Protesti holandskih farmera – novo vrelo manipulacija na društvenim mrežama
Kako bi smanjila štetne emisije azota, vlada Holandije je nedavno predstavila nove ciljeve, koji će se najviše odraziti na poljoprivredni sektor u toj državi. Nezadovoljni farmeri celo leto protestuju jer smatraju da su predložene mere nepravedne i da će u potpunosti ekonomski uništiti poljoprivredni ekosistem. Istovremeno, na društvenim mrežama kruži serija fotografija barikada, uz tvrdnju da mediji ne žele da ih objave. Međutim, razlog zbog kojeg se većina spornih fotografija ne nalazi u aktuelnim medijskim izveštajima nije medijska cenzura, već činjenica da one prikazuju proteste holandskih farmera iz 2019. godine.
Holandija je jedna od zemalja sa najvećim poljoprivrednim izvozom na svetu. Uzgoj velikog broja stoke i prekomerna upotreba đubriva, kao i saobraćaj i gradnja u gusto naseljenoj zemlji, doveli su do nezakonito visokih nivoa azotnih oksida u vazduhu i vodi.
Protesti farmera u Holandiji počeli su 2019. godine, nakon što je međunarodni sud u Hagu presudio da je strategija holandske vlade za smanjenje viška azota prekršila zakone Evropske unije, piše “Politico”.
U junu ove godine, vlada je predstavila planove za smanjenje emisija azota i amonijaka za 50 odsto do 2030. godine, kako bi se očuvala područja “Natura 2000” koja su pod zaštitom EU.
Pošto su neke oblasti osetljivije na emisije azota od drugih, ova cifra bi mogla da dostigne 70 procenata u određenim regionima.
Planovi će se najviše odraziti na poljoprivredni sektor, koji je glavni emiter amonijaka i azota, posebno na stočare.
Ovogodišnji protesti holandskih farmera počeli su nakon što je vlada te zemlje u junu saopštila šta namerava.
Brojni strani i domaći mediji pisali su o hiljadama farmera koji traktorima blokiraju saobraćaj i bacaju stajnjak na auto-puteve i pale seno.
Među njima su: BBC, AP, Rojters, Politico, The Washington Post, Dojče vele, N1, Euronews, b92, Nedeljnik, Novosti, RTS i mnogi drugi.
Međutim, na Fejsbuku se poslednjih dana deli tvrdnja da mediji ne izveštavaju o protestima holandskih farmera, što navodno dokazuju fotografije protesta koje nisu nigde objavljene.
Činjenica je, međutim, da mediji nisu objavili sporne fotografije u aktuelnim izveštajima zato što one ne prikazuju ovogodišnje demonstracije, već one iz 2019. godine.
Prva fotografija
Obrnuta pretraga fotografije snimljene iz vazduha na kojoj vidimo kako desetine traktora blokiraju put snimljena je u oktobru 2019. godine.
Nalazi se na platformi “GettyImages” uz opis: “Slika snimljena 16. oktobra 2019. prikazuje pogled iz vazduha na traktore koji blokiraju put u De Biltu (gradu u Holandiji, prim. aut.) tokom protesta farmera protiv mera za smanjenje štetnih emisija azota. (Fotografiju snimio Džeri Lampen/ANP/ AFP)”.
“The Washington Post” i “Yahoo News” koristili su je u svojim tadašnjim izveštajima o protestima farmera.
Druga fotografija
Fotografija na kojoj vidimo traktore koji blokiraju auto-put je takođe iz oktobra 2019. godine.
Nalazi se na sajtu španske međunarodne novinske agencije “EFE” uz opis: “Poljoprivrednici blokiraju auto-put A28 svojim traktorima između Hoogeveena i Mepela u Holandiji, 1. oktobar 2019. EFE/EPA/Vincent Jannink”.
U svojim izveštajima o protestima u Holandiji koristio ju je BBC.
Treća fotografija
Fotografija prikazuje desetine traktora koji blokiraju glavni put u blizini Holandskog nacionalnog instituta za javno zdravlje i životnu sredinu.
Snimljena je 16. oktobra 2019. godine i nalazi se na platformi “GettyImages”.
Snimio ju je Robin van Lonkhuijsen, fotograf koji radi sa holandskom novinskom agencijom Algemeen Nederlands Persbureau (ANP), piše Rojters.
“Počeo sam rano ujutru da slikam farmere koji su tamo stigli sa biciklističkog mosta u blizini De Bilta. Zbog gužve i raznih zatvaranja puteva koji nisu bili unapred najavljeni, nažalost nisam mogao da dođem do mesta odakle sam želeo da fotografišem. Kada sam u daljini ugledao vazdušnu platformu, znao sam šta treba da uradim. Pitao sam vlasnika da li mogu da odem gore i ne mnogo kasnije sam slikao sa visine od 30 metara”, objasnio je Lonkhuijsen.
Četvrta fotografija
Poslednja fotografija koja se deli u pogrešnom kontekstu na Fejsbuku prikazuje oklopna vozila. Korisnici insinuiraju da su je mediji plasirali uz informaciju da je snimljena u Ukrajini.
Nismo pronašli dokaze o tome.
Fotografija je objavljena na sajtu Ministarstva odbrane Holandije, gde je navedeno da se radi o oklopnom vozilu YPR-765 KMar koje se danas koristi za policijske poslove.
Kako je navedeno u opisu fotografije, u pitanju je obuka vozača.
Najraniji primer korišćenja ove fotografije na internetu pronašli smo na veb stranici “Militaire Spectator” gde je okačena kao naslovna fotografija za članak o holandskoj kraljevskoj gardi “Marechussee”, koji je objavljen 6. novembra 2014. godine.
Dakle, ova fotografija nema nikakve veze sa aktuelnim protestima farmera u Holandiji.
Šta kažu farmeri i kako se desnica umešala u proteste
Poljoprivrednici tvrde da su planovi vlade nerealni i da bi mnoge mogli da nateraju da napuste posao zbog globalne inflacije, energetske krize i rata između Rusije i Ukrajine, piše “Politico”.
Ističu da plaćaju višu cenu za ciljeve smanjenja emisija u odnosu na druge sektore, kao što su transportna i građevinska industrija.
Takođe kažu da će vremenski okvir i ciljeve biti nemoguće ispuniti, uz strahove od zatvaranja brojnih farmi, potkrepljene procurelim procenama ministarstva finansija koje su objavili holandski mediji, predviđajući da će otprilike 11.200 stočnih farmi morati da se zatvori, a 17.600 farmera da smanji svoju populaciju stoke kako bi ispunili ciljeve.
Vitse Sonnema, šef komunikacija za LTO Holandiju, koja predstavlja poljoprivredne i hortikulturne operatere, kaže za “Politico” da je problem što vlada nije procenila kakav će biti društveni i kulturni uticaj ovih mera.
„To prevazilazi poljoprivredu. Ovo će uticati ne samo na farme i poljoprivredni sektor, već i na ceo poljoprivredni ekosistem koji ga okružuje, a time i na celo selo”, istakao je.
Natasja Oerlemans, šef odeljenja za hranu i poljoprivredu u VVF Holandiji, veruje da farmeri imaju potencijal da budu deo rešenja, piše BBC.
Međutim, ističe da “vlada godinama nije reagovala na naučne podatke, što znači da su sada potrebne drastične mere za rešavanje ovog pitanja”.
Kako navodi “Politico”, protesti su privukli veću podršku desničarskih grupa u zemlji i inostranstvu otkako je holandska policija početkom jula pucala na farmere koji su vozili traktore. (Pucnji su pogodili traktor, ali niko nije povređen.)
Proteste su podržali holandski lider krajnje desnice Gert Vilders, francuska političarka Marin Le Pen i bivši predsednik SAD Donald Tramp.
Naslovna fotografija: Kolaž / Facebook Printscreen
