Rokfeler i Gejts nisu namerno izazvali “lažni” španski grip

Pandemija španskog gripa 1918. godine bila je najteža pandemija u novijoj istoriji.

Sa “genima ptičijeg porekla”, virus A/H1N1 zarazio je oko 500 miliona ljudi (više od trećine svetske populacije) i izazvao oko 50 miliona smrtnih slučajeva širom sveta.

Stopa smrtnosti bila je visoka kod dece mlađe od pet godina i ljudi između 20-40 i 65 godina i starijih. 

Napori za kontrolu širenja bili su ograničeni na izolaciju, karantin, ličnu higijenu, upotrebu dezinfekcionih sredstava i ograničenja javnih okupljanja.

Tek 1930-ih utvrđeno je da je grip izazvan virusom, a prva vakcina protiv gripa razvijena je 1940-ih u SAD.

U teoriji zavere o “španskoj groznici”, koja ovih dana cirkuliše Fejsbukom, tvrdi se da to “nije bio grip”, već “bakterija meningitisa u vakcini koja uzrokuje smrtonosnu upalu pluća”, a koju su navodno napravili Rokfeler i otac Bila Gejtsa.

“Spanska groznica nije zapocela u Spaniji vec u USA i nije bila groznica vec bakterija koja prozrokuje smrtonosno zapaljenje pluca. Ljudi vise vole da cuju laz koja im odgovara od istine. A izazivaci „groznice“ su Rokefeler Institut ili Danasnji univerzitet. Uzgajili su bakteriju meningitisa u konjima koja je zatim ubrizgana vakcinacijom u preko 2 miliona americkih vojnika u Tvrdjavi Rajli. Kabala je ovaj eksperiment nazvala neocekivanim uspehom. Inficirani vojnici su umirali stvorena je panika i poceli su da vakcinisu americko i evropsko stanovnistvo. Svi vakcinisani zdravi mladi ljudi u najboljim godinama su umrli od vakcina njih 50 miliona. Ko je bio odgovoran za proizvodnju i distribuciju vakcina? Rokefeleri! Koji naucnik je bio nacelnik instituta i napravio vakcinu? Dr Frederik Gejts (otac bila gejtsa) Preziveli su nastavili da sire zarazu! Smrtne vakcine tad i sad, Gejts tad gejts sad karantin tad karantin sad rokefelerova inicijativa tada i sada…za vase dobro?????”

Geografsko poreklo španskog gripa

Iako ga zovemo “španski grip”, iliti “španska groznica”, za sada nema dokaza da je ovaj virus zapravo potekao iz Španije, niti se to tvrdi u zvaničnim izvorima.

Pandemija je taj nadimak dobila zbog okolnosti Prvog svetskog rata, koji je tada bio u punom jeku.

Naime, Španija je bila jedna od evropskih zemalja koje su ostale neutralne tokom rata.

Za razliku od savezničkih i centralnih sila, čiji su ratni cenzori potiskivali vesti o gripu da bi izbegli ohrabrenje neprijatelja, španski mediji su o tome mogli slobodno da izveštavaju.

Vesti o novom virusu prvi put su dospele na naslovne strane u Madridu krajem maja 1918. godine, a izveštavanje je dostiglo vrhunac nakon što se španski kralj Alfonso XIII zarazio.

Građani, u čijim državama su vesti o gripu bile cenzurisane, o novom virusu mogli su da se informišu samo iz španskih izvora, što je stvorilo pretpostavku da je ta zemlja nulta tačka pandemije.

Pravo poreklo virusa je, međutim, i dalje nepoznato.

Ispitivanje vakcine protiv meningitisa u američkom vojnom kampu – uloga Rokfelera i Gejtsa

Tačno je da je u martu 1918. godine, pre nego što su prijavljeni prvi slučajevi španskog gripa, u kampu “Funston” u Fort Rajliju u Kanzasu sprovedeno ispitivanje vakcine protiv meningitisa. 

Vakcina je bila napravljena od inaktiviranih sojeva bakterije meningokoka, i primili su je na vojni dobrovoljci.

U izveštaju iz jula 1918. godine, objavljenom na “National Library of Medicine”, navodi se da je eksperimentalnu vakcinu stvorenu u laboratoriji Rokfelerovog instituta primilo “oko 3.700 dobrovoljaca”. 

Kako je objašnjeno, vakcina je “uglavnom izazivala blage reakcije”, poput “glavobolje, bolova u zglobovima i mučnine”.

Pomenuti izveštaj objavio je doktor Frederik Lamont Gejts (1886), tadašnji prvi poručik medicinskog korpusa američke vojske.

U ispitivanju vakcina u Kanzasu učestvovao je i njegov otac, Frederik Tejlor Gejts (1853), baptistički sveštenik i jedan od osnivača institucionalne filantropije. 

Ni jedan ni drugi nisu u srodstvu sa Bilom Gejtsom.

Zvanično ime osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa je Vilijam Henri Gejts III, a njegovog oca Vilijam Henri Gejts II.

Deda Bila Gejtsa je Vilijam Henri Gejts I sa očeve strane, i Džejms Vilard Maksvel sa majčine strane. Njihov profesionalni rad je bio vezan za bankarstvo i prodaju nameštaja.

Kako se navodi na sajtu “Rockefeller Archive Center”, Frederik Tejlor Gejts je 1891. godine privukao pažnju američkog biznismena i filantropa Džona Rokfelera zbog svojih veština prikupljanja sredstava i planiranja. Ubrzo je postao Rokfelerov savetnik u filantropskim i poslovnim aktivnostima.

Zbog nedostatka medicinskih istraživačkih centara u SAD, Rokfeler i Frederik Tejlor Gejts osnovali su Rokfelerovu sanitarnu komisiju (RSC) i Rokfelerov institut za medicinska istraživanja, u kojem je napravljena eksperimentalna vakcina protiv meningitisa 1918. godine.

Testiranje vakcine protiv meningitisa nije uzrokovalo pandemiju španskog gripa

Pandemiju gripa iz 1918. izazvao je virus gripa A/H1N1, koji je opsežno istražen i sekvencioniran, o čemu je Istinomer već pisao.

“Nemoguće je da je vakcina protiv meningitisa mogla ikako da doprinese započinjaju epidemije gripa. Meningitis je drugačija bolest, uzrokovana određenom vrstom bakterija. Grip je virus, mnogo manji mikrob od bakterije. To su potpuno različite vrste mikroorganizama koji uzrokuju potpuno različite vrste bolesti”, rekao je za Rojters doktor Donald Burk, epidemiolog i bivši dekan Fakulteta za javno zdravlje Univerziteta u Pitsburgu.

Prema rečima doktora Stivena Kislera, saradnika za imunologiju i infektivne bolesti na Harvardu, “vakcina korišćena u kampu Funston izvedena je od postojećih sojeva meningitisa koji su potencijalno inaktivirani toplotom, te nema razloga da verujemo da je ona mogla da izazove epidemiju gripa”.

Meningokokni meningitis, koji izaziva upalu oko okolnih tkiva mozga, “uvek je bio jedna od najozbiljnijih zaraznih bolesti među vojnicima”, navodi se na sajtu Kancelarije za istoriju medicine, Medicinskog odeljenja američke vojske.

Stoga, kako kaže doktor Burk, vojska je imala dobar razlog da testira vakcinu protiv ove bolesti.

Takođe, Burk je objasnio da istraživanja i testiranja vakcina nisu bila retkost u tom peroidu, budući da je to bila “rana era mikrobiologije”.

Bakterijska upala pluća je uglavnom bila sekundarna posledica virusa

Postoje dokazi da uzročnik smrti kod velikog broja preminulih tokom pandemije 1918. godine nije bio samo virus gripa, već i bakterijska upala pluća nastala kao posledica virusa.

Dezinformacija o tome da “španska groznica” nije bila izazvana virusom već bakterijom koja napada pluća proizašla je iz pogrešnog tumačenja izveštaja objavljenog na “Journal of Infectious Diseases” 2008. godine.

Radi se o studiji koja je na osnovu ispitivanja 58 uzoraka plućnog tkiva i 8.398 obdukcionih nalaza otkrila da “u većini smrtnih slučajeva postoje dokazi o sekundarnoj bakterijskoj pneumoniji, koja se javljala tokom ili nakon početne infekcije gripom”.

To, međutim, ne znači da je smrt bila uzrokovana samo bakterijskom infekcijom.

Autori studije objašnjavaju da kombinovani rad više patologa, koji obuhvata više od 90 godina istraživanja, ukazuje na to da je velika većina smrtnih slučajeva tokom pandemije, koji su imali veze sa plućnim oboljenjima, bila rezultat “slabo shvaćenih interakcija između virusa koji inficira i sekundarnih infekcija izazvanih bakterijama”.

Studija, dakle, sugeriše da su bakterijske upale pluća nastale zbog kombinacije nedavne ili tekuće infekcije gripom i podložnosti organizma bakterijskim pneumonijama. Nigde se ne tvrdi da su bakterijske upale pluća same po sebi uzrokovale veliki broj smrtnih slučajeva tokom pandemije gripa 1918. godine.

“Ljudi uglavnom ne bi umrli od bakterijske infekcije da njihova pluća već nisu bila napadnuta ovim virusom. Ta sekundarna infekcija koja je sledila iskorišćavala je štetu koju je već bio naneo virus”, objasnio je doktor Kisler za Rojters.

Naslovna fotografija: John D. Rockefeller, Fredrick Taylor Gates, Emergency hospital during influenza epidemic, Camp Funston, Kansas/Wikimedia commons (Canva kolaž)