Nema dokaza da je Azov minirao pozorište u Mariupolju

Guverner ukrajinske Donjecke oblasti, Pavlo Kirilenko, u sredu poslepodne saopštava da su ruske snage bombardovale regionalno dramsko pozorište. U ovoj zgradi je, unazad najmanje nedelju dana, boravilo više od hiljadu civila, a kako ističu zvaničnici gradskog veća, u pitanju je i najveće zvanično sklonište u Mariupolju.

Zbog specijalnog podzemnog prostora za zaštitu od bombardovanja, pozorište je određeno kao sklonište za preko hiljadu osoba koje su izgubili domove tokom invazije.

Another horrendous war crime in Mariupol. Massive Russian attack on the Drama Theater where hundreds of innocent civilians were hiding. The building is now fully ruined. Russians could not have not known this was a civilian shelter. Save Mariupol! Stop Russian war criminals! pic.twitter.com/bIQLxe7mli

— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) March 16, 2022

Ukrajinski poslanik Vadim Halajčuk istakao je da su informaciju o velikom broju civila unutar pozorišta imali i „komandanti okupatorskih trupa“.

Pored toga, satelitski snimci kompanije Maxar od 14. marta, pokazuju da je ruska reč ДЕТИ (deca) ispisana velikim slovima na dve lokacije ispred pozorišta. Ova taktika se koristi kako bi se vojnim avionima skrenula pažnja na civile. Isti natpis se u prethodnim danima mogao videti i u drugim ukrajinskim gradovima.

Neposredno pred stradanje pozorišta, meta vazduškog napada bili su tržni centar PortCity i zatvoreni bazen Neptun, udaljeni nešto više od četiri kilometra od zgrade dramskog pozorišta.

Do 18. marta poslepodne, najmanje 130 ljudi je spašeno iz bombardovanog pozorišta u opkoljenom Mariupolju. Ukrajinski zvaničnici procenjuju se da je više od 1.300 osoba i dalje zarobljeno unutar ruševina. Evakuisanje civila dodatno otežava gotovo konstatna vazdušna opasnost i granatiranje Mariupolja.

Spašavanje preživelih civila iz razrušenog pozorišta još uvek je u toku, a jasne posledice ovog vazdušnog napada još uvek nije moguće utvrditi. Brojni snimci sa terena pokazuju značajan nivo oštećenja u širokom pojasu oko pozorišta.

Organizacija Human Rights Watch (HRW) je, u razgovorima sa civilima koji su boravili u pozorištu, došla do informacije da na toj lokaciji ni u jednom trenutku nije bilo vojske. To potvrđuju i snimci i fotografije iz različitih izvora.

U svom izveštaju od 17. februara, HRW navodi da zakoni rata zahtevaju od sukobljenih strana da u svakom trenutku prave jasnu razliku između civilnih objekata i vojnih ciljeva. „Ukoliko postoji nepotvrđena sumnja da se civilni objekat koristi u vojne svrhe, zakon nalaže pretpostavku po kojem se objekat i dalje smatra civilnim“, podseća HRW.

Ruske optužbe i ovog puta usmerene na Azov

U međuvremenu, Rusija negira odgovornost za bombardovanje pozorišta, ali i za dosadašnje civilne žrtve tokom invazije na Ukrajinu.

Štaviše, kako navodi novinska agencija RIA, rusko Ministarstvo odbrane optužuje Azov, ekstremno-desničarsku ukrajinsku jedinicu, za „miniranje pozorišta iznutra“. Slične tvrdnje prisutne su i u srpskim medijima i objavama pojedinih korisnika društvenih mreža.

Ruska strana, u prvom mahu, nije pokazala usklađenost u novoj rundi optužbi — rani iskazi navode da je u napadu od 16. marta ciljano mariupoljsko sedište ekstremno-desničarskog bataljona Azov. Ubrzo je usledila „ispravka“ narativa po kom je bombardovanje pozorišta, ipak, izvršio sam Azov.

They're claiming that it was blown up from the inside by Azov militants, even though all witness accounts note that it was an air-dropped bomb. The Rusisan MoD doesn't care how insane or implausible their explanation is, and they're gong to keep doing this.

— Aric Toler (@AricToler) March 16, 2022

Uprkos svedočenjima sa terena, paralelno kruže dezinformacije po kojima Azov sprečava civile da napuste Mariupolj. Ovi navodi su, između ostalog, opovrgnuti saopštenjima gradskog veća Mariupolja iz prethodnih dana, po kojima je 11,000 stanovnika Mariupolja evakuisano u grad Zaporožje.

Nijedna ruska institucija do pisanja ove analize nije iznela validne dokaze ni za jednu od pomenutih teza.

Tako, ruska ambasada u Velikoj Britaniji 17. marta objavljuje snimak izbeglice iz Mariupolja koja kaže da su „pristalice Azova digli u vazduh gradsko pozorište, kao i da su zarobljene civile koristili kao živi štit“. U snimku dužeg trajanja, žena sa snimka pominje da je ona zapravo bila u drugom delu grada u odnosu na pozorište, što je isključuje kao svedoka bombardovanja. Sudeći po dobacivanju koji se čuje u pozadini, open-source istraživači i digitalni forenzičari pretpostavljaju da se žena iz Mariupolja trenutno nalazi u nekoj od ruskih oblasti u Ukrajini.

Sa druge strane, i pre zvaničnih optužbi Rusije, okrivljeni bataljon Azov je izveštavao o napadu „okupatora” na pozorište, navodeći da se isključuje mogućnost ruske neinformisanosti, kako je reč o zvanično određenom civilnom skloništu.

Slične optužbe usmerene ka Ukrajini i bataljonu Azov, iznete su — ali i opovrgnute — u vezi sa granatiranjem porodilišta u Mariupolju 12. februara.

Neonacističke veze Azova su, bez sumnje, poznate i dokumentovane. Samo postojanje ovog bataljona poslužilo je ruskoj strani kao izgovor za „denacifikaciju” Ukrajine i početak „specijalne vojne operacije”. Međutim, ruske optužbe o uništavanju ukrajinskih civilnih meta od strane Azova, do sada, nisu imale dokaza niti valjanog osnova.

Treba imati na umu da su od 2018. ruski zvaničnici izneli preko 60 odvojenih tvrdnji o pripremama hemijskih napada u Siriji — bez dokaza. Nijedna od tih tvrdnji se nikada nije ostvarila. Novi talas neosnovanih optužbi, čini se, nije ništa drugo do nastavak propagadne koprene za oči, sada već svetske javnosti.

*Naslov članka je ažuriran 21. marta radi preciznijeg određivanja (reč „bombardovao“ zamenjena je sa „minirao“).

Naslovna fotografija: Mariupolj, zvanični vebsajt