Referendumski vodič: Ko, šta, kako, zašto?

Referendum o promeni Ustava Srbije, inače šesti od uvođenja višestranačja, je obavezujuć. To znači da ako građani na njemu potvrde akt o promeni Ustava, onda će smatrati da je taj akt usvojen na dan održavanja referenduma, dakle 16. janura. I obratno – ako građani ne potvrde akt, smatraće se da on nije ni donet.

Za uspeh referenduma nije potreban cenzus kao uslov ili, drugačije rečeno, nije bitna izlaznost da bi referendum uspeo. Naime, prema važećem Ustavu promena najvišeg pravnog akta je usvojena ako je za nju na referendumu glasala većina izašlih birača, ali se ne navodi broj glasača koji je neophodno da izađe.

Referendumsko pitanje glasi: “Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”.

Dakle, predložene promene tiču se dela Ustava koji reguliše pravosuđe, a odnose se na način izbora sudija i tužilaca, stalnost sudijske funkcije, jačanje funkcije tužilaca.

Promene u sudstvu 

Kada je reč o sudstvu predložena promena je da će sve sudije birati Visoki savet sudstva, a mandat sudije će od od početka biti neograničen, dok će Narodna skupština biti izuzeta iz postupka izbora sudija.

Po važećem Ustavu Narodna skupština bira sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i prvi mandat (probni period) traje tri godine, nakon čega može da ne bude ponovo izabran, dok Visoki savet sudstva bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije.

Po aktuelnom Ustavu najviši sud u Srbiji zove se Vrhovni kasacioni sud, a predloženo je da naziv bude promenjen u Vrhovni sud. Predsednika Vrhovnog suda biraće Visoki savet sudstva, a ne Narodna skupština, i njegov mandat će, kao i do sada, trajati pet godina i isto lice neće moći biti ponovo birano za predsednika Vrhovnog suda.

Visoki savet sudstva imaće kao i do sada 11 članova, ali se menja njegov sastav (u donjoj tabeli s leve strane je sastav Visokog saveta sudstva po važećm Ustavu, a s desne strane predložena promena).

Novina u odnosu na važeći Ustav je da ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana (istaknuta pravnika) u roku određenom zakonom, preostale članove biraće komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, i to većinom glasova.

Novine u tužilaštvu 

Kada je reč o promenama koje se predlažu u tužilaštvu, najznačajnija glasi – umesto Narodne skupštine, Visoki savet tužilaca će birati tužioce.

Državno veće tužilaca po važećem Ustavu ima 11 članova, a isto toliko će ih biti i u novopredloženom Visokom savetu tužilaštva. Ko će sedeti u Visokom savetu tužilaštva prikazano je u donjoj tabeli (s leve strane je sadašnje rešenje, a s desne promena koja se predlaže).

Novina u odnosu na važeći Ustav glasi: Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove biraće komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova. 

Ustavne promene predviđaju i da je Vrhovno javno tužilaštvo najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac. Prema važećem Ustavu, Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo, kojim rukovodi Republički javni tužilac.

Novina je i da će Vrhovnog javnog tužioca birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva, umesto na predlog Vlade i to posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika. Dosadašnja praksa je da Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, a po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine, bira parlament većinom glasova.

Predviđeno je da se Vrhovni javni tužilac bira na period od šest godina, a glavna novina je da više neće moći da bude ponovo biran za tu funkciju. Po važećem Ustavu, Republički javni tužilac se bira na period od šest godina i može biti ponovo biran.

Promena ima i kada je reč o tužilačkim funkcijama. Važeći Ustav predviđa imenovanja Republičkog javnog tužioca, Javnog tužioca i Zamenika javnog tužioica. Buduće tužilačke funkcije su: Visoki javni tužilac, Glavni javni tužilac i Javni tužilac.

Novina je i da će Visoki savet tužilaštva birati, umesto Narodne skupštine, glavne javne tužioce i javne tužioce. Mandat glavnog javnog tužioca trajaće šest godina, dok će funkcija javnog tužioca biti odmah stalna. Po dosadašnjoj praksi Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca lica koja se prvi put biraju na ovu funkciju. Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran, dok mandat zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine, a nakon ponovnog izbora funkcija je trajna.

Šta ako se glasa protiv?

Ako građani na referendumu potvrde Akt o promeni Ustava Srbije, onda se taj akt smatra usvojenim danom održavanja referenduma. Nakon toga Narodna skupština će doneti odluku o proglašenju akta o promeni Ustava narednog dana od dana podnošenja konačnog izveštaja o sprovedenom referendumu.

Ukoliko pak građani glasaju protiv predloženih promena Ustava, onda nije moguće da odmah bude raspisan novi referendum po istom pitanju.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi naime predviđa da se nakon što građani donesu odluku protiv potvrđivanja akta ili pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom istom aktu/pitanju ne može ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od jedne godine od dana održavanja referenduma.

Ovaj rok je produžen na četiri godine Zakonom o izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ali s obzirom da je ovaj referendum raspisan pre stupanja na snagu ovih izmena zakona, za sva pitanja vezana za ovaj konkretan referendum primenjuje se zakon koji je bio na snazi u vreme njegovog raspisivanja.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović