Beogradu, Kraljevu i Nišu, a najavili su i osnivanje omladinske organizacije na nivou Srbije.
Južne vesti, 20. 8. 2009. godine
“Funkcioner PUPS Momo Čolaković izjavio je Novostima da postoji neočekivano veliko interesovanje mladih da se učlane u tu partiju. Za članstvo u omladini PUPS ne postoji čvrsta starosna granica, ali, kako Novosti prenose reči šefa poslaničkog kluba te partije u republičkom parlamentu, radi se o mladima do 35 godina.”
PUPS je često isticao da im je od dolaska na vlast porastao rejting, a lider partije razloge za to video je u činjenici ”da PUPS vodi realnu politiku”.
Tanjug, 7. 6. 2010. godine
”A to je odbrana društvenog statusa i socijalno-materijalnog položaja svih ugroženih kategorija građana, nezavisno od pola i godina života’, rekao je Krkobabić u intervjuu Tanjugu. PUPS je, naglasio je Krkobabić, politička partija koja se zalaže i bori protiv svih vidova diskriminacije: polne, verske, nacionalne, rasne, socijalne, i naravno protiv svih vidova korupcije i organizovanog i pojedinačno kriminala. Najkraće rečeno, PUPS je partija koja se bori za izgradnju pravno utemeljene, ekonomski napredne socijalne države, dodao je on.”
Krajem aprila 2010. održana je Skupština PUPS-a na kojoj je govorio i predsednik Srbije Boris Tadić.
RTS, 26. 4. 2010. godine
“Predsednik PUPS Jovan Krkobabić izjavio je juče da je ta partija, osnovana pre samo četiri godine, izrasla u respektabilinu društvenu snagu i politički faktor bez kojeg se ne može voditi država i koja značajno utiče na budućnost zemlje. Krkobabić je, na drugoj redovnoj Skupštini partije, kazao da je PUPS partija evropske orijentacije i, kao moderna politička snaga, zajedno sa svojim koalicionim partnerima radi na tome da se Srbija što pre integriše u Evropsku uniju. Po Krkobabićevim rečima, PUPS ima oko pola miliona simpatizera i članova, a sa svojim koalicionim partnerima – Socijalističkom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom – čini biračko telo od više od milion stanovnika. Krkobabić je svim koalicionim partnerima poručio da su oni siguran i pouzdan partner.”
Predsednik PUPS-a je u avgustu 2010. izjavio da je usklađivanje penzija s platama u javnom sektoru od 2011. godine definitivno dogovoreno i da ne očekuje da će MMF ponovo pokretati to pitanje.
Tanjug, 18. 8. 2010. godine
“Krkobabić je takođe rekao da je zadovoljan trenutnim položajem penzionera u Srbiji i da će skoro polovina od 1,6 miliona penzionera na jesen dobiti neki vid jednokratne pomoći.”
U septembru 2011, nekoliko meseci pred parlamentarne izbore, PUPS još nije bio prelomio da li će i opet nastupiti u koaliciji sa dotadašnjim partnerima SPS i JS.
Večernje novosti, 24. 9. 2011. godine
“Kao i sve druge ozbiljne političke partije, pripremamo se da izađemo na parlamentarne i lokalne izbore samostalno. Da li ćemo izaći u koaliciji sa nekom od partija pre svega zavisi od dogovora među strankama, koji bi bio prihvatljiv za sve strane. O uslovima je sada rano govoriti. Ovde nije reč o trgovini. U pitanju su vrlo odgovorni politički dogovori. PUPS kao državotvorna politička partija ne traži da joj bilo ko nešto daje i poklanja. Osnov za ozbiljne razgovore kao i za ulazak u neku koaliciju jeste naš program, koji je apsolutno prepoznatljiv, a naročito deo programa koji se odnosi na socijalnu politiku. To su ona životna pitanja građana po kojima se naša partija prepoznaje kao autentični nosilac ostvarivanja njihovih prava, rekao je Jovan Krkobabić.”
Ipak, stari koalicioni partneri našli su se na okupu i pred opšte izbore u maju 2012.
Danas, 18. 4. 2012. godine
“Kako gledate na tvrdnju Čedomira Jovanovića da ‘neće biti više Krkobabićevih penzija’?
- Jovanović je više puta davao izjave o penzionerima kao populaciji koja strašno opterećuje i usporava oporavak Srbije, pa se ne treba čuditi njegovoj izjavi: ‘Više neće biti Krkobabićevih penzija’. Želim da kažem svima da je penzija lično pravo stečeno po zakonu, koje je prethodno pokriveno radnim stažom i uplatama doprinosa za PIO. Zato ih niko ne može dovoditi u pitanje. Naravno, to nisu ‘Krkobabićeve penzije’. To su ostvarena prava građana Srbije i to niko ne sme niti može stavljati pod znak pitanja ili zahtevati njihovo smanjenje ili ukidanje”, kazao je Jovan Krkobabić.
Lista „Izbor za bolji život –Boris Tadić“ osvojila je 26,8 odsto glasova, odnosno 67 mandata, a treća po snazi bila je koalicija Ivica Dačić – SPS–PUPS–JS, sa osvojenih 17,6 odsto glasova, odnosno 44 mandata (od kojih je PUPS-u pripalo 12). Nakon što je Tadić u drugom krugu predsedničkih izbora izgubio od Tomislava Nikolića, Dačićeva koalicija okreće se novim pobednicima – listi okupljenoj oko SNS.
Postignut sporazum nove vladajuće koalicije, jul 2012 / Foto: FoNet/Aleksandar Koković
Tanjug, 12. 7. 2012. godine
“Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Jovan Krkobabić potvrdio je da će u novoj vladi biti potpredsednik i ministar za rad i socijalnu politiku. ‘Potpisan je koalicioni sporazum SNS, SPS-PUPS-JS i URS, definitivno smo u vladi i definitivno ću biti potpredsednik i ministar za rad i socijalnu politiku’, rekao je Krkobabić Tanjugu. Lider PUPS je dodao i da će toj stranci pripasti i određen broj javnih preduzeća i ustanova, a da će odluka o kadrovskim rešenjima i tome ko će ih voditi, zavisiti od same stranke.”
Krkobabić je kao novi-stari potpredsednik Vlade Srbije, a ovog puta i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, ostao pri tvrdnji da je budžet za penzije sasvim siguran i da njihova isplata nije ugrožena.
Dnevnik, 27. 9. 2012. godine
„Penzije će do kraja godine biti isplaćivane redovno kao i do sada. I budžetom i rebalansom je predviđen novac za redovnu isplatu penzija i tu neće biti nikakvih problema – rekao je Krkobabić gostujući na RTS-u. On je najavio da će u oktobru biti isplaćena još jedna tranša pomoći od 4.000 dinara penzionerima čija mesečna primanja ne prelaze 15.000 dinara, izrazivši nadu da će isplata takozvane 13. penzije biti pravilo ponašanja dok se situacija ne popravi. Krkobabić je istakao da četiri milijarde dinara, koliko će do kraja godine biti isplaćeno najugroženijim penzionerima, ni na koji način nisu ugrozile ekonomsku stabilnost zemlje. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada je naveo da MMF nije zahtevao zamrzavanje penzija, istakavši da će penzije i u buduće pratiti plate u javnom sektoru, budući da je reč o ekonomskoj kategoriji. On je podvukao da zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru nije moguće. ’Ne može neko da gleda da ljudi umiru od gladi, a da on vodi svoju politiku’, dodao je Krkobabić.“
Milan Krkobabić / Foto: FoNet/Božidar Petrović
A zamenik predsednika PUPS Milan Krkobabić postao je generalni direktor “Pošte Srbije”.
Tanjug, 28. 9. 2012. godine
“Očekujem punu podršku zaposlenih i nemam nameru da radim kombinacije, ni kadrovske ni druge. Potpuno sam neprofitan, i iako su o meni pričali svašta, za mene još nije vezana nijedna afera’, kazao je Krkobabić.”
Poslanica PUPS-a Mira Petrović zatražila je da joj se zvanično odgovori na pitanje da li je istina da je Milan Krkobabić “već deset godina invalidski penzioner i da zbog toga nije mogao postati generalni direktor JP PTT „Srbija”.
Dnevnik, 29. 10. 2012. godine
“U odgovoru, koji je potpisao lično Jovan Krkobabić, stoji da na osnovu podataka iz matične evidencije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ‘gospodin Milan Krkobabić je u statusu obavezno osiguranog lica’.’Imenovani nikada i ni u kakvom svojstvu nije bio penzioner, niti ispunjava uslove za penziju, ni po stažu, ni po godinama života’, tvrdi Krkobabić stariji.”
Mediji su navodili da je još jedan Krkobabić pronašao svoje mesto u državnim strukturama.
Blic, 16. 11. 2012. godine
“Dok mu je deda Jovan Krkobabić potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, a otac Milan Krkobabić direktor PTT, mlađani Stefan Krkobabić (24) posao je našao u Privrednoj komori Beograda, gde radi već tri meseca. Stefan, jedan od dvojice sinova Milana Krkobabića, u Privrednu komoru Beograda, kako navodi Milan Janković, predsednik te komore, došao je preko ‘konkursa kao i svi drugi mladi koji tu rade’. Zaposlen je u Centru za ekonomsku politiku, prestrukturiranje i razvoj. ‘On je dobar i aktivan. Završio je fakultet, a primljen je na konkursu kada i još pet drugih mladih ljudi. Privredna komora Beograda zastupa interese privrede i ko to može najbolje da uradi, mi ga angažujemo. U Srbiji mladi treba da dobiju svoje mesto. Za 12 godina odškolovali smo veliki broj mladih’, ističe Janković, koji je inače i odbornik u Skupštini grada kao nestranačka ličnost, ali sa liste SPS-PUPS-JS. Otac Milan, direktor „Pošta Srbije“ i zamenik predsednika PUPS, kaže da sin nije angažovan u politici. ‘Moj sin je mlad, radi i želim mu sve najbolje. On se ne bavi politikom i ne bih želeo na tu temu da govorim’, kratko nam je rekao Milan Krkobabić.”
Upitan šta je sa predizbornim obećanjima o departizaciji, Milan Krkobabić je napomenuo da PUPS o tome nikada nije pričao.
Vreme, 15. 11. 2012. godine
“Profesionalizam da, kvalitet rada da, transparentnost rezultata da, ali ne i departizacija koja je bila marketinški potez jedne političke opcije pred ove izbore’, izjavio je ciljajući na G17 plus Mlađana Dinkića, aktuelnog ministra finansija i privrede Srbije. Dodao je da je to bila ‘Dinkićeva tema za preskakanje cenzusa, motka da se preskoči prag’, i da će vreme i rezultati njegovog rada pokazati da li je on pravi čovek za mesto direktora ‘Pošte’.”
Ivica Dačić i Jovan Krkobabić / Foto: FoNet/Dragan Antonić
Posle 100 dana rada nove Vlade Srbije na čijem čelu je bio Ivica Dačić, PUPS je bio zadovoljan postignutim rezultatima.
Vreme, 15. 11. 2012. godine
“I kada štite prava penzionera i siromašnih i kada brane državnu politiku, izjave starijeg i mlađeg Krkobabića su skoro identične. Obojica tvrde da je PUPS u potpunosti zadovoljan radom Vlade u prvih sto dana, jer je održano obećanje o sigurnosti isplate penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, obezbeđeno da više od 500.000 penzionera u Srbiji dobija 13. penziju; da ta stranka podržava vladu u tri ključne tačke – borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, otklanjanju socijalnih tenzija i pokretanju privredne aktivnosti i da su ‘prvi koraci ohrabrujući po sva tri osnova’. ‘Šta reći za sto dana rada Vlade, kada na početku zateknete praznu kasu i probleme koji iz toga proizilaze? Ali, ipak smo nešto uradili’, rekao je Jovan Krkobabić, zaboravljajući poput još nekih kolega ministara da je sedeo i u prethodnoj vladi, za koju kažu da je probleme proizvela.”
Zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabić u više navrata je isticao da koalicija DS, SPS-PUPS-JS u Beogradu funkcioniše odlično i da nema razloga za smenu gradonačelnika Dragana Đilasa i prekomponovanje gradske vlasti.
