Ja mogu da ne potpišem zakon samo ako nađem da je nešto protivustavno

Dok su u subotu, 4. decembra, širom Srbije trajale blokade puteva građana nezadovoljnih zbog usvajanja Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakona o izmenama i dopunama zakona o eksproprijaciji za koje mnogi veruju da su doneti zbog kompanije Rio Tinto koja planira kopanje litijuma u dolini reke Jadar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u tom kraju u mestu Gornje Nedeljice. 

Više od tri sata razgovarao je sa građanima o tome zašto se protive i šta su im sve nedoumice oko eventualnog otvaranja rudnika litijuma, ali i o lokalnim problemima – od nedostatka asfaltiranih puteva i ulica, pa sve do nedostatka novca za otvaranje fudbalskog kluba.

Sve je to u okviru svog specijalnog programa uživo prenosila televizija Pink, na kojoj je nešto posle 18 časova Vučić uživo u programu odgovarao na pitanja novinara.  

“Ne mogu ja to tako da uradim, niste me slušali pažljivo”. Ovako je počeo svoj odgovor na konstataciju novinara da je predsednik najavio da neće potpisati zakon o eksproprijaciji i da će ga vratiti u skupštinsku proceduru.

Vučić je zatim naveo da on neki zakon može da ne potpiše samo ako u njemu pronađe nešto što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, što, kako je dodao, sada nije slučaj. 

Zatim je objasnio i kako planiraju da ovaj pravni problem reše: “Zato sam rekao, idemo od ponedeljka, meni je rok do desetog (decembara prim.aut) da potpišem. Do desetog neću potpisivati. Desetog u minut do ponoć moram da potpišem, ali mi pre toga moramo da idemo u skupštinu sa inicijativom, sa zakonom o izmenama i dopunama zakona ili da se dogovorimo kako da izgleda taj zakon. Ali ako se ne dogovorimo sa ljudima odavde, da samo donesemo zakon o izmenama i dopunama kojima ćemo vratiti na pravnu snagu prethodni zakon o eksproprijaciji”.

Da li je zaista neophodan ovakav “pravni” galimatijas i da li predsednik Republike može da ne potpiše ukaz o proglašenju nekog zakona samo onda kad u njemu pronađe nešto za šta smatra da je protivustavno?

Ustav Republike Srbije u članu 113 definiše prava predsednika Republike kad je reč o proglašenju zakona: 

“Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje.

Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.

Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.”

Dakle, prema Ustavu, predsednik je dužan da zakon potpiše samo ako ga je Narodna skupština dva puta izglasala.

Po pitanju proglašenja zakona, prava predsednika još preciznije su definisana Zakonom o predsedniku, u članu 19.

“Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.

Predsednik Republike ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.”

Iz ovog člana, mogu se izvući bar dva osnova po kojem predsednik može da ne poptiše Zakon o izmenama i dopunama zakona o eksproprijaciji.

Dragiša Ćalić, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, u tekstu objavljenom na portali lista Danas, naveo je da je sam način donošenja izmena i dopuna pomenutog propisa sporan. 

On ističe da je ponovo reč o ubrzanom postupku po kakvim se u poslednje vreme donosi veliki broj zakona.

„Nacrt zakona je na javnoj raspravio bio od 27. septembra do 4. oktobra, dakle sedam dana, a Predlog je usvojen 26. novembra, dakle oko mesec dana trajala je ukupna procedura“, napisao je Ćalić.

Već ovo bi moglo da bude osnov koji bi predsedniku dala mogućnost da ne potpiše ovaj novi zakon.

Drugi osnov krije se u poslednjem delu rečenice prvog stava ovog člana Zakona o predsedniku “ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način”. 

Da sumiramo. Ustavom i Zakonom o predsedniku definisano je više razloga koji omogućavaju predsedniku da određeni zakon ne potpiše, a ne samo jedan koji on navodi. Između ostalog, Aleksandar Vučić je u pomenutoj izjavi sam naveo kako smatra da deo zakona o rokovima nije adekvatno urađen, a to jeste jedan od razloga zbog koga ima pravo da ne aminuje određeni zakon. Zbog toga, njegovu izjavu da može da ne potpiše zakon samo ako nađe da je nešto protivustavno, dodeljujemo ocenu – neistina. 

Naslovna fotografija:FoNet / Milica Vučković