Predsedniče, odakle vam to da komšije zbog niskih cena kupuju u Srbiji?
Dok cene rastu iz dana u dan, a zvanična statistika kaže da su u Srbiji hrana i bezalkoholna pića najskuplji u regionu, predsednik Vučić tvrdi da su kod nas najjeftiniji i gorivo i “šećer, i ulje, i brašno i sve” i da stanovnici susednih zemalja dolaze ovamo da pazare. Da li je ova tvrdnja istinita pitali smo kolege iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Govoreći o nestašicama prehrambenih proizvoda, predsednik Aleksandar Vučić rekao je početkom meseca na RTS-u da je u Srbiji prodato duplo više ulja nego u istom periodu prošle godine, ali da građani nisu osetili nestašice.
“Mi smo ulja prodali million i 375 hiljada boca umesto 700.000 boca za isti period prošle godine. (…) Prodajemo četiri stotine tona šećera na dnevnom nivou, obično je 170 tona. Je l’ vi razumete o čemu govorim? I nemamo problema, mi ne lažemo ljude, imamo dovoljno.”
Problem sa praznim rafovima, po njegovim rečima, nastaje zato što ljudi kupuju velike količine “po 10, 20 kilograma” i zato što “ne može logistika da postigne” snabdevanje.
“Iz celog regiona dolaze da kupuju i iz Republike Srpske, iz cele Bosne, iz Severne Makedonije, od svuda dolaze ljudi da kupuju jer je najjeftinije kod nas – i šećer, i ulje, i brašno i sve. Sad je i benzin, posebno ovaj ‘super’, najjeftiniji je kod nas, samo je u Mađarskoj jeftiniji, ali samo za Srbe, Mađare i Slovence i ni za kog više, tako da je sve najjeftinije kod nas i svi dolaze ovde”, rekao je predsednik.
Podsećamo da je Vlada Srbije još krajem novembra prošle godine posebnom Uredbom ograničila cene ovih namirnica na nivo od 15. novembra 2021, a zatim produžila njeno važenje do kraja ovog meseca. U skladu sa njom, recimo, maksimalna maloprodajna cena kristal šećera po kilogramu ne sme da bude veća od 89,99 dinara.
Po podacima sa sajta Cenoteka, kilogram šećera u prodavnicama trenutno košta od 79,99 do 89,99 dinara, cena mekog brašna tip 400 kreće se od 67,99 do 82,99 dinara, a litar suncokretovog ulja od 196,99 do 229,99 dinara.
Kada je reč o gorivu, u periodu od 17. do 24. juna najviša maloprodajna cena evro dizela iznosila je 209 dinara, a evro premijuma BMB 95 – 198 dinara po litru.
Da li su brašno, šećer i ulje, odnosno gorivo zaista najjeftiniji u Srbiji, kao što kaže predsednik Vučić, proveravali smo sa kolegama iz bosanskog Istinomjera i severnomakedonskog Vistinomera, koji se bave proverom činjenica i borbom protiv dezinformacija u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Recimo, u bosanskom Konzumu kilogram kristal šećera košta 2,20 KM (132 dinara), kilogram belog pšeničnog brašna kreće se od 1,60 KM do 2,05 KM (od 96 dinara do 123 dinara), a litar suncokretovog ulja od 4,95 KM do 5,70 (od 297 dinara do 342 dinara).
Početkom ove nedelje bezolovni benzin BMB 95 u Federaciji koštao je od 3,31 do 3,56 KM po litru (od 198 do 213 dinara), a litar dizela od 3,41 do 3,76 KM (od 204,6 do 225,6 dinara).
U Severnoj Makedoniji cene goriva određuje država, pa su maltene iste na svim prodajnim mestima. Na pumpama Makpetrola, jednog od najvećih lanaca u zemlji, litar benzina 24. juna koštao je 110 denara (1,88 evra, odnosno oko 221 dinar), a ista je bila i cena dizela.
Kada je reč o cenama pomenutih prehrambenih namirnica, u lancu prodavnica Vero, recimo, kilogram kristal šećera košta 63 denara (1,02 evra ili oko 120 dinara), kilogram belog pšeničnog brašna Tip 400 kreće se od 50 do 58 denara, zavisno od proizvođača (od 0,81 do 0,94 evra, odnosno od 95 dinara do 110 dinara), a litar suncokretovog ulja od 140 do 176 denara (2,26 – 2,84 evra, odnosno od 265 do 333 dinara).
Kada uporedimo brojke do kojih smo došli, istina je da su u Srbiji trenutno nešto niže cene brašna, šećera i ulja, dok je, recimo, dizel nešto jeftini u Bosni i Hercegovini. Za razliku od cena ovih namirnica koje su ograničene vladinom Uredbom, “sve” ostalo nije najjeftinije u Srbiji, kao što predsednik kaže.
Da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji najskuplji u regionu, pokazuju podaci evropske agencije za statistiku Eurostat. Prema tom izvoru, hrana i piće kod nas su za 15 odsto jefitniji od evropskog proseka, ali su skuplji nego u Albaniji (82,6 odsto od proseka EU), Crnoj Gori (81,5 odsto), Bosni i Hercegovini (78,4 odsto) i Severnoj Makedoniji (64,2 odsto).
Možda zbog toga našim kolegama iz Severne Makedonije i BiH nije poznata praksa da se iz njihovih zemalja dolazi u Srbiju zato što je kod nas “najjeftinije”, kao što kaže predsednik.
Tačno je da neki građani Severne Makedonije kupuju u Srbiji i da kažu da je ovde jeftinije, ali to, po rečima naših kolega, nije masovna pojava. Ni kolegama iz BiH nije poznato da građani te zemlje pazare u Srbiji, a izuzetak su, možda, pogranična mesta poput Zvornika.
Foto: Istinomer