NIN, 1. 11. 2012. godine
„Stranke su se pretvorile u političke kuglane. Ruše se čunjevi, a onda prekomponuju. Stvaranje većine po svaku cenu je obesmišljavanje političkog sistema i bilo kakve odgovornosti. Ako pred PUPS, od koga zavisi većina u Beogradu, bude stigao zahtev naprednjaka da se smeni gradonačelnik Dragan Đilas, šta će biti vaš odgovor? DS u Beogradu ima 50 poslanika, a PUPS pet od ukupno 110. Za smenu gradonačelnika je potrebno 56. Dakle, nema matematike potrebne za smenu.
Ako bi stigao ultimatum od SNS-a, šta biste rekli?
PUPS je otporan na uticaje. Nemam obaveze ni moralne, ni finansijske ni one bazirane na strahu, ni prema kome. Vučić je razuman čovek i zna da ćemo biti principijelni. Zato sam uveren da Vučić od nas neće tražiti Đilasovu smenu, jer je razuman političar pred kojim je velika budućnost.“
Slično je kazao i u septembru 2013.
Nedeljnik, 19. 9. 2013. godine
„Nisam za promenu koncepta socijalne politike koji je u Beogradu kreirao PUPS i koji se uz pomoć gradonačelnika Dragana Đilasa realizuje u poslednjih pet godina. (…) Beogradom su uvek vladali pobednici. Morate da pobedite na izborima da biste vodili prestonicu.“
Ipak, samo nekoliko dana kasnije, Krkobabić kao odbornik u Skupštini grada Beograda i PUPS podržali su inicijativu Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije za smenu Dragana Đilasa.
Milan Krkobabić glasa za smenu Đilasa, septembar 2013 / Foto: FoNet/Božidar Petrović
U martu 2014. održani su vanredni parlamentarni izbori, PUPS nastupa u već oprobanoj koaliciji sa SPS i Jedinstvenom Srbijom.
I tokom ove predizborne kampanje funkcioneri PUPS-a neumorno su ponavljali da smanjenje penzija ne dolazi u obzir.
Konvencija koalicije SPS-PUPS-JS u Beogradu, 2. 3. 2014. godine
“Nema ni smanjenja, ni zamrzavanja, to je sveto pismo za penzionere Srbije, kazao je Milan Krkobabić.“
Krkobabić je penzionerima poručivao da moraju dobro da razmisle, jer je pitanje penzija otvoreno i da bi „neodgovorni avanturista“ mogao da zatraži umanjenje budžetskog deficita smanjenjem penzija.
TV Pink, 7. 2. 2014. godine
„Pitanje penzija je otvoreno i penzioneri moraju to da razumeju. Neki neodgovorni avanturista bi mogao da zatraži smanjenje budžetskog izdatka smanjenjem penzija.“
Na izborima u martu 2014. koalicija SPS-PUPS-JS osvaja 484.607 glasova (13,49 odsto) i 44 mandata, a PUPS-u opet pripada 12 poslaničkih mesta.
Narednog meseca, u 84. godini života, preminuo je Jovan Krkobabić. Na funkciju predsednika stranke dolazi Milan Krkobabić.
Kroz nekoliko meseci novi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će u sklopu mera za “ozdravljenje ekonomije” biti smanjene plate u javnom sektoru i penzije veće od 25.000 dinara, a Krkobabić i PUPS podržali su tu odluku. Predsednik PUPS-a podršku je obrazložio činjenicom da je novim merama štednje očuvan osnovni princip da penzije prate plate.
Politika, 23. 9. 2014. godine
„Najlakše je ustati i reći ’ne’ novim ekonomskim merama Vlade Srbije i na taj način pokupiti nekoliko političkih poena. O tome bi dan kasnije pisalo u svim medijima kako je Krkobabić rekao ne, ali penzioneri od toga ne bi imali nikakve koristi. Ove ekonomske mere zaštitiće najstarije građane da njihove penzije ostanu ekonomska kategorija, a ne da postanu socijalna kategorija, rekao je Krkobabić.“
Godinu dana kasnije, prvi čovek PUPS-a izjavio je da su penzioneri „svojevoljno” dali doprinos fiskalnoj konsolidaciji, misleći na smanjenje penzija većih od 25.000 dinara.
Infobiro, 12. 9. 2015. godine
„Naš doprinos (penzionera) ovim merama je bio solidarni, svojevoljni i on ima samo smisla ako mere koje dalje preduzimamo imaju smisla. (…) Dali smo ono što je bilo nužno, nisu nam uzeli, nama niko ništa ne može da uzme, to je svesno davanje, kao 1914, 1941, kao podizanje Crne Gore posle zemljotresa, kao izgradnja svega u ovoj zemlji što je bilo. (…) Nećemo da smanjimo penzije i nisu nam smanjili, dali smo doprinos, ali tražimo rezultat.“
Početkom 2016. opet vanredni parlamentarni izbori, ali ovog puta PUPS nije hteo u koaliciju sa SPS i JS, već prilazi SNS.
Fonet, 18. 2. 2016. godine
“Predsedništvo je jednoglasno zaključilo da je, iz iskustva koje je ova stranka imala sa sadašnjom Vladom, najbolji način da se u celosti ispune ciljevi PUPS, pre svega zaštita socijalno-ekonomskog položaja penzionera, da svoje buduće delovanje uskladi direktno sa političkom misijom predsednika Vlade Aleksandra Vučića. ’Tokom protekle dve godine PUPS istrajno podržavao politička zalaganja predsednika Vlade Vučića da sačuva državu od bankrota, čime je, praktično, obezbeđena sigurnost i redovnost isplata penzija. Premijer je taj koji je pokazao najveću posvećenost našim ciljevima, kao i najveću pažnju za potrebe penzionera. Stoga, prirodno je da težimo da jačamo saradnju sa njim i strankom koju vodi. Odluka Predsedništva je da se obratimo predsedniku Vlade Vučiću kako bismo otpočeli razgovore o mogućem predizbornom sporazumu sa SNS“, ističu u PUPS.
Koalicija “Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” dobila je 1.823.147 glasova (48,25 odsto) i 131 mandat, od čega je PUPS-u pripalo devet. U novoj Vladi Srbije Milan Krkobabić postao je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, a njegovu prvu saradnicu Miru Petrović Vlada Srbije imenovala je za direktorku „Pošte Srbije“.
Danas, 15. 9. 2016. godine
“Biće teško da se isprati sve ono što je Krkobabić u Pošti Srbije započeo i ostvario, kao jedan od najuspešnijih direktora u istoriji tog preduzeća, mereno visinom ostvarenih prihoda, sredstvima uplaćenim u republički budžet kao i promenama koje je uveo u radu 15.000 zaposlenih. Ali, imala sam vrsnog učitelja i trudiću se da nastavim i dalje razvijam trend koji je započeo – rekla je Petrovićeva u prvoj izjavi za Danas nakon imenovanja na novu funkciju.”
Kada su pred kraj 2016. penzioneri dobili jednokratnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara Krkobabić je kazao da je ona za njih izuzetno značajna.
Tanjug, 27. 11. 2016. godine
'Neki kažu da je ta pomoć mala, neki da nije, ali treba znati da je u Srbiji 1.700.000 penzionera i da je za tu pomoć iz budžeta izdvojeno oko 70 miliona evra. To nisu mala sredstva, ali smo se dogovorili da će država svaki put pomoći penzionerima kada u kasi obezbedi dovoljno sredstava da takva pomoć može biti nesmetano isplaćena’, rekao je Krkobabić. On je naglasio da su penzioneri za iznos od 5.000 dinara mogli da, kako je rekao, ‘kupe 100 kilograma kupusa ili džak i po krompira’ i da im to mnogo znači.”
Milan Krkobabić na promociji PUPS-a / Foto: FoNet/Božidar Petrović
Krkobabić je kao ministar najavio da će država u narednom periodu raditi na osnivanju 500 zadruga u 500 velikih sela.
Beta, 17. 2. 2017. godine
“Krkobabić koji je zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća i predsednik je novoformiranog Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda rekao je da će opštine pomoći meštanima da formiraju zadruge, a u pomoć će priteći i Vlada Srbije. ‘Ideja je da to bude pomoć od 50.000 evra po jednoj poljoprivrednoj ili zemljoradničkoj zadruzi’, kazao je Krkobabić posle otvaranja pošte u Koželju.”
Izborna skupština PUPS jednoglasno je u martu 2018. potvrdila novi predsednički mandat Milanu Krkobabiću.
Beta, 9. 3. 2018. godine
“On je izabran na predlog svih 159 opštinskih odbora PUPS-a iz centralne Srbije i 14 sa teritorije Kosova i Metohije, a pored predsednika stranke, delegati Izborne skupštine izabrali su i članove Glavnog odbora, Nadzorne i Statutarne komisije. ‘U Srbiji danas sve partije moraju da budu penzionerske jer u zemlji živi skoro dva miliona penzionera. Svaka ozbiljna partija koja pretenduje da se bavi ozbiljnim državnim poslovima mora da vodi računa o njima. Ako ne želi da se bavi sa ta dva miliona ljudi, mora u središtu pažnje da ima tih pet milijardi evra koje se izdvajaju za penzije’, kazao je Krkobabić.”
Kada je u maju 2019. Stefan Krkobabić imenovan za v.d. direktora Javnog preduzeća za razvoj planinskog turizma „Stara planina“ u Knjaževcu, Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je smenu njegovog oca. Saopšteno je da je on kao član Vlade učestvovao u donošenju odluke da njegov sin bude postavljen za vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća, a Agenciju nije obavestio o sukobu interesa. Krkobabić se žalio na ovakvu odluku Agencije.
Stefan Krkobabić / Foto: Print screen Youtube/Insajder video
KRIK, 24. 12. 2019. godine
„Agencija je utvrdila da je ministar bez portfelja Milan Krkobabić u maju ove godine zajedno sa drugim članovima Vlade učestvovao u imenovanju svog sina Stefana Krkobabića na mesto vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća ‘Stara planina’. On nije, kako zakon nalaže, obavestio Agenciju o sukobu interesa koji je imao u toj situaciji, pa je zbog toga ova institucija predložila da bude razrešen.“
Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. PUPS opet nastupa na listi Aleksandra Vučića i ponovo dobija devet poslaničkih mandata. Ovoga puta poslanik postaje i Stefan Krkobabić, koji ubrzo biva izabran i za potpredsednika Skupštine Srbije.
Srpski telegraf, 31. 10. 2020. godine
„U Partiji ujedinjenih penzionera sam od malih nogu. Maltene sam odrastao i sazrevao uz dedu Jovana i oca Milana i sve saborce iz stranke. Dosta sam od svih njih naučio – šta je predan rad, čast i poštenje. Sad je vreme da i ja njima pomognem u borbi za naše ideale. Ponosim se time i činjenicom da sam nosilac funkcije najvišeg predstavničkog tela u Srbiji. Svestan sam da deo javnosti već duže vreme zamera nepotizam, ali ja bih voleo da ljudi ne slušaju izlizanu priču o dinastiji Krkobabić, nego da cene rezultate i rad. Mog oca redovno napadaju zbog toga, a s druge strane, manje se vrednuju stvari koje je postigao, od borbe za penzionere do zadruga i brige za selo. Naravno da je ovo postigao, pre svega, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji ima viziju moderne jake i stabilne Srbije i o čemu najbolje svedoče svi dosadašnji rezultati, ekonomija, rast plata i penzija, izgradnja bolnica, puteva…”
Ministar Milan Krkobabić i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković / Foto: FoNet/Kabinet
A u novoj Vladi Srbije Milan Krkobabić postaje ministar za brigu o selu. Sada ističe da se zalaže za korekciju „švajcarske formule“ za usklađivanje rasta penzija koja se trenutno primenjuje.
Beta, 8. 4. 2021. godine
“Predsednik PUPS Milan Krkobabić rekao je da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem postignuta saglasnost da se koriguje postojeći model švajcarske formule za rast penzija u Srbiji. On je na televiziji Hepi rekao da je ‘Vučić najavio mogućnost da se penzije ubuduće obračunavaju po ‘švajcarskom modelu plus plus'’. Krkobabić je ocenio da usklađivanje penzija prema toj formuli dugoročno dovodi da penzije zaostaju za rastom zarada, a drugi nedostatak je što svako novo usklađivanje stvara sve veće razlike između najviših i najnižih penzija.”
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
