Šta će biti s Dačićem – večita postizborna zabava miliona

Već tokom izborne noći predsednik SNS najpre je govorio o onima koji su profitirali “zloupotrebljavajući navijačko opredeljenje našeg naroda”, a tek potom o svojoj pobedi na predsedničkim izborima na kojima je “uspeo da uradi nešto što niko u Srbiji nikad nije uspeo”.  Sudeći po kiselom izrazu lica i gotovo izvinjavajućem saopštavanju rezultata po kojima je osvojio 100.000 glasova više nego pre dve godne, Ivica Dačić je, čini se, dobro razumeo na koga je njegov (dosadašnji) koalicioni partner mislio.

A mnogi su među onima za koje je Vučić kazao da su „lagano osvajali poene“ prepoznali upravo na socijaliste.

Direktnija je, kao i obično kad su u pitanju socijalisti, bila članica Predsedništva SNS Zorana Mihajlović. Ističući da je generalno protiv koalicije sa SPS, naglasila je da Ivica Dačić neće biti premijer.

2014.

Sve već viđeno još od izbora 2014. otkada socijalisti, kako naprednjaci i njima bliski mediji vole da napomenu, i nisu potrebni SNS-u za formiranje nove izvršne vlasti. A pred te vanredne parlamentarne izbore održane u martu 2014. lider SPS, u to vreme i predsednik Vlade Srbije, mesecima je govorio da vanredni parlamentarni „izbori nisu tema“ i „prioritet“. 

Međutim, kada je Vučić odlučio da će se na izbore ipak ići, Dačić je izjavio da je to „bez ikakvog dvoumljenja u ovom trenutku najbolje moguće rešenje za dobijanje jednog novog političkog legitimiteta“. Već u izbornoj noći Dačić se našao u sedištu SNS na Novom Beogradu: „Došao sam da čestitam Vučiću, nismo razgovarali o vladi“. Nekoliko dana kasnije spekulisalo se da su i Vučić i Dačić otputovali u Moskvu.

A u medijima se vodila bitka između dotadašnjih koalicionih partnera. Kada je funkcioner socijalista Novica Tončev izjavio kako smatra da SPS ne treba da uđe u Vladu, „pošto SNS ima ogromnu većinu“, replicirao mu je Nebojša Stefanović. Kazao je da ga je ovakav stav razočarao, jer je SNS u postizbornom periodu „bio korektan i njegovi članovi nisu davali izjave o tome ko treba, a ko ne treba da uđe u Vladu“, dodajući da je ovo „već treći ili četvrti komentar iz SPS-a o ovoj temi“. 

Dačić, koji je tada bio van zemlje, poručio je:

S druge strane, na pitanje da li je zadovoljan saradnjom sa SPS-om i Dačićem, Aleksandar Vučić je odgovorio: 

Petnaest dana kasnije, Vučić je ponudio SPS-u da uđe u Vladu.

2016. 

Prošle su dve godine, opet su održani vanredni parlamentarni izbori, na njima je SNS ponovo osvojila ubedljivu većinu i opet je usledilo višemesečno držanje u neizvesnosti koalicionog partnera.  

Vučić je ponovo otputovao u Moskvu zbog, kako je saopšteno, zdravstvenih problema, ali je ubrzo pres-sekretar Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da će se Vučić sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Ivica Dačić je na pitanje „Danasa“ kako komentariše tumačenja da je na sastanku Vučića i Putina ruski predsednik tražio da SPS bude deo buduće Vlade Srbije, lider socijalista je kratko odgovorio: „Nisam upoznat sa time“.

Član Predsedništva SNS Nebojša Stefanović izjavio je da bi se nova Vlada, formirana sa socijalistima, „suočavala sa unutrašnjom opozicijom“.

Funkcionerka SNS i ministarka Zorana Mihajlović kazala je da je lider SPS-a Ivica Dačić asocira na patuljasto drvo bonsai, a da se njegova partija ponaša licemerno.

Dačić joj je poručio da prestane da vređa.

Iako su te 2016. izbori održani u aprilu, ni do polovine jula još nije bilo poznato ko će činiti novu izvršnu vlast. Zorana Mihajlović izjavila je da će mandatar Vučić odlučiti „da li će i u kojoj meri“ SPS biti u budućoj Vladi, dodajući da su socijalisti „najmanje loš partner od svih ostalih stranaka“.

U Vladi Srbije koju je 11. avgusta formirao Vučić opet su se našli socijalisti, a Dačić je (p)ostao potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova. 

2020. 

Redovni parlamentarni izbori trebalo je da budu održani krajem aprila 2020, ali su zbog pandemije virusa korona organizovani 21. juna. Veliki broj opozicionih stranaka ih je bojkotovao, a nakon njih SNS je imao čak 188 poslanika. I  opet su usledile naprednjačke strelice – trebaju li im uopšte socijalisti. Kada je polovinom jula potpredsednik SPS-a Novica Tončev, na sednici SO Surdulica, poručio da će „sa pet do šest hiljada ljudi blokirati auto-put Beograd-Skoplje”, Dačić je morao da smiruje tenzije.

Dačić je zahtevao „najoštriju reakciju nadležnih organa i hapšenje huligana“.

Mada je Petar Škundrić tvrdio kako je njegov sin na demonstracije „samo svratio i da nije tačno da je kod sebe imao palicu“, razrešen je dužnosti savetnika u Vladi Srbije, a Statutarna komisija SPS isključila je iz partije dvojicu članova iz Inđije koji su učestvovali na protestima. Socijalisti su bili prinuđeni da se „samokritikuju“ i zbog toga što je savetnik tadašnjeg ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, Srđan Stanković, na „Fejsbuku“ pozivao na proteste. Dačić je izjavio da je u pitanju pokušaj odvajanja SPS-a od Vučića i SNS-a.

Lider SPS-a isticao je da neće raditi protiv Vučića, a da „ako SPS većinski hoće da radi protiv Vučića“, on „sigurno neće u tome učestvovati, niti ostati na mestu predsednika SPS-a“.

A ovih dana, posle izbora na kojima je lista Aleksandra Vučića osvojila 120 mandata i kada je SNS-u prvi put od 2012. potreban koalicioni partner za sastav nove Vlade, Dačić ipak ne može da se oseća spokojno. Vučić ovog puta nije putovao u Moskvu, mada je sa predsednikom Ruske federacije razgovarao telefonom, dok ga je Dačić posle izbora, kako je sam kazao, „zvao 10, 12 puta“.

Dačić, uprkos svemu, nudi nastavak saradnje i napominje da je SPS o tome pre izbora „postigla čvrst dogovor sa SNS i Vučićem“, kao i da „razgovore o formiranju vlasti na svim nivoima mogu voditi samo sa SNS i Vučićem“.

Naslovna fotografija: Fonet, Aleksandar Barda