Radićemo na primeni (ne)prihvaćenog plana koji neću da potpišem
Plan je prihvaćen, ali nije potpisan, sledi njegova implementacija, ali Srbija ne prihvata neke od tačaka. Ovako je, parafrazirano, predstavljen ishod poslednjeg trilaterarnog sastanka u Briselu o evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Plan koji je zvanično objavljen tek 27. februara bio je poslednjih meseci predmet rasprave u medijima, ali i u Skupštini Srbije. A šta je to u proteklih skoro pola godine, od prvih nagoveštaja da plan postoji do prošlonedeljnog briselskog susreta, javnosti govorio predsednik Srbije?
Polovinom septembra preneto je pisanje „Albanijan posta“, koji se pozvao na svoje diplomatske izvore, da bi, prema planu Nemačke i Francuske, trebalo 2023. da počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine. Istaknuto je da bi potom, nakon još 10 godina, kada EU bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, trebalo da dođe do konačnog formalnog sporazuma o priznanju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je tada da mu je na sastanku sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom u Beogradu ponuđen papir mogućeg dogovora, ali da on nije prihvatio da ga uzme. Na pitanje da li će preuzeti papir odgovorio je: „Još ne mogu, glava me boli“.
'Doneli su papir koji sam odbio da primim. Ja sam pročitao taj papir, ali znajući šta će pisati ja sam odbio taj papir. Jasno je da objavljivanje toga nije došlo iz Srbije, da li je to tačno ili nije, ne mogu da se setim svih detalja. Ja sam govorio o novoj arhitekturi, to je tačno. Neke od ideja koje su napisali o tome sam slušao i dovoljno sam iskusan da sam znao da ne treba da uzmem papir', rekao je on.'
Vučić je iz Njujorka, u kome je bio na zasedanju Generalne skupštine UN, poručio da „ćemo u narednih sedam do deset dana donositi važne odluke, sa kojima ćemo upoznati građane“, napominjući da će se „tokom naredne nedelje obratiti i sa nekim merama i odlukama važnim za budućnost Srbije“. On se 8. oktobra „obratio naciji“, ističući da što se tiče situacije na Kosovu „naša pozicija postaje sve komplikovanija“.
'Kako smo to veoma precizno predvideli pre gotovo osam meseci, zapadne zemlje će pokušavati da, kako oni misle, reše problem Kosova na jedan ili drugi način, ulaskom Kosova u UN, misleći da tako rešavaju unutarevropske probleme, ali i kako bi da se oduzme argument Kosova Vladimiru Putinu i Ruskoj Federaciji, koji mogu da se pozivaju na taj presedan, što i čine. Kada sam rekao da se menja arhitektura razgovora, demantovali su me iz EU. Nisam razumeo čemu je služio taj demanti. Da, gotovo da se suštinski menja jer danas imamo na stolu predlog dve najveće evropske sile, Francuske i Nemačke, a to je predlog o kojem moramo da razgovaramo i razmišljamo. Moj stav je da ne možete da bacite kroz prozor predlog koji dolazi od dve najmoćnije zemlje, jer je to neodgovorno i neozbiljno, ali da li možemo da prihvatimo nisam siguran', rekao je predsednik Vučić.'
Pritisci zbog „sage o Kosovu“
Polovinom oktobra ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da smatra da su i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti „saglasni da razmotre taj predlog i vide šta se može učiniti“. „Mislim da je predsednik Vučić u nekoliko navrata rekao da je potrebno da obe strane nešto dobiju i daju, to je pravi pristup i treba da vidimo može li nešto da uspe“, poručio je Hil. Nekoliko dana kasnije predsednik Srbije ističe da albanska strana prvo mora da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština. „Stvari se komplikuju, očigledno da će oni po svaku cenu da traže neku vrstu rešenja, ne treba ništa odbijati unapred“, kazao je on, dodajući da „pritisci na Srbiju rastu zbog toga što svi žele kraj sage o Kosovu, a neće birati ni načine ni sredstva da do toga dođu“.
'Ako bih morao u ovom trenutku da se odredim, nisu nam dali šansu. Nadam se da će u tom sledećem dokumentu bar da nam pruže priliku. (...) Kada su mi prvi put došli predstavnici Šolca i Makrona, odbio sam da primim papir kao da sam znao, jer sam pretpostavio da će Albanci da ga objave. Meni je rečeno da je papir tajna. Svima je bilo jasno ko je prekršio dogovor'. On je naveo i da je video da postoji objavljeni plan iz albanskih medija i istakao da se nada da će verzija koju će dobiti od predstavnika zemalja Kvinte biti drugačija u odnosu na onu koja je objavljena u albanskim medijima. Na pitanje novinarke da li je spreman da podnese ostavku, o čemu su pojedini mediji spekulisali, Vučić nije pružio konkretan odgovor, ali je naveo da bi to Srbiji 'donelo šest do devet meseci'.'
Proglasiće me diktatorom
„Naša pozicija je takva da nam je prostor ograničen mikronima i namerno su nas saterali u ugao svojom silom, ne snagom argumenata i ne pravom“, kazao je predsednik Srbije 27. oktobra. Dodao je da su mu predočene „ne lake posledice po Srbiju“, ali i naglasio da će „ako ne bude poslušan“ protiv njega „pokrenuti akcije“ i „proglasiti ga diktatorom“.
'A ti mali Vučiću, ti ćeš u međuvremenu da prerasteš od autoritarnog u autokratskog, a zatim i u diktatorskog, ako ne budeš slušao, lidera. Pa ćemo malo da preduzimamo akcije protiv tebe, protiv Vlade Srbije, a potom i protiv Srbije.'
Kazao je da je rukovodstvo Srbije razmotrilo francusko-nemački plan, ali da „postoje stvari koje ne možemo da prihvatimo“ i dodao da će „u roku od 24 sata taj odgovor i uputiti“. „Mi smo spremni da razgovore i pregovore nastavimo, ali postoje stvari koje ne možemo da prihvatimo i o tome u tom planu smo upoznali predstavnike najviših država“, rekao je Vučić, navodeći da neće ulaziti u detalje.
Početkom novembra visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj potvrdio je da su Beograd i Priština primili novi plan i kazao da su obe strane već predale svoje komentare, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila da EK podržava nemačko-francuski predlog i da će ga integrisati u dijalog Beograda i Prištine.
A 9. novembra u medije je procurio tekst predloga. Sutradan je Vučić, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Makronom, saopštio da je Srbija odgovorila non-pejperom, dodajući kako je Makronu kazao da „srpska reč znači mnogo više nego nečiji potpisi”.
'Vučić je kazao da je poneo sva dokumenta koja govore ili potvrđuju šta su stavovi Srbije, predao ih, govorio o ozbiljnosti našeg pristupa i želju da se situacija umiri i stabilizuje, ali i frustracijama našeg naroda, pošto deset godina neko ne ispunjava svoje preuzete obaveze.'
Početkom decembra Vučić izjavljuje da novi tekst francusko-nemačkog predloga koji su dobili Beograd i Priština nije poboljšan u odnosu na prethodni. „Nisu nam izašli u susret u onome što je traženo“, rekao je.
'Spremni smo da razgovaramo, ništa ne odbijamo unapred, osim što smo u pisanoj formi, ne samo usmeno, jasno stavili do znanja šta su naše crvene linije i ono što ne možemo da prihvatimo. Spremni smo da razgovaramo, spremni smo na kompromisna rešenja i nastavićemo da razgovaramo', rekao je predsednik.'
Polovinom decembra ističe da je „najnoviji papir“ takav da „iskočiš iz kože“, ali da „mi moramo da kažemo da želimo da razgovaramo“.
'Član 2. i 3. Obe strane će se voditi ciljevima i principima predočenim u povelji UN naročito onih koji se odnose na suverenu jednakost svih država, na poštovanje njihove autonomije, teritorijalnog integriteta... Šta vam dođe nego iz kože da iskočite. I to daju Srbiji kojoj su uništili i teritorijalni integritet ili pokušavaju, ili ne daju pravo na samoopredeljenje. U jednom od članova francusko-nemačkog predloga se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu KiM u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji', rekao je Vučić.'
Velikaši i njihova vakela
Na samom kraju godine saopštio je da očekuje da u prvoj polovini januara dođu „velikani i velikaši iz sveta“ da mu „održe vakelu kako moramo da postignemo taj sporazum koji se njima sviđa“. A „velikaši“ u vidu „velike petorke“, delegacije EU zadužene za dijalog Beograda i Prištine, na čelu sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom, stigli su u Beograd 20. januara. Nakon sastanka Vučić je izjavio da je Srbija „spremna da prihvati koncept i radi na implementaciji predloženog sporazuma“, ali i dodao da je „pokazao svu brigu i rezervisanost po jednom važnom pitanju, po jednoj važnoj stvari“.
'Danas je bio veoma težak, možda i najteži razgovor koji smo imali, otvorena i ozbljna diskusija. Ono oko čega jesmo saglasni to je da zamrznuti konflikt nije rešenje i kad imate zamrznuti konflikt onda je samo pitanje trenutka kada će neko da ga odmrzne i kada će neodgovorni pojedinci da uruše i mir i stabilnost celog Zapadnog Balkana. Želim da vam kažem, kao predsednik Republike Srbije, da sam danas nedvosmisleno bio suočen sa problemima i izazovima koji bi bili stavljeni pred našu zemlju ukoliko se ne bismo usaglasili sa predloženim planom.'
Nekoliko dana kasnije obratio se javnosti, koju je obavestio da mu je na sastanku „velike petorke“ rečeno da plan mora da se prihvati, jer ćemo se u suprotnom suočiti sa „prekidom procesa evrointegracija, zaustavljanjem i povlačenjem investicija i sa sveobuhvatnim merama u ekonomskom i političkom smislu“.
'Kada gledate neki papir lako je pronaći bezbroj zamerki, a u ovom papiru nije lako pronaći bilo šta čime bismo bili oduševljeni, naprotiv. Upravo zbog činjenice da su promenjene geopolitičke okolnosti, velika je nervoza, Evropa je u defakto ratu, šta god oni govorili, nema tolerisanja bilo kakvog iskakanja u političkom smislu i sa druge strane žele da u svom dvorištu, a Zapadni Balkan i Srbija su njihovo dvorište, da tu bude sve onako kako oni žele. Postavlja se pitanje šta je još doprinelo situaciji da se izađe sa ovako oštrim pristupom i dozom hitnosti od strane evropskih zvaničnika podržanih od strane Vašingtona', istakao je Vučić.'
Početkom februara izjavio je da nema vremenskih rokova za prihvatanje plana i naglasio – „svi bi oni hteli da bude sutra, ali ne može sutra i tačka“. Potom je pred poslanicima Skupštine Srbije govorio o francusko-nemačkom planu, ali bez iznošenja detalja.
„Naša politika će biti da na svaki način i po svaku cenu sačuvamo mir i stabilnost, da se uzdržimo i da ne odgovaramo na provokacije, jer to nije puka parola. To donosi život u Srbiju i omogućava biološki opstanak naroda. Za razliku od vas koji ste sve predali i 2004. i 2008. godine za mene predaja nije opcija i nemojte da dobacujete', poručio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije opoziciji, nakon čega je usledio burni aplauz vladajuće većine.'
A onda, 27. februara, posle zajedničkog sastanka sa evropskim komesarom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, predsednik Srbije saopštava da se nije razgovaralo o evropskom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, već o implementaciji ranije postignutih sporazuma, gde je na prvom mestu osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO). S druge strane, Borelj ističe: „Obe strane su izrazile spremnost da nastave sa implementacijom sporazuma“.
'Kako je pojasnio šef evropske diplomatije, Vučić i Kurti su se na sastanku iza zatvorenih vrata usaglasili da se može preći na razgovore o primeni sporazuma, dok 'nema potrebe za daljim razgovorima' kada je o samoj sadržini sporazuma reč.'
Na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) objavljen je tekst predloga EU za Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Vučić je napomenuo da evropski posrednici žele da do 24. marta, kada se održava Evropski savet, znaju da li su Beograd i Priština „bilo šta postigli“.
Implementacija bez priznanja
Dan kasnije, predsednik Vučić na RTS-u ponovo naglašava da dok je on predsednik neće potpisati ni formalno, ni neformalno priznanje Kosova, ni članstvo u UN, ali da smo „spremni da pregovaramo o implementacionom planu“. Istakao je da su šanse da se predlog Sporazuma promeni – „nikakve“. Imao je potrebu da naglasi da je i 20. januara, nakon susreta sa „velikom petorkom“, kazao da je Srbija spremna da radi na implementaciji mnogih stvari iz plana, ali i da objasni šta je konkretno neprihvatljivo.
„Ja tada saopštavam, podsetiću vas, vrlo precizno, vodim računa o svakom slovu, i kažem: ’Srbija je spremna da radi na implementaciji mnogih stvari iz plana’. Ali smo izneli i jasnu, veliku, jednu primedbu. Ja sad više ne želim i neću da krijem, nije sporno, rekao sam to i Makronu i Šolcu u Minhenu, i svim velikim liderima, znaju to i Lajčak i Borelj, ponovio i juče i svaki put do sada, i to u svim čak evropskim internim aktima imate to sve zapisano, reč je o tome da ne želim i ne može da se razgovara o međusobnom priznanju, o priznanju i o ulasku Kosova u UN. Za sve ostalo sam otvoren da razgovaramo.“
Nije propustio priliku da one koji ga kritikuju upita „gde piše“ da je on nešto „prihvatio“.
“Suština je u tome da se kaže: ‘Pogledajte bednog izdajnika šta je prihvatio’. A gde piše da je prihvatio? To je ono: ‘Nije potpisao, ali sutra će. Ne, ne, spremio se za mart. Ako ne u martu, biće u aprilu, ako ne u aprilu, e onda je to svetska zavera. Onda će biti u junu. A to od aprila do juna, eeej… 'Znate, to su te svetske igre'.
- Rekli ste da ovaj sporazum ne trpi promene ili trpi promene?
To nije za pregovaranje, prvo su rekli da mi damo naše mišljenje. Mi im dali naše mišljenje, nisu promenili ništa.
- Rekli ste da nikada nećete pristati na prijem Kosova u UN. Ovde se kaže striktno - Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Je l’ to podrazumeva i UN?
Podrazumeva. Zato nisam potpisao. Mene čudi kako se svi prave naivni. Probudili ste se juče i ne znate da Francuzi, i Nemci, i Amerikanci se zalažu za nezavisno Kosovo.'
Naglasio je da on želi da „razgovara i pregovara“ o implementacionom planu, ali da ovakav predlog neće potpisati.
'Kakav je manevarski prostor Srbije da ovaj dokument koji smo sad videli, vi ste o njemu pričali, niste ga pokazali, sad kad ga vidimo možemo o njemu da pričamo otvoreno, kakve su šanse da se tu nešto promeni?
Nikakve. Da sve vreme pravimo implementacioni plan, tu mapu puta o kojoj pričaju, kojoj je postojao neki nacrt, ali niko nije dogovorio, o tome se razgovara.
- Mapa puta za šta?
Mapa puta, da dogovorimo šta je to što implementiramo. Dakle, neću da implementiram UN i članstvo u UN. I to sam 50 puta ponovio. I nemojte da me gledate kao da ste začuđeni i otprilike s Marsa pali, jer ste to čuli i u Skupštini i večeras već četiri puta. Mi pravimo implementacioni plan, zbog toga će dolaziti Lajčak i ovde i u Prištinu. I mi i oni ćemo nešto da predložimo. I ja vam kažem, o svemu drugom sam spreman da razgovaram i pregovaram, kao implementacionom planu, a ovo - neću da potpišem.”
Objasnio je da „raditi na implementacionom planu“ znači dogovor o tome „kako da uredimo regionalno predstavljanje, kako da uredimo carinske pečate po sporazumu iz 2011. godine, slobodu i protok roba, kapitala i usluga, kakva su prava, od eksteritorijalnosti do posebne zaštite, za SPC…“.
'A šta će se onda dogoditi sa ovim predlogom EU?
Ništa, oni će da ga drže kao okvir svoj.
- Ako ne može da se menja, a postoje stvari koje mi zahtevamo da se promeni, šta je rešenje?
Rešenje je u implementaciji.
- Implementaciji čega? Ako je ovo sporazum koji treba da se implementira u celini, da li možemo da implementiramo samo neke njegove delove?
Ja vam peti put ponavljam – ja neću da učestvujem u implementaciji određenih stvari.
- Je l’ moguće to?
Kako nije moguće? Pošto vidim da ste mnogo zabrinuti za Kosovo i da se sekirate strašno, to je opšte poznato, rekao sam to u lice i Makronu i Šolcu, svima, deset puta, u Skupštini sam rekao 50 puta, što se mene tiče, da vam bude jasno, dok sam predsednik Republike neću potpisati ni prihvatiti, ni formalno, ni neformalno priznanje Kosova. Ni ulazak Kosova u UN. A posle mene - gledajte šta ćete i kako ćete.”
Foto: FoNet/AP
