Oto fon Bizmark nije rekao da Ukrajinu treba odvojiti od Rusije

Često citirane reči “gvozdenog kancelara” o “amputaciji Ukrajine” su lažne.

 

Navodni citat nemačkog kancelara Bizmarka koji u jeku rusko-ukrajinske krize ponovo kruži mrežama:

“ОТО ФОН БИЗМАРК О УКРАЈИНИ!!

„Snaga Rusije može biti potkopana samo ako se od nje odvoji Ukrajina. Oni koji žele to da urade, ne samo da ih moraju odvojiti, već Ukrajinu moraju suprotstaviti Rusiji, zakrviti dva dela jednog naroda i gledati kako brat ubija brata. Da bi to ostvarili potrebno je pronaći i odgojiti izdajnike među nacionalom elitom i uz pomoć njih izmeniti samosvest jednog dela velikog naroda do takvog nivoa da mrze sve rusko, da mrze svoj rod, a da to ni ne znaju. Ostalo će učiniti vreme.“

Oto fon Bizmark (1815 -1898) – nemački kancelar”

 

 

Oto fon Bizmark, međutim, to nikada nije izgovorio, niti napisao.

Delovi viralnog citata izvučeni su iz različitih ruskih knjiga o nemačkom kancelaru, piše portal za proveru činjenica “StopFake.org”.

Naime, ruski politikolozi, novinari i uticajni ljudi na društvenim mrežama često koriste citate o Ukrajini koji se pogrešno pripisuju Bizmarku, kako bi dokazali da je Zapadna Evropa oduvek želela da podeli Rusiju.

“Dojče vele” je još 2014. godine kontaktirao Bizmark fondaciju u Nemačkoj i pitao da li je kancelar ikada rekao to što mu se pripisuje.

Istraživač, doktor Ulf Morgenštern, istakao je da Bizmark “nikada nije rekao ništa slično”, te da “faktički nije ni mogao”.

Kako je objasnio, nema dokaza – ni u beleškama samog kancelara, ni u transkripatima njegovih govora, ni u nacrtima pisama, ni u memoarima njegovih savremenika – da se pominjalo nešto slično.

I to nije sve: kancelar u svojim memoarima govori o takozvanoj “Nedeljnoj partiji” u Pruskoj, koja je predvidela “rasparčavanje Rusije”.

Bizmark, koji je 1871. imenovan za prvog nemačkog kancelara, govorio je sa jasnim neodobravanjem te ideje.

Postoji i još jedan razlog zašto, smatraju nemački istoričari, nije mogao da izgovori sporan citat: “Bizmark jednostavno nije znao za pojam ‘Ukrajina’”.

Reč je, naime, u evropski leksikon ušla mnogo kasnije.

Neki istraživači smatraju da se Ukrajina u jednom kontekstu sa Bizmarkom prvi put pominje 1926. godine u knjizi I. Rudoviča, “Prisajedinjenje mitropolita arhiepiskopa Andreja Šeptickog u Ljevovu”. A kasnije su ga odatle navodno “pozajmili” sovjetski istoričari.

 

Foto: StopFake.org/Screenshot

 

 

Naslovna fotografija: Wikimedia commons, Canva