Himna leči od zaduživanja i lenjih tužilaca

Korona, skupe knjige, lažne diplome, sve rešava himna

Nemojte da neko pomisli da imamo nešto protiv državne himne Bože pravde. Lepa je melodija, većinskom stanovništvu ni reči ne smetaju, naprotiv. Volimo kad se čuje na pobedničkom postolju naročito u ekipnim sportovima. A sada će je slušati i đaci prvog septembra kad pođu u školu. To što je ranije bila preporuka, postalo je prošle nedelje zakon. Ko ne pusti himnu, plaća kaznu.

Probali su pripadnici Bošnjaka i Albanaca da objasne da to možda i nije najsrećnije rešenje u svim sredinama, da u Srbiji živi više od dvadeset nacionalnih manjina, da nije svima pravo da pevaju bogu koji treba da spasi „srpske zemlje i srpski rod“. Ministri i poslanici vladajuće stranke nisu poslušali, kažu ko ne voli himnu ne voli ni državu, u himnama mnogih evropskih zemalja pominje se baš taj većinski narod, a američku himnu pevaju svi, odakle god da su.

Ovo bi trebalo da je znak da je u oblasti obrazovanja sve perfektno uređeno, nastavnički kadar školovan, iskusan i odlično plaćen, đaci vaspitani i željni znanja, oprema vrhunska, internet brz, a toaleti čisti. Ukoliko je tako, onda je zaista samo još himna falila. Drugima se može učiniti da se himna nameće uvek tamo gde se sve raspada. Na primer, svako zasedanje Skupštine Srbije od 2010. godine počinje intoniranjem himne, a poslanike na ulazu dočekuju gardisti u plavim svečanim uniformama. To je jedino svečano što ste od tad mogli da vidite u vezi sa skupštinom. Svaka sličnost sa školama je namerna.

Ko sluša Malog prosto poželi da se zaduži

Ministar finansija Siniša Mali predložio je niz zakona iz svoje oblasti čija će primena pomoći razvoju Srbije. Kaže u skladu su sa evropskim standardima, ali i po meri stranih investitora. Objasnio je poslanicima kako se zakonom jača tržište kapitala, kako smo bili pametni pa u sistem uveli bitkoine, ponovio koliko je država pomogla privredi i građanima zbog kovida, najavio povećanje plata, objasnio da je novo zaduživanje fenomenalno. I zaista kada je nabrajao sve te fakultete koje nemaju dovoljno prostora ili uopšte nemaju zgrade, a sada će dobiti, svima je bilo nekako drago. Dobro, dobiće projekte za početak, ali kako da čovek ne podrži bolji život za studente. Poslanici su hvalili sve predloge ministra, a neprijatnu činjenicu da je tom istom ministru baš tog dana i zvanično oduzet doktorat jer je plagijator – niko nije pomijao.

Tužioci žrtve opozicije

Nikada u skupštini u jednom danu nije izrečeno toliko kritika na račun rada pravosuđa kao što je to bilo na sednici na kojoj je izabrano 37 javnih tužilaca. Zli jezici optužuju vlast da brže bolje bira sve sudije i tužioce kako bi se obezbedila da posle promene Ustava godinama ima svoje ljude u sistemu koji se i inače teško menja. Poslanici su ponavljali da se vlastima preti, pre svega porodici Vučić, a potom i poslanicima, ministrima, funkcionerima SNS-a. Preti im se motkama, vešanjem, scenarijom iz Libije ili Rumunije – a tužioci ćute.

Ineresantno je da su na kraju poslanici izabrali iste te tužioce koje su kritikovali za nerad, jer su svi kandidati ili već bili na tim funkcijama ili bili zamenici tužilaca. Jer znaju poslanici da lokalni tužioci rade u skladu sa glavnom tužiteljkom. Dok ona ćuti na sve, ćutaće i oni. 

Radi se skoro do dočeka

I nije do pauze poslanicima sad kad im ovako dobro ide. Šampioni u brzini usvajanja zakona bez amandmana, radiće i u utorak i u sredu.

U utorak treba izabrati desetoro novih sudija, usvojiti razne finansijske planove, pomeriti neke rokove za plaćanja. Drugog dana usvojiće izveštaje o radu Agencije za sprečavanje korupcije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti . Mučno je samo što je reč o izveštajima za 2020. godinu, pa će i ovaj posao formalno biti urađen, ali kasno i bez ikakvog efekta.

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović