Tri godine od “najsmešnijeg virusa” i preporuke za “put u Milano”

Pre tri godine održana je konferencija za medije predsednika Srbije i stručnjaka, onih koji su se, prema rečima Aleksandra Vučića, ”pokazali u najtežim okolnostima kao najhrabriji i najbolji”. Na istoj toj konferenciji, predsednik je sebi smislio recept - čašica dnevno, jer “gde je alkohol tu korona virus ne raste”. Predrag Kon i Branislav Tiodorović ubeđivali su narod da je zdravstveni sistem spreman. Mijomir Pelemiš nije video razlog za paniku, jer je smrtnost mala, “osim ako ne umrete, tad je smrtnost 100%”, a Branimir Nestorović žene je pozvao u šoping u Italiju, poručio da on neće nositi masku, kao i da će virus nestati pojavom aprilskog sunca. Tri godine kasnije, Krizni štab se raspustio, pojedini su potpuno nestali iz sećanja javnosti, ali slava i prepoznatljivost ostali su zasigurno dr Branimiru Nestoroviću koji i dalje uporno širi razne teorije zavera, kao i prof. dr Dariji Kisić, već drugi put u ministarskoj fotelji.
Branimir Nestorovic
FoNet/Zoran Mrđa

Ko su akteri prve konferencije uoči epidemije virusa korona, šta su pričali stručnjaci u Kriznom štabu i gde su svi oni danas? 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre tri godine, 26. februara 2020. godine, nakon sastanka sa nadležnim službama, održao konferenciju za medije – sa stručnjacima. Glavne poruke bile su – pod jedan da u Srbiji nema zaraženih korona virusom, a druga informacija za već tada uznemirene građane bila je da je Srbija spremna za izazov koji donosi korona virus. 

Korona virus je prema poslednje dostupnim podacima u Srbiji registrovan kod nešto manje od dva i po miliona stanovnika, od toga, preminulo je zvanično 17 864 osoba. Sumnje u zvanične brojke o broju umrlih pojavile su se u javnosti još u junu 2020. godine, kada je Istraživačka mreža BIRN objavila da postoji razlika u podacima koji se saopštavaju i onih koji su deo zvaničnog informacionog sistema. Tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar sredinom 2021. godine izneo je podatak da je prema rezultatima Komisije za analizu smrti tokom pandemije (formirana je krajem maja 2021. godine) u Srbiji u 2020. godini od bolesti povezanih sa korona virusom preminulo 10.356 ljudi. Broj koji je utvrdila komisija tri puta je veći od ukupno 3.130 preminulih koliko je za isti period zvanično objavljeno na sajtu covid19.rs.

Ubeđivanje da je Srbija ozbiljna i odgovorna, pretvorilo se u loš stand up nastup jednog od prisutnih stručnjaka i predikcije, koje su se posle svega nekoliko dana pokazale kao pogrešne.  

“Kakva je to bolest, ja o tome ništa ne znam, jedino što sam shvatio od svega onoga što su govorili je da svi moraju da peru ruke mnogo češće i shvatio sam da je to nešto mnogo slabije od gripa”, rekao je predsednik tada.

Prema njegovim rečima nije bilo potrebe da se plaši narod i govori o katastrofalnim posledicama po zdravlje ljudi, kad to nije istina, a da bi to i potvrdio sa sobom za govornicu izveo je stručnjake. 

“Amerikanci na tome insistiraju da alkohol gde postavite, tu korona virus ne raste, ja sam sebi našao dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno, iako to nema veze sa tim alkholom, ali sam to sebi izmislio”, zaključio je Vučić svoje obraćanje.

A gde su svi ovi ljudi tri godine nakon ove konferencije? 

Već u novembru iste godine ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su doktori Predrag Kon i Mijomir Pelemiš, dok je Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena pripao doktorima Branimiru Nestoroviću i Branislavu Tiodoroviću, a pored njih i Srđi Jankoviću, Danici Grujičić i Goranu Stevanoviću.

 

Predrag Kon – od napredovanja do penzije

 

U Konovoj biografiji, navodi se da je u dva mandata, od 2002. do 2010. godine, bio član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. U vreme epidemije SARS-a (2003), postavljen za šefa tima epidemiologa u sklopu iste radne grupe.

U vreme korona virusa postao je jedno od lica sa kojima je javnost poistovećivala Krizni štab. Peca Kon, od milošte, kako su i pojedini novinari sebi dozvolili da ga zovu, autoritetom i likom “preuzeo” je ime Kriznog štaba. 

Kon je u aprilu 2020. godine na osnovu naređenja predsednika Aleksandra Vučića, vanredno unapređen iz čina rezervnog major u čin sanitetskog potpukovnika, “zbog uloženih napora i doprinosa borbi Srbije i njenih građana protiv virusa covid-19”.

Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Krajem decembra prošle godine, Predrag Kon nakon 40 godina rada, otišao je u penziju.

“Ljudi ne znaju šta radi epidemiolog, niko nas ne vidi dok ne dođe kriza“, rekao je Kon u intervju za Kurir 23. decembra.

Na čuvenoj konferenciji Kon je najavljen kao epidemiolog, načelnik jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje koji je tada uveravao građane da je sve u redu.

“Sistem zdravstveni u Srbiji je u potpunosti spreman da primi prve obolele, ali to ne znači da nećemo imati neku manju epidemiju i da nećemo imati po neki smrtni slučaj, ali daleko od toga da to može da utiče na ukupni život u našoj Srbiji”, rekao je dr Kon.

Povezan sadržaj
Nikolija Čodanović 4. 3. 2021.

Već u maju, gostujući u emisiji sa predsednikom Srbije, izjavio je da kao epidemiolog smatra da saradnja sa vlasti mora da postoji, u suprotnom možda nešto nije u redu sa članovima struke. 

“Ako se pominje dobra saradnja sa vlašću u ovakvoj situaciji, to znači i dobru odbranu zemlje i njenog stanovništva”, rekao je Kon.

Kon je izjavio da politika ne diktira koje zