Treći ekspoze, drugi rokovi, ista premijerka
Ekspoze je pročitan, Vlada je izabrana, ministri su u svojim foteljama, vreme je da se pristupi izvršenju plana. Ali kojeg? Šta je konkretno, po oblastima i rokovima, najavila nova-stara predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić? Šta će to izvršna vlast raditi u prvih sto dana, šta kroz šest meseci, a što za godinu ili četiri (toliko već ne, jer je i ovu Vladu predsednik SNS i Srbije oročio na nešto više od godinu dana). Teško za taksativno navođenje, ništa lakše ni za prepričavanje.
Uglavnom hvaljenje postignutim, uz neizbežno „uradili smo“, „započeli smo“, „nastavićemo“… Naravno, bez podsećanja na broj probijenih rokova i obećanih završetaka.
Međutim, ni prethodna dva ekspozea aktuelne premijerke nisu obilovala konkretnim rokovima koji bi mogli da posluže građanima da prate ostvarenje planiranog i „drže za reč“ predsednicu i ministre. Ipak, čini se, bilo ih je više nego u ovom poslednjem.
Kada je u junu 2017. Aleksandar Vučić sa premijerske prešao na predsedničku funkciju, Ana Brnabić je izjavila da upravo on „treba da ima ulogu mentora nad premijerom u prvih nekoliko meseci“, pa je i njen ekspoze većinom bio nadovezivanje na onaj koji je godinu ranije izneo Vučić. Ipak, garnirala ga je i svojim „ključnim rečima“ – digitalizacija i obrazovanje. “Digitalizacija državne uprave i pružanje usluga građanima koji će ih koristiti na jednostavan i brz način jedan je od mojih prioriteta”, istakla je tada Brnabić.
'Iako bez preciznijih rokova, Brnabić je najavila da će neki od njenih glavnih ciljeva biti - povećanje izvoza u IT sektoru, veći broj IT stručnjaka, digitalizacija državne uprave i obrazovanja, kao i sveopšte smanjenje digitalnog jaza u Srbiji. U drugom delu izlaganja, aktuelna predsednica Vlade je, između ostalog, govorila i o tome šta će država preduzeti po pitanju kontrole trošenja novca iz državne kase i reforme sistema plata.'
Pominjala je i četvrtu industrijsku revoluciju.
'Ova Vlada će raditi na promeni postojeće paradigme i načina razmišljanja u svakom segmentu društva. Sa četvrtom industrijskom, odnosno digitalnom revolucijom mi imamo šansu da nadoknadimo zaostajanje i uhvatimo priključak sa razvijenim zemljama. Ova tehnološka revolucija fundamentalno će promeniti naše živote. Ona je neminovna i nezaustavljiva. Samo pobednička društva idu u susret promenama i ne zaziru od njih. Duboko verujem da je Srbija spremna da predvodi ceo region u promenama koje slede i stvaranju novih mogućnosti za sve.'
Istinomer je tada pisao da je „utisak da su rokovi za konkretne planove izostajali kad god je to bilo moguće, pa je prvi deo ekspozea protekao u uveravanju da je digitalizacija važan proces koji će odrediti razvoj Srbije u narednim decenijama kao i da obrazovanje mora promeniti načine usvajanja znanja – umesto teorijskog, neophodno je da se stiču funkcionalna znanja“.
Drugi deo ekspozea bio je nešto konkretniji.
'Ova Vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama. Naš cilj je da do 2019. godine deficit opšte države bude ispod 1%. To nas dovodi u rang fiskalno najodgovornijih zemalja.Sa daljim rastom BDP-a i niskim deficitom planiramo da do kraja mandata ove Vlade nivo javnog duga spustimo ispod 60% BDP-a.'
Novi ekspoze, stara obećanja
Nešto više od tri godine kasnije, krajem oktobra 2020, ponovo je Brnabić u Skupštini predstavljala ekspoze, a i ovog puta dominirao je utisak da „premijerka računa na zaboravnost građana“, jer se opet hvalila postignutim rezultatima izostavljajući podatke koji na njih bacaju drugačije svetlo.
'Obavezno formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, pojačana borba protiv korupcije i kriminala, platni razredi, socijalne karte, pomoć porodicama sa decom - samo su neke od tema koje je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić pomenula u novom ekspozeu. Iste stvari gotovo istim rečima obećavala je i u prethodnom ekspozeu, a ni deo toga u međuvremenu nije ostvaren.'
„Na međunarodnom planu, Srbija je postala zemlja koja se poštuje i koja se uvažava, zemlja koja vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku, pouzdan partner za razgovor, a ne zemlja pred koju se postavljaju ultimatumi i uslovi“, nabrajala je mandatarka.
Ponavljala je obećanje o izgradnji pruge Beograd-Novi Sad, obećavala uvođenje platnih razreda, ali i tvrdila da će se brže raditi na reformi javnih preduzeća.
'Moramo brže raditi na reformi javnih preduzeća i ovo smo već pokrenuli u saradnji sa našim partnerima kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodni monetarni fond. Ovo će biti važno ne samo zbog pomoći u budžetu, već će značajno podići sveukupnu konkurentnost naše privrede.'
'Započeli smo izgradnju još 290 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nastavili smo izgradnju auto-puta 'Miloš Veliki' do Požege, započeli izgradnju Moravskog koridora od Pojata do Preljine, gradimo deonicu Ruma-Šabac-Loznica i auto-put od Beograda ka Sarajevu, deonicu Kuzmin-Sremska Rača. Valjevo povezujemo sa auto-putem 'Miloš Veliki' deonicom Iverak-Lajkovac. Uskoro završavamo i poslednju deonicu na brzoj saobraćajnici Kragujevac-Batočina, a radovi su u toku i na obilaznici oko Beograda, od Ostružnice do Bubanj Potoka.'
'Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet auto-puteva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin–Novi Beograd, na auto-putu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo-Lajkovac i auto-put od Rume do Šapca.'