Mediji o Rusiji i Kini pozitivno, o EU i SAD negativno

Jednogodišnja analiza koju je Crta sprovela obuhvatila je medijske objave o stranim akterima (Evropska Unija, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i NATO) na 12 najutucajnijih, najgledanijih i najčitanijih medija u Srbiji – televizije: RTS 1, TV Pink, TV Prva i TV Happy, dnevne novine: Informer, Blic, Kurir, Večernje novosti i internet portali: Blic, Kurir, Novosti i B92. Monitoring je tokom prethodnih 12 meseci beležio u kom tonalitetu su ove sile predstavljene – pozitivnom, negativnom ili neutralnom, a istraživanjem su obuhvaćeni svi medijski prilozi koji su se odnosili na: politiku, vojsku i naoružanje, zdravstvo, ekonomiju, Kosovo, ljudska prava, kulturu i ratova tokom raspada Jugoslavije.

O kome čaršija najviše priča?

Ubedljivo najviše vesti mediji posvećuju Americi, ona je na neprikosnovenom prvom mestu sa 26,853 spominjanja u medijskim prilozima. Za drugo mesto bore se Rusija (19,735) i EU (19,555), dok se na začelju kolone nalaze Kina (8,834) i NATO (5,075) (Grafik 1).

Međutim, nije bitno samo koliko se izveštava već i kako, odnosno kakve nam signale o tim silama šalju kreatori javnog mnjenja. Ako isključimo neutralno izveštavanje, tu, takođe, tavori NATO sa čak 30 odsto negativnih medijskih priloga i svega tri odsto pozitivnih. Premda prva po broju pominjanja, SAD je na pretposlednjem mestu po načinu predstavljanja – svega četiri odsto su objave koji na pozitivan način predstavljaju Ameriku, a čak 18 odsto je onih koje je negativno vide. Na sredini ove tabele nalazi se EU, čija je percepcija, ipak, izmeštena ka negativnom polu, sa tri puta više negativnih nego pozitivnih predstavljanja.

Prve dve pozicije rezervisane su za „srpske prijatelje“, kako se često može čuti i videti u medijima, te Kina zauzima drugo mesto sa odnosom pozitivnih (18 odsto) i negativnih (6 odsto) objava, dok je prvo mesto rezervisano za najpopularniju Rusiju sa 25 odsto pozotivnih objava spram šest odsto negativnih objava. (Grafik 2).

Izvor negativnih tekstova i priloga o Kini i Rusiji su pre svega strani mediji, iz kojih se prenose vesti iz sfere spoljne politike. Primera radi, Rusiju kritikuje Bajden ili neki predstavnik EU, dok u proizvodnji negativnog prizvuka za EU, SAD i NATO učestvuju kako strani tako i domaći akteri.

O čemu oni to tamo govore?

Politika je tema koja je tokom 12 meseci bila u centru pažnje, strane sile najviše su se pojavljivale u kontekstu priče o unutrašnjoj, spoljnoj ili regionalnoj politici, ili pak EU integracijama. Drugo mesto je poprilično turbulentno i tu su se različite teme smenjivale. U decembru 2020. i početkom 2021, kada je Srbiju i svet tresao još jedan talas korona virusa, pitanje zdravlja zauzimalo je drugu poziciju. Glavni narativ u ovom periodu odnosio se na to da Evropska unija nije ispunila svoje obećanje i dostavila obećanu količinu vakcina Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, dok je, sa druge strane, preko Kine obezbeđena velika količina vakcina koja je značila spas od korone u tom periodu.

Sa dolaskom lepog vremena, u maju 2021. kada pandemija posustaje i pitanje zdravlje gubi na važnosti, svet je na miru mogao da nastavi da ratuje, oprema se naoružanjem, različite sile da sklapaju saveze, te tako teme vezane za vojsku izbijaju na drugo mesto, a vrhunac dostižu u avgustu meseca tokom krize u Avganistanu i povlačenja američkih trupa (SAD su ovde izrazito negativno predstavljene).

Sve do skoro, tačnije do oktobra, teme vezane za vojsku bile su druge po zastupljenosti, da bi onda ekonomija otela tu poziciju. Analiza pokazuje da su u okviru ekonomije teme vezane za energetiku skočile čak četiri puta više u odnosu na septembar iste godine. Napokon, teme vezane za Kosovo bile su najmanje zastupljene, a tek u pikovima tokom juna, kada se u Briselu susreću predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, a posebno u septembru, usled spora oko registarskih tablica, one zauzimaju više prostora u medijima (Grafik 3).

U kontekstu svih ovih tema Rusija i Kina su više pozitivno nego negativno predstavljene, dok sa druge strane EU i SAD su dominantnije negativno viđene. Jedina tema u kojoj je EU više pozitivno nego negativno predstavljena je ekonomija, te se nazire da su investicije koje stižu od strane EU, entiteta koji pruža najveću materijalnu pomoć Srbiji, ipak prepoznate (Grafik 4).

Ko se to najviše gura?

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučič najzastupljeniji je politički akter u medijima, pa se on najviše spominje u tekstovima i prilozima gde su prisutne strane sile, daleko više od bilo kod drugog državnog funkcionera. Kolika je ta razlika i koliko se Vučić za sve pita, govori i podatak da je predsednik citiran čak 4,444 puta u medijskim prilozima gde je identifikovano prisustvo stranih sila koje pratimo, dok je premijerka Ana Brnabić na drugom mestu citirana 1,022 puta. Za njom idu Ivica Dačić (739), Nikola Selaković (454), Petar Petković (439), Aleksandar Vulin (362) i drugi. (Grafik 5).

Ako isključimo neutralan ton, predsednik Srbije je najčešće citiran u vestima u kojima su Rusija i Kina pozitivno predstavljene, kao i one u kojima su aktivnosti EU i SAD negativno obojene. (Grafik 6).

Šta nam poručuju mediji?

U medijima koje smo pratili najmoćnije sredstvo informisanja je televizija, jer se građani Srbije i dalje prevashodno informišu preko tog kanala komunikacije. Upravo televizija zastupa najradikalniji pristup u kome su razlike između pozitivnog i negativnog izveštavanja najizraženije. Gledaocima televizija sa nacionalnom frekvencijom nudi se crno bela slika o „zločestom Zapadu“ i „prijateljima sa Istoka“, a u promociji ovakve slike sveta prednjače TV Pink i TV Happy. Važan generator tih stereotipa predstavljaju Jutarnji programi na kojima pro-vladini analitičari, novinari, članovi vladajuće koalicije nude audotorijumu izrazito dihotomno viđenje sveta (Grafik 7).

Dnevne novine ne odskaču mnogo od svog moćnijeg televizijskog brata, a u okviru njih u tome prednjače Informer, Večernje novosti i Kurir. Udarne strane, koje su rezervisane za promociju vlasti ikontinuiranu negativnu kampanju protiv opozicijei, našle su pogodno tlo i za razvijanje negativnog diskursa o zapadnim zemljama, te je tu dosta zgodno označiti neistomišljenike kao „američke plaćenike“, „NATO agente“ itd. Naravno, ni među kasnijim rubrikama i stranicama ne propušta se prilika da se veliča Rusija i Kina, a nipodaštava SAD, NATO i EU (Grafik 8).

Napokon, internet portali nude nešto balansiraniji pristup, ali i dalje su tu prisutne tendendcije izveštavanja u korist jedne, a protiv druge strane (Grafik 9).

S obzirom da istraživanja javnog mnjenja o odnosu građana prema stranim akterima prate ove korelacije, odnosno da su u velikoj meri Rusiju i Kinu vide kao prijatelje Srbije, prema EU imaju ambivalentan stav, a da Americi i NATO-u nisu naklonjeni jasno je da mediji svojim izveštavanjem ne samo pothranjuju, već i usmeravaju stavove građana.

Naslovna ilustracija: Canva