Slučaj „Avion“ – šta, kada, gde, ko, kako, kome i zašto?

Pad aviona u Grčkoj proteklih dana postao je tema “hitne” konferencije za medije, niza obraćanja javnih funkcionera, na momente zbunjujućih saopštenja institucija Srbije, Grčke, Ukrajine i Bangladeša, kao i dilema u javnosti i medijima - da li se iza svega krije novi diplomatski skandal. Ovaj tekst namenjen je svima koji nisu stigli da isprate tok ovog događaja i šta su činjenice, a šta spekulacije o trgovini oružjem.
Izvor: Jetphotos / Loredana Cioclei
Šta se dogodilo?

 

“Obraćam vam se povodom pada aviona Antonov 12 na teritoriji Grčke, koji je juče poleteo sa našeg aerodroma u Nišu. Radi se o avionu Antonov 12, čiji je vlasnik firma Meridian LTD iz Ukrajine, a koji je imao pozivni znak MEM3032”, rekao je ministar odbrane Nebojša Stefanović na konferenciji za medije u Domu Vojske u 8.30 u nedelju 17. jula. 

Prethodne večeri grčki novinari prenosili su informacije o nesreći.

“Upravo sada – Izveštavamo da je avion koji je prenosio oružje za Ukrajinu, pao u severnoj Grčkoj blizu Kavale”, izvestili su mediji u Grčkoj.

Teorije koje su počele da kruže – da se naoružanje prevozi iz Srbije u Ukrajinu – demantovao je Stefanović u istom obraćanju medijima, rekavši da su potpuno netačne i zlonamerne:

“Avion je prevozio oko 11,5 tona proizvoda naše namenske industrije, ka krajnjem kupcu Bangladešu, dakle kupac je bilo Ministarstvo odbrane Bangladeša kao potpuno dozvoljeni krajnji kupac”, rekao je Nebojša Stefanović

Nakon toga, Ministarstvo odbrane je izdalo još dva saopštenja u kojima navodi isto, jedno već u ponedeljak, a drugo u sredu.

U prvom saopštenju piše da je avion u vlasništvu ukrajinske kompanije „Meridian LTD“, da je vlasnik navedene robe bila privatna kompanija „Valir“ iz Srbije, a da izbor kompanije za transport nije bilo u nadležnosti Republike Srbije, niti je nadležna za dozvole za prelet tuđih teritorija.

“I sasvim je očigledno da su pojedini domaći i inostrani krugovi razočarani što im je razobličena prvobitna laž da je Srbija transportovala naoružanje Ukrajini, te nastavljaju sa plasiranjem novih izmišljotina. Ali smo ubeđeni da će se ponovo razočarati, jer je Republika Srbija i u ovom slučaju dosledno poštovala međunarodno pravo i ispunila sve međunarodne obaveze, te na miru pružamo podršku grčkim vlastima da o svemu sprovedu detaljnu istragu i obaveste javnost”, navedeno je u saopštenju.

U sredu, ponovljeno je manje – više isto saopštenje.

Izvor: REUTERS / Alkis Konstantinidis

 

Kada?

 

Prema podacima sajta Flightradar24, servisa za praćenje letova, avion je sa aerodroma u Nišu poleteo u subotu, 16. jula u 20 časova i 34 minuta. Posle nešto manje od sat vremena i 15 minuta, on se gubi sa radara. 

Prema podacima sa ovog sajta, a što pišu i grčki mediji, avion je ušao u vazdušni prostor Grčke u sledećih 35 minuta, odnosno u 22.09, po lokalnom vremenu (Grčka je +1h u odnosu na Srbiju). U 22.37, nekoliko minuta nakon što je promenio putanju, avion je obavestio kontrolni centar da postoji problem i da ne može da nastavi do konačne destinacije, kao i da namerava da se vrati do aerodroma sa koga je uzleteo. 

Međutim, pet minuta kasnije (u 22.42) iz aviona su obavestilii kontrolora leta da imaju problem sa motorom i da četvrti motor gori. U 22.45 posada je kontrolni toranj informisala da prelaze na prinudno sletanje. Dozvola za sletanje im je izdata za aerodrom u Kavali. Dva minuta kasnije, avion je nestao sa radara. 

Izvor: Flightradar24

Kako piše Protothema, izvori iz grčkog ministarstva odbrane tvrde da je pilot izgubio “dragoceno vreme” praveći polukružno okretanje iznad mora umesto da se odmah usmerio ka aerodormu u Kavali. 

“Na osnovu procene, pilot je imao oko 12 minuta da sleti na najbliži aerodrom. Međuttim, pilot Antonova je uprkos toj činjenici da ima ogranično vreme da sleti odlučio da napravi relativno veliki krug okretanja, koji je rezultirao time da ne stigne do aerodroma”, navodi se u njihovoj analizi.

Izvor: Flightradar24

S druge strane, u istom tekstu spekuliše se da je posada zapravo bila svesna situcije u kojoj se nalazi, te da ta odluka da momentalno ne krenu ka aerodromu nije logična, osim “ako nisu nosili nešto što je morala biti izbačeno iz aviona, uzimajući u obzir da bi po sletanju vozilo bilo istraženo”.

 

Gde?

 

Avion se srušio nedaleko od sela Antifilippi, zapadnije od grada Kavale, oko 30 km dalje od aerodroma na koji je trebalo da sleti. Kako prenose grčki mediji, očevici tvrde da su delovi aviona rasuti u radiusu prečniku od 800 metara od mesta nesreće.

Pomoću snimaka iz drona utvrđena je i tačna lokacija.

 

Prema podacima koje je izneo i ministar odbrane Nebojša Stefanović avion je poleteo iz Niša i do cilja trebalo je da ima više tehničkih sletanja. Prva stanica gde je trebalo da se zaustavi je Aman, glavni grad Jordana, odredište do kog nije stigao. 

Po prvobitnom planu, avion je trebalo posle Amana, preko Rijada (Saudijska Arabija)  i Ahmedabada (Indijia) da završi svoj put u Daki, glavnom gradu krajnjeg kupca – države Bangladeš.

 

Ko?

 

Avion Antonov An – 12 prvi put je poleteo 15. februara 1971. godine. Od tada je više puta menjao avio kompanije. U februaru ove godine postao je deo ukrajinskog “Meridian Aviation”. Antonov – 12 je pre svog leta za Jordan, odnosno grad Aman, u Niš došao iz Ankare (Turska). A u Ankaru je stigao iz Beograda dan ranije. Tog dana za Beograd došao je iz Sarajeva, a dan pre toga je poleteo iz Pariza. 

Izvor: Flightradar24

Ovaj isti avion je, prema pisanju grčkih medija i evidenciji koju ima Flightradar24, dva puta sleteo na Krit, 7. i 17. juna, i tamo ostao oko sat vremena. Ruta kojom je leteo pre i nakon Grčke, ostaje nepoznata.

Prvi put je 7. juna sleteo na aerodorm Heraklion, procenjuje se da je doleteo preko granice Alžira i Tunisa, ali da se ne zna sa kog je aerodroma poleteo. Drugi put, deset dana kasnije iz Pariza je stigao na Krit, bio je tamo oko sat vremena i ponovo je uzleteo, međutim njegova poslednja tačka se gubi tada u Libanskom moru, između Krita i Severne Afrike.

Prema pisanju vazduhoplovnog portala Tango Six, poletanje istog tipa aviona je krajem juna u Beogradu stvorilo paniku, jer je – dimio. Razlog za to, kako se navodi u tekstu, bila je starost. Avion sa istom registracijom, koji tada privukao pažnju u Beogradu, 8 dana kasnije, 2. jula srušio se u zapadnoj Ukrajini. 

“Ukrajinski registrovan kargo avion istog tipa srušio se negde drugde nakon poletanja iz Srbije dva puta u razmaku od samo 14 dana”, piše Tango Six.

 

Kako?

 

Let pod oznakom MEM3032 imao je posadu od osam članova. Nažalost, niko od njih nije preživeo. Grčki magazin „Star“ i domaći mediji preneli su transkript razgovora pilota sa kontrolom leta:

Pilot Antonova: Imamo vatru u motoru. Pokušavam da ga isključim.

Kontrolni toranj: Možete li doći do aerodroma u Solunu ili Kavali?

Pilot Antonova: Imamo i drugih mehaničkih problema u avionu. Pokušaću da sletim u Kavalu.

Kontrolni toranj: Obaveštavajte nas.

Pilot Antonova: Gubim jedan instrument za drugim.

Rezultati obdukcije, kako prenose mediji, pokazuju da su članovi posade pretrpeli teške telesne povrede. Forenzička služba kaže da nije bilo opekotina, što bi moglo da ukaže da su članovi posade iskočili iz aviona pre nego što se zapalio, a to bi objasnilo zašto je došlo do povreda unutrašnjih organa i obilnog unutrašnjeg krvarenja.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Ukrajine, Oleg Nikolenko obavestio je javnost da su svih osam članova posade bili ukrajisnki državljani, kao i da je razlog nesreće otkazivanje jednog od motora.

Oko 15 do 3 posle ponoći, nekoliko sati nakon pada, građani su obavešteni da iz predostrožnosti zatvore prozore zbog dima izazvanog padom letelice i požara, kao i da se ne približavaju mestu udesa. 

Izvor: ertnews.gr

“Rezutati merenja vazduha ne pokazuju ništa, iako je primećena nestabilnost na terenu. Drugim rečima, zbog intezivnog dima i vrućine, kao i tragovi bele supstance koju ne prepoznajemo moramo da sačekamo da nas specijalni tim oružanih snaga obavesti da li možemo da izađemo na teren”, rekao je Marios Apostolidis iz Vatrograsne tokom obraćanja Nacionalog koordinacionog centra za operacije i upravljanje.

Helenska komisija za atomsku energiju saopštila je javnosti da nisu primećene promene u nivoima radioaktivnosti u severnoj Grčkoj i na celoj teritoriji Grčke.

 

Kome?

 

Vojni analitičar Aleksandar Radić objasnio je za CINS da minobacačke mine M62 80mm i 62mm i M67 82mm, za koje je prema pisanju medija kompanija Valir obavestila grčki Koordinacioni centar za traganje i spasavanje (ESCED) da su se nalazile u avionu, zapravo proizvodi kompanija Krušik iz Valjeva.

CINS piše da, prema objašnjenju Radića, beli tragovi na mestu pada aviona mogu da ukazuju na sadržaj mina koje su bile u avionu – kako vežbovnih, odnosno školskih, tako i osvetljavajućih.

Šta se provozilo u avionu, ispričao je i Mladen Bogdanović, direktor preduzeća Valir, koja je bila vlasnik robe.

“U pitanju su školske mine čiji izvoz je dogovoren i ugovor potpisan 2021. godine sa Ministarstvom odbrane Bangladeša. U pitanju su školske mine na kojima je trebalo da se obučavaju pripadnici bangladeške vojske”, objasnio je Bogdanović i dodao da je njihova obaveza bila samo da pošiljku dođe do aerodroma u Nišu. 

“Mi nemamo nikakvu odgovornost za ovu tragediju koja se dogodila, osim moralne, ali moram da kažem da nam je žao zbog toga što se dogodilo i da nam je žao što su stradali ljudi koji su prevozili našu pošiljku“, rekao je Boganović za Novu.rs.

Firma Valir je osnovana 2019. godine, a bugarski portal Arms Watch stvarno vlasništvo firme povezuje sa Slobodanom Tešićem. Tešić je od 2017. godine pod sankcijama Sjedinjenih američkih država, a 2019. godine SAD su uvele sankcije i devetorici njegovih saradnika.

“Igrom slučaja, firma Valir je registrovana svega dve nedelje nakon što su uvedene nove sankcije Tešiću i njegovom timu. Osnivač kompanije je Stefan Čupković, a on je prethodno bio zastupnik firme Elvante, čiji direktor je bio Goran Andrić (jedan od devetro Srba povezanih sa Tešićem i na crnoj listi SAD-a)”, piše Arms Watch.

Slobodan Tešić je dugogodišnji trgovac oružjem, koji se više puta našao u centru pažnje. Između ostalog i zbog pojavljivanja u Vikiliks depešama, pa 2012. kada smo saznali da je finansijer SNS-a, 2014. godine da je dobio diplomatski pasoš…

Nakon afere “Krušik”, njegovo ime ponovo se pojavilo u javnosti. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Krušika, objasnio je ulogu Slobodana Tešića u poslovima sa oružjem.

“Isto ministarstvo, koje je onemogućilo realizaciju Krušikovog ugovora, kao i sva ministarstva u lancu (uz aminovanje BIA) dali su saglasnost na nekoliko ugovora privatnoj kompaniji Slobodana Tešića i to sve u periodu kada je on pod sankcijama od strane američkih vlasti”, rekao je u intervjuu za Istinomer Obradović.

 
Zašto?

 

Denis Bogdanovič, generalni direktor Meridiana, ukrajinske avio kompanije kojoj je pripadao avion, rekao je:

“Ovo nije povezano ni sa Ukrajinom ni sa Rusijom, prenosi Balkan insight njegovu izjavu.

U saopštenju vojske Bangladeša navodi se da je tačno da su čekali isporuku.

Avion je nosio „trenažne minobacačke granate nabavljene iz Srbije za vojsku Bangladeša i graničnu stražu“, pre nego što se srušio u Grčkoj, saopštila je služba za odnose sa javnošću vojske azijske zemlje, objavio je BBC.

 

Demarš

 

Ambasador Grčke u Beogradu, po nalogu ministra spoljnih poslova Nikosa Dendiasa, odmah po padu aviona uložio je demarš srpskoj strani, naveo je portparol vlade u Atini Janis Ikonomu u saopšenju za novinare, piše BBC. 

Kako navode mediji, demarš – vid diplomatskog protesta – uložen je i Srbiji i Ukrajini,  jer nisu ranije obavestili Grčku o prirodi tereta aviona Antonov.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, upitan da li je upoznat sa tim da je Grčka uložila protest zbog toga što ih Srbija nije obavestila o vrsti robe koju avion prevozi, rekao je:

“Pročitao sam da će da ulože, jer su to mediji već objavili, ali ne znam kojim povodom, zato što me je malo pre pozvao ministar odbrane gospodin Stefanović i obavestio da je sve poštovano do poslednje procedure i da je sve čisto kao suza.”

Sa druge strane, grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias u intervjuu za Newsbomb.gr kaže:

“Srpska strana ne može da tvrdi da je sve urađeno po propisima, kada to nije slučaj. Očekujemo objašnjenja”, kaže Dendias i dodaje da je u pitanje dovedena bezbednost grčkih državljana, a da država nije znala šta se nalazi unutra.

Na mestu pada aviona i dalje je tim stručnjaka koji prikuplja dokaze i materijal kako bi precizno ispitao okolnosti pod kojima je pala letelica, a rad grčkog Bataljona za uklanjanje mina, prema pisanju grčkih medija, odvija se brzo.

 

Naslovna fotografija: Jetphotos / Loredana Cioclei