Rođen 1988. u Beogradu.
Navodi da je ponikao u „As basketu“, da je sa 16 godina prešao u „Avala Adu“ (tadašnju Megu), da bi potom otišao u inostranstvo, u Đironu. Posle sezone u Đironi odigrao je jednu u Kelnu.
„Zbog finansijskih gubitaka predsednika i njegovog hapšenja Đirona je prestala da postoji i sledeće godine otišao sam u Keln kod Saleta Obradovića. Tu sam već imao igračku ulogu, počeo sam da igram prvu nemačku ligu. To je bila odskočna daska za reprezentaciju i povratak u Zvezdu.“ (Sport Klub, 19. 5. 2020. godine)
U Crvenoj zvezdi igrao je od 2008. do 2010. i za to vreme postigao 874 poena na 99 zvaničnih utakmica.
„U šampionatu Srbije 2010. godine beležio je 11,6 poena, a u plej-ofu 14 poena po meču. Ukupno je u svojoj drugoj sezoni u Zvezdi ubacio 492 poena na 47 utakmica i bio među najboljim igračima u timu, ali nije stigao do trofeja u crveno-belom dresu. U karijeri je pored Zvezde nastupao za Mega Ishranu (od 2004. do 2006. godine), Đironu (2006/07), Keln (2007/08), Olimpijakos (od 2010. do 2012.), Valensiju (2012/13), Le Man (2013), Asvel (2013/14), Mega Leks (2014/15). Sa Olimpijakosom je osvojio Evroligu 2012. godine, šampionat Grčke 2012. i Kup Grčke 2011. godine“, navodi se u zvaničnoj biografiji.
U mlađim kategorijama reprezentacije Srbije osvojio je više trofeja.
„U kolekciji ima zlato sa juniorskom reprezentacijom na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu 2007, zlato sa reprezentacijom do 20 godina sa Evropskog prvenstva u Rigi 2008. i najsjajniju medalju sa Univerzijade u Beogradu 2009. godine. Istakao se na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine, kada je šutirao trojke neverovatnih 60 odsto (21 od 35), i bio drugi trojkaš šampionata. Tada je bio treći strelac nacionalnog tima sa 100 postignutih poena, samo tri manje od vodećeg Nenada Krstića. Srbija je tada zauzela četvrto mesto, a u polufinalu protiv domaće selekcije uskraćeni smo za pobedu, kada su sudije priznale pobedonosni koš Tunčerija, iako je pre toga nagazio aut liniju. Kešelj je pružio dobre partije i na Evropskom šampionatu u Litvaniji 2011. godine, kada je Srbija zauzela sedmo mesto“, piše u biografiji.
Posle osvajanje Evrolige sa Olimpijakosom, dodaje se, karijera mu je krenula silaznom putanjom i više nije zaigrao za Srbiju ni na jednom velikom takmičenju. Ističe da mu je prelazak u Valensiju, u septembru 2012, bila najveća greška u karijeri.
„Ostaje žal što je moja karijera od te 25. godine krenula nekim čudnim tokom. Blago rečeno. Posle osvajanja Evrolige, verovatno sam napravio najveću grešku u karijeri kada sam otišao u Valensiju. I kada razmišljam o karijeri, najviše mislim o tom pogrešnom koraku. Najviše me kopka šta bi bilo da nisam napravio taj korak i da sam ostao u Olimpijakosu, kao što je trebalo. Ali, ko zna zašto je to dobro. Život ide dalje. (…) Sve je to jedna velika škola. Neke stvari treba ostaviti u prošlosti i sećati se onih dobrih. Ne treba kukati za prosutim mlekom. Ali da je bilo prostora da mi karijera bude još bolja, to nema dileme, kaže Kešelj“. (Sportski žurnal, 9. 4. 2020. godine)
Valensiju je napustio već u februaru 2013. i zaigrao za Le Man. Potom je nastupao za Asvel, Megu, Lavrio iz Grčke i Ostende, da bi se u leto 2017. vratio u Crvenu zvezdu i u njoj igrao do 2019. godine.
U proleće 2020. saopštio je da prekida igračku karijeru.
„Poslednjih nekoliko godina u Belgiji i Crvenoj zvezdi, više su mi predstavljale psihološko opterećenje, nego zadovoljstvo. To mi je u svakodnevni život unosilo nervozu, a ne sreću kakvu sam nekada imao kroz trening i utakmice. Nestala je ona draž koju imaš kada igraš i boriš se. Toga nije bilo, košarka je postala opterećenje i počeo sam da razmišljam da je vreme da se okrenem nekim drugim stvarima. Bilo mi je logičnije da potražim neku novu energiju i zadovoljstvo na drugom mestu, nego da na nekom nižem nivou dokazujem sebi i drugima da mogu da igram još dugi niz godina. Čovek pre svega treba psihički da pregura taj momenat i da se posveti drugim stvarima. Meni se to poklopilo sa rođenjem drugog deteta, posvetio sam se porodici i sada lagano idemo dalje.“ (Sportski žurnal, 9. 4. 2020. godine)
Kazao je da se posvetio biznisu, uzgoju borovnica.
„Zasadio sam u selu mog pokojnog dede koje se nalazi u opštini Lajkovac hektar i po borovnica. Hteli smo da to mesto malo oživimo, kao i zemljište koje smo imali. Uzgajam samo borovnicu i dobro ide. Ovo je već četvrta godina zasada. Nisam ja u potpunosti ušao u celu materiju. To vodi moj ujak, ali meni je zadovoljstvo da odem tamo jer imam i vikendicu, obiđem zasad i provedem neko vreme s porodicom na imanju“, rekao je Marko i dodao da su zaposlili i nekoliko ljudi iz sela.“ (Blic, 6. 5. 2020. godine)
U avgustu 2020. postao je potpredsednik Košarkaškog kluba „Crvena zvezda“.
Na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2o22. bio je na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, kao nezavisni kandidat.
„Velika mi je čast da se moje ime nađe na ovoj listi, uz sva imena koja su tu, istaknute umetnike, priznate naučnike, borca sa Košara i da prezentujem Srpsku naprednu stranku na izborima koji slede. Sportisti prepoznaju rezultate i rad. Sve ovo što je Aleksandar Vučić za ovih deset godina uradio za Srbiju. To je nešto što podržavamo. Nacionalna politika i to što zastupa Aleksandar Vučić to je nešto što je mene privuklo. Ta sabornost i briga o Srbima u regionu i dijaspori’, rekao je Kešelj.“ (Kurir, 14. 2. 2022. godine)
Postao je poslanik u Skupštini Srbije, ali je u novembru 2022. podneo ostavku na tu funkciju i preuzeo funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za sport.
Foto: Fonet, Božana Pavlica