Lutovac: Pola zaposlenih u RTS-u radi kao da su u SNS-u

Šta je Dačićev posao u pisanju dokumenta, imajući u vidu da vi smatrate da je on strana u pregovorima?

Dačić jeste strana u pregovorima. On za nas ne može da bude nikakav medijator i on nije medijator. On je druga strana u pregovorima.

 INTERVJU SA ZORANOM LUTOVCEM  MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Oni ga zovu „kofasilitator”.

Zato što on sve vreme insistira na tome i pokušava da se postavi kao jedna vrsta domaćeg posrednika.

Zar to nije suštinski? On je domaćin u Skupštini.

On može da se ponaša na taj način, ali on je – faktički, suštinski – druga strana u pregovorima.

Šta je dogovoreno da bude u tekstu sporazuma?

Ono što ja očekujem i što moje kolege u opoziciji očekuju jeste da evroparlamentarci naprave predlog sporazuma koji bi bio sveobuhvatan i koji bi se ticao svih onih važnih ciljeva koje smo postavili u našoj platformi, mi i ostali iz redova prave opozicije. To su pre svega ciljevi koji se odnose na to da dobijemo slobodne i poštene izbore u svim segmentima izbornog procesa. Da budemo jasni i nedvosmisleni – nema pregovora o tome da li će se i u kojoj meri poštovati Ustav i zakoni ove zemlje.

Pa upravo se o tome i pregovara.

Ne pregovara se o tome. Pregovara se o nečemu drugom – na koji način da se to što ne sme biti predmet razgovora sprovodi u delo, jer se do sada nije sprovodilo. Pitanje je načina, a ne „da li ili ne”. Ovde se radi o tome da mi razgovaramo o mehanizmima, procedurama i načinima kako sprovesti ono što stoji u zakonima i Ustavu i koji su to ciljevi koje treba ostvariti da bismo imali slobodne i poštene izbore. To je suština stvari. O tome nema pregovora. O čemu ima pregovora? Pregovora ima o tome na koji način ćemo to postići.

U kom smislu „na koji način”?

Kada mi kažemo da su jedan od ciljeva slobodni mediji, o tome nema pregovora. Mi ne pregovaramo da li mediji treba da budu slobodni, mi pregovaramo o nečemu drugom – na koji način ćemo postići to da mediji budu slobodni.

Dakle, ono što je vaše očekivanje je da se dogovorite i onda su od sledećeg petka svi mediji slobodni?

Ne, upravo suprotno. Mi tražimo i nudimo kroz našu platformu mehanizme kako da od sledećeg petka to počne da se sprovodi u delo.

Šta je „crvena linija” koju možete da prihvatite kao sporazum, a preko čega ne idete i posle čega se odlučuje o daljim potezima?

Kada kažemo „slobodni mediji”, tu pre svega mislimo da javni servis, RTS i drugi mediji treba da budu profesionalni. Mi ne govorimo samo o izbornom procesu, ne govorimo samo o izbornoj kampanji, mi govorimo o tome da mediji upravo rade na tome da imamo slobodno informisanje, potpuno i blagovremeno informisanje. U prvom planu su građani, a ne političke stranke.

Kada ste ušli u dijalog, medijski uslovi su deo toga.

Medijski uslovi su, između ostalog, da se mediji ne tretiraju kao neprijatelji, da im se omogući da mogu da budu slobodni u svom delovanju, u svojoj uređivačkoj poziciji, u svojoj profesiji, da se omogući da javni servis bude dostupan građanima – drugim rečima, ne samo da se čuje glas opozicije, nego da se čuje i glas kritičke javnosti.

Skoro deset godina mediji su takvi kakvi jesu. Na osnovu čega očekujete da će sada biti drugačije?

Zato što sada postoji pritisak i građana i opozicije i Evropske unije. Od evroparlamentaraca očekujem sledeće – ne da budu na strani opozicije, nego na strani institucije koju predstavljaju, a institucija koju predstavljaju, Evorpski parlament je u svom izveštaju rekao da nema vladavine prava, da nema slobodnih medija i da je to potrebno uraditi da bismo imali slobodne i poštene izbore.

U redu, Vučić može da kaže – prihvatam sve. I šta onda vi kažete – da je sve u redu, da je sve prihvaćeno i da idete na izbore bez garancija?

Upravo da bismo izbegli to o čemu govorite, a to je bilo ranije – mi tražimo slobodne izbore, on kaže „Biće” i ništa – mi smo sad dali konkretne predloge kako to treba da izgleda da bi bili slobodni.

Ko kontroliše implementaciju sporazuma?

Trebalo bi i da se potpiše i da postoji telo. Videli smo da od REM-a nema ništa, videli smo da čak i oni ljudi koji uđu u REM i žele nešto da promene vide da to jednostavno nije moguće. Zato smo mi smatrali da je potrebno jedno prelazno telo koje bi se bavilo tim procesom. Da li će to biti ministarstvo, drugačije nazvano telo, ali to zajedničko telo bi se bavilo i svim tim.

Da li će evroparlamentarci uneti u taj sporazum to zajedničko telo?

To jeste pitanje. Mi smo to predložili. Mi ćemo videti da li se oni drže standarda i evropskih vrednosti. Da li se drže institucije koju predstavljaju. Ako u Sloveniji, na primer, koja je u EU…

Da li je Slovenija trenutno najbolji primer evropskih vrednosti?

Pa mi imamo posrednika iz EU koja je iz Slovenije – nije u vlasti, ali jeste predstavnik evroparlamentaraca. Ono što je bitno je da se od Srbije očekuje da ispuni određene standarde da bi bila članica Evropske unije. Među te standarde spada i sloboda medija. Ako vi u medijima u Sloveniji dajete određeni prostor za kritiku opozicije, isti taj prostor na istom mestu morate da date i opoziciji da se brani, to su neki primeri.

Slovenija nije primer – ne samo novinari se u njoj mnogo žale na gušenje slobode medija.

Tako je, ali oni imaju i mehanizme i procedure kako da se izbore sa tim.

Paralelno se dijalog vodi na dva koloseka, a evroparlamentarcima ne smeta drugi kolosek. Kako vi to tumačite, imajući u vidu da ste rekli da je taj drugi kolosek dezavuisanje pregovora uz posredništvo iz EU?

To može da se tumači i kao stav da bi to što oni kao evroparlamentarci rade trebalo da dovede do uspeha. A da li ćete vi nešto pored toga da radite za vaše unutrašnje političke potrebe, to se nas ne tiče – mi ovde govorimo o standardima, mi smo zaduženi da se ti standardi postignu.

U Skupštini je Vučić, i to daje posebnu težinu tim razgovorima, za razliku od koloseka sa evroparlamentarcima gde su od strane SNS-a poslati trećerazredni igrači.

To daje propagandno-političku težinu, i tome i služi. Ti paralelni pregovori upravo služe tome da bi se Vučić pojavio i vodio propagandu, jer ko sedi tamo? Tamo sede Vučićevi sateliti ili političke stranke koje će i tako i tako izaći na izbore, jer su izlazile i do sada, bez obzira na uslove. Boško Obradović je jedan jedini izuzetak, i više nemate nikog. Koja je svrha i smisao razgovora, pregovora o izbornim uslovima sa političkim akterima koji nisu zainteresovani za izborne uslove, jer oni izlaze kakvi god da jesu izborni uslovi? Vučić zna da će oni izaći bez obzira, i koja je svrha da on…

Zašto odričete pravo ljudima da učestvuju u dijalogu, bez obzira na njihov stav o izborima?

Ne odričem im uopšte.

Pa zar nije to poenta primedbe o učesnicima na koloseku gde su evroparlamentarci?

Ovaj format nije odgovarajući, i reći ću vam zašto nije. Zato što je to gubljenje vremena kada vi imate na razgovoru o promeni izbornih uslova ljude koji imaju dil sa Vučićem i sa vlastima.

Ali to ne znači da ne žele bolje izborne uslove.

Oni žele ako im ih Vučić dâ, ali ako ne dâ, oni nemaju ništa protiv, oni će izaći.

Ali zanimljivo je pitanje – koje odluke sa tih razgovora su prihvatljive za obe grupe učesnika? Na primer, Boško Obradović je rekao da je dogovoreno da se napravi radna grupa koja će da pročisti birački spisak, a druga odluka je da se na svakom biračkom mestu po potpisivanju zapisnika posle glasanja oni skeniraju i nakače na sajt RIK-a. To nisu neke loše odluke, zar ne?

To je super odluka, ali njoj moraju da prethode ove odluke koje su mnogo značajnije. Vi nećete imati slobodne izbore ako na kraju promenite te dve stvari. Ako vi nemate slobodne medije, ako ljudi nisu u stanju da vide ko sve nudi i šta sve nudi na političkoj sceni Srbije, ako ljudi glasaju pod pritiskom i ucenama, ovo o čemu pričate je potpuna besmislica.

Ali jeste ključno pitanje implementacije – ko će da kontroliše, da li se potpisuje, ko je garant…

Upravo govorim o tome – mi smo u našoj platformi to predvideli, postoji lex specialis uz pomoć kojeg vi ustanovljavate jedno telo koje bi se bavilo izborima i koje bi kontrolisalo ceo proces. Imali biste i kontrolu medija i kontrolu celog izbornog procesa.

Da li je za bojkot-opoziciju ovaj dijalog alibi da izađete na izbore, jer nemate više luksuz da ih bojkotujete?

Aposlutno ne, nema tu nikakvog alibija. Ono što mi tražimo jesu izborni uslovi, to je ono što smo tražili i pre bojkota. Tada nas nisu shvatili ozbiljno, tada su računali na to da će neko da se polakomi i da pređe na drugu stranu, a to su pokušavali i sa DS da urade, da je preotmu, da je izvedu na izbore, da svi krenu za DS i da izađu na te lažne izbore. Nisu uspeli u tome. Da li bi bilo tog dijaloga da nije bilo bojkota? Ne bi.

Ali zar dijalog nije izlazna strategija da vi kažete „OK, sad se nešto popravilo, možemo da učestvujemo, nije najbolje ali ima pomaka“?

To nije izlazna strategija, to je nastavak zahteva. Ako oni nisu izvukli pouku iz ovog bojkota, a trebalo je da je izvuku – i svi koji kažu da bojkot nije uspeo neka se zamisle, jer ne bismo imali uopšte ni razgovore o slobodnim i poštenim izborima. Da li se razgovara o slobodnim i poštenim izborima ako imate slobodne i poštene izbore? Ako se suštinski promene uslovi, onda ima smisla da se izađe na izbore, iako ni to nije dovoljno – posle 9 godina maltretiranja i gole propagande i svega što je urađeno da se za 6 meseci promeni sve što je potrebno promeniti.

Pre nekog vremena je uslov bio najmanje 6 do 9 meseci primene ili ništa. Sada ste već na 6 meseci.

Tako je, ali to je crta ispod koje se ne ide. Ako nema implementacije, ako nema sprovođenja, ako u praksi nema onog o čemu se dogovorimo, onda nećemo imati uslove.

Poruka iz opozicije, ali i vaša lična poruka je da ako nema dogovora – građanska neposlušnost i pobuna. Ko će da se pobuni?

Većina onih u Srbiji koji žele slobodne i poštene izbore, a ne žele fingirane izbore.

Da li zaista mislite da će građani izaći da se pobune jer se vi niste dogovorili?

Neće ako ih samo ja pozovem, ali ako cela opozicija stane iza toga, ako pokažu da im je interes građana iznad svakog pojedinačnog interesa, ako ne pomisle na osnovu nekih „fejk“ istraživanja da imaju prolaznost pa da izađu bez obzira na uslove, ako postignemo to da svi zajedno stanemo iza zahteva – i građani će. To će izazvati nadu da su promene moguće i građani će podržati tako nešto, i pobunu i građansku neposlušnost, i izaći će na proteste.

Govorite o tome da opozicija zajedno stane iza zahteva, a niste mogli da se dogovorite da imate jednu platformu za pregovore o fer izbornim uslovima, iako svi tražite isto.

Što se tiče platforme, to je mogao da bude prvi korak ka objedinjavanju oko zajedničkog cilja, ali to ne znači da sutra neće biti dogovora.

Realnost je da opozicija već godinama nije u stanju da se dogovori oko realnih stvari.

Dogovorila se oko bojkota, i to nije mala stvar. To je prvi korak ka sledećem važnom koraku, a to je da se izborimo za slobodne i poštene izbore.

Dogovorili ste se oko bojkota, a onda ste se svi razišli posle bojkota.

Razišli smo se u traženju najboljeg mogućeg modela kako je najbolje moguće zajednički delovati. Kada smo svi bili zajedno u Savezu za Srbiju, svi su govorili – šta će vam „Dveri“? Sad kada nema „Dveri“, sad niste zajedno.

Vi govorite o potrebi za suštinskim promenama. Šta je suštinska promena u Srbiji u kojoj čak i DS relativizuje genocid u Srebrenici, pišući u saopštenju u istoj rečenici da se pored genocida u Srebrenici treba setiti i genocida u Bratuncu i Podrinju? Kada je formalnopravno utvrđen taj genocid?

To nije tačno, što nije formalnopravno, to ne znači da nije bio. Šta je sporno? To tvrde ljudi koji su održali parastos. Ko smo mi da im kažemo da to nije tako? Ne pada nam na pamet da to osporavamo. Oni su to kvalifikovali kao takvo, mi to prihvatamo.

Ali to je pakovanje u frazu „I drugi su činili zločine”?

Zato što je to tako bilo, zato što je to činjenica. Da li smo mi na bilo koji način osporili genocid? Ne. Ali sa druge strane ukazujemo na činjenicu da niko, pa ni vi novinari… Koliko je bilo izveštaja dan ranije, kada je bio parastos u Bratuncu, koliko je bilo novinara? Da li je neko rekao da oni koji tada nisu zapalili sveću da su neki… Šta su oni?

Da li ćemo vi kao lider DS i ja kao novinarka 2021. godine da raspravljamo o tome da se nismo suočili sa zločinima koji su počinjeni od strane Srba nad drugim narodima?

DS se jasno i nedvosmisleno suočila, i svake godine to čini, i nema uopšte nameru da relativizuje te zločine.

Moje je pitanje, zapravo, da li suštinskih promena o kojima govorite može da bude sa odnosom prema prošlosti kakav postoji, veličanjem ratnih zločinaca, odnosom prema Crnoj Gori kakav je i čekanjem od strane većine opozicije da Vučić nešto potpiše sa Kosovom, pa da ga se ruši na tome? Niko iz opozicije nije rekao bilo šta o Vulinovoj ideji izgradnje srpskog sveta?

Pa šta da kažete? Rekli smo više puta, svaki dan ćemo reći da je to suludo.

Dakle, da li mi sa tim nacionalizmom koji raste možemo da pravimo suštinske promene?

Nacionalizam postoji pa postoji. Ali Demokratska stranka je ta koja ukazuje na građanske vrednosti. Mi smo kao spoljnopolitički prioritet rekli: jedan stub EU, drugi stub dobrosusedstvo – znači saradnja, nikakav projekat poput Vulinovog. Mi moramo da se okrenemo. Nije isto praviti spoljnu politiku kao u 19. veku, kada je to bilo legitimno, i danas u 21. veku.

Na primer, opozicija nikada nije otvorila temu o NATO, ozbiljnu debatu o tom pitanju, ni sada ni kada ste bili na vlasti.

Uvek. U DS to uopšte nije tabu tema. Da smo nastavili sa praksom da imamo slobodne i poštene izbore, kao što je to bilo pre ove vlasti, mi bismo se možda odavno suočili sa svim tim problemima na koje opravdano ukazujete, ali suština je sledeća – mi smo u ovom trenutku u pretpolitičkom stanju i moramo da se izborimo za ključne, osnovne demokratske uslove. Nema rasprave o tako važnim pitanjima ako vi nemate elementarne slobode, ako nemate elementarne demokratske institucije. Raspravljati o takvim pitanjima u uslovima autokratije, diktature, potpuno je besmisleno. Ono što prethodi svim tim raspravama koje su važne, bitne, i suočavanja sa prošlošću i sve ove teme koje ste pomenuli, jeste sledeće – da mi omogućimo vladavinu prava, da omogućimo da građani mogu slobodno da se izjašnjavaju na izborima. Kada to utvrdimo i to postane opšte pravilo i opšta praksa, onda ćemo sve svoje različitosti da iznesemo na svet, onda će DS da se sučeljava sa svim svojim sadašnjim partnerima u borbi za slobodne izbore.

Ali u opoziciji nema stava, na primer, oko sporazuma u vezi sa Kosovom. Deluje da tri četvrtine vaših kolega iz opozicije čeka da Vučić potpiše nešto vezano za Kosovo da bi ga rušilo na tome i da kažu da je on izdajnik.

Postoji pritisak da se Kosovo reši, ali ne može da ga rešava Vučić tako što će da kaže „Ja ću o tome da razgovaram, pa ću da vas pozovem u Parlament da vi to aminujete” ili da kaže „Evo, ja razgovaram, ali ne znam o čemu razgovaram”.

To je pitanje unutrašnje demokratije.

Bez unutrašnje demokratije nema ni rešavanja takvih pitanja, o tome ja govorim. Standardi pre statusa. Ne možemo da se bavimo tim važnim pitanjima ako nismo unutar naše…

Ali niko iz Međunarodne zajednice nas neće više čekati da ustanovimo standarde pre statusa.

Ne treba da nas čekaju, nego samo da ne podržavaju onog koji ruši te standarde.

Vratimo se dijalogu vlasti i opozicije. Dok vi kažete da dijalog, u ovom formatu i ovako zamišljen, ima smisla, Vladimir Gajić iz Narodne stranke smatra taj dijalog poniženjem i misli da ga treba napustiti?

Što se tiče Vladimira Gajića i njegove primedbe, ona se odnosi na format razgovora i ja se tu potpuno slažem. Ovakav format razgovora nema smisla, i on je promenjen. Činjenica da su evroparlamentarci na sebe uzeli da sačine predlog sporazuma jeste promena tog formata koji je neodrživ, gde imate razne ljude koji nisu zainteresovani. U tom smislu smo mi saglasni. Ono u čemu možda nismo saglasni je u tome kako vidimo mogući ishod. Još uvek je pametnije biti pesimista nego optimista, ali dogod postoji mogućnost da se tu nešto promeni, mi ćemo učestvovati u tome.

Prema informacijama koje se mogu čuti u javnosti, Stranka slobode i pravde planira da nositeljka liste bude Marinika Tepić. Da li to na bilo koji način obavezuje DS?

DS obavezuju samo njeni članovi, Ustav i vladavina prava, ništa više. DS je stranka koja donosi odluke na osnovu toga šta članovi Demokratske stranke misle o bilo čemu. Što se tiče Marinike Tepić, ona je cenjena ne samo u svojoj stranci, nego i u drugim strankama i javnosti Srbije. Da li će ona biti prihvatljiva kao eventualni kandidat za nosioca neke eventualne zajedničke liste, to još nije bila tema. Ali je legitimno.

Ali vam to ne deluje kao nešto što je odbojno?

Ja ne bih izlazio u javnost sa tim, ali oni su to uradili. Izašli su u javnost pre nego što smo postigli sporazum o nekom zajedničkom nastupanju. Ali ni to nije nelegitimno. To prosto sada nije tema. Ja ne dovodim u pitanje legitimnost niti tog stava, niti nju kao potencijalnog kandidata, ali ono što je veoma važno je ono što prethodi i ono čime se bavimo ja i Demokratska stranka, a to je da formiramo što širi front koji bi nastupao prema tome da dobijemo slobodne i poštene izbore.

Širi front – govorite o izbornom savezu, ili o širem frontu protiv vlasti u nekoliko kolona?

Nema izbornog fronta ako se ne ostvari prethodni front, a prethodni front je da se izborimo za izbore. Ne mogu biti „izbori” ako ih nema, ako nisu slobodni i pošteni.

Kada govorimo o izbornom frontu, uvek je neko problem – ili Tadić ili NS ili pokreti… Jednostavno, nema jedinstva opozicije.

Vi ste pomenuli neke koji su izašli na izbore. Pokazalo se da bez njih može da se ostvari bojkot. Primer je kako može da se uspe, da može da se uspe ako postoji dovoljna kritična masa u opoziciji, koja će da zastupa…

Oni su ušli u lokalne parlamente, tamo gde su učestvovali na izborima.

To je mnogo važno za građane.

Kao da je sada važno da li su učestvovali ili nisu?

Mi ne bismo danas razgovarali da to nije bitno – šta je tema našeg razgovora? Dijalog o poštenim i slobodnim izborima. Mi ne bismo imali ovaj dijalog da nije bilo bojkota.

Postavila bih vam pitanje kao naučnom radniku koji se u svojoj karijeri bavio istraživanjima javnog mišljenja, na kojima je bazirao svoje teze. Dakle, deo vaših kolega iz opozicije ne priznaje IPSOS-ovo istraživanje javnog mnjenja u kojima je SNS na preko 50 odsto. Đilas iznosi istraživanja za koja ne znamo ko ih je radio ali u kojima opozicija, koja je bojkotovala izbore, zbirno u Beogradu ima manje-više isto koliko i SNS. Kojim vi ciframa verujete?

Ovde se ne radi o ciframa, nego se radi o tome da li su moguća relevantna istraživanja javnog mnjenja u ovakvoj situaciji. Ako vi nemate uslove za slobodne i poštene izbore, pitanje je imate li uslove za takva istraživanja javnog mnjenja koja će biti relevantna.

Suštinski, ne verujete nijednom istraživanju?

Ja tvrdim da u ovom trenutku nema uslova za relevantna istraživanja javnog mnjenja i da te podatke koje dobijamo možemo samo da dobijamo indikativno, kao i da oni mnogo zavise od uzorka koji pravite.

Na osnovu čega onda gradite politiku, ako nemate relevantna istraživanja?

Za mene je relevantno istraživanje koje kaže da bi 70-80% punoletnih građana Srbije napustilo Srbiju, to je za mene relevantno istraživanje. Ako neko smatra da bi u državi u kojoj toliki postotak punoletnih građana želi da je napusti narod daje 60% podrške onome ko je zaslužan za to, onda mi ne znamo o čemu pričamo.

Na samom kraju bih postavila pitanje koje se odnosi na princip. Naime, Tatjana Manojlović, novoizabrana potpredsednica DS, istovremeno je novinarka RTS-a. Da li mislite da je u redu da funkcionerka partije bude i novinar u javnom servisu?

Naravno da je u redu. S obzirom kakav je RTS, svi novinari RTS-a bi trebalo da uđu u politiku i da se bore kao što se ona bori da imamo slobodan RTS, koji ispunjava ono što je pisano u Ustavu.

Bavljenje novinarstvom je obrnuto srazmerno objektivnosti ako ste član bilo koje stranke, za šta se i vi zalažete u ovim pregovorima.

Tako je kada imate normalne uslove, ali kada treba tek da se izborite za normalne uslove, za normalne medije, onda ste i vi dužni… Druga stvar, ona se kao novinarka bavi dokumentarnim programom, to ima i te kako veze, ona se ne bavi informativnim programom.

Ali hajde ovo objasnite. Vaša potpredsednica je novinarka u RTS-u, za koji vi i vaša stranka kažete da je agitprop vlasti?

Tako je, i ona misli i ona se bori, ona želi da ga učini pravim i primerom drugima.

Zamislite da se pola zaposlenih u RTS-u učlani u SNS.

Oni ne treba da se učlane, oni rade kao da su u SNS-u. Poruka je sledeća – moramo da promenimo ovakav RTS kakav danas jeste, da niko iz RTS-a ne bi morao da se bavi politikom.

Nikada vašu potpredsednicu nisam čula da kao novinarka u RTS-u istupa javno u borbi za profesionalne principe i profesiju. Vidimo je tek sada, kada je postala funkcionerka stranke.

Ona je bila na svim protestima koje smo imali ispred RTS-a. Nosila je pištaljku, govorila je, ali niko nije hteo da je čuje dok nije postala funkcionerka. Sada kada je postala funkcionerka, postoji šansa da se njen glas čuje, i to je razlog više u prilog tome da ona počne da se bavi politikom. Ona je ignorisana dok nije postala funkcioner, sada kada je postala funkcionerka više neće biti ignorisana, njen glas će se čuti.

Dakle, vi mislite da svi novinari treba da se učlanjuju u stranke, kako bi se čuli?

Ne, ja mislim da svi novinari, ako bi se ponašali profesionalno, ne bi imali potrebu da rade to što ona radi. Ona se sigurno ne bi kandidovala za potpredsednicu…

Znate li koliko je novinara stradalo zato što su se profesionalno bavili svojim radom? Ostajali su bez posla, napadani, a ona i dalje radi u javnom servisu bez obzira na partijsku funkciju…?

Ona se bori da više nema stradanja, o tome se radi. I ona smatra i mi smatramo da sa pozicije potpredsednice može mnogo više da učini nego ranije kao obična članica Demokratske stranke.

 Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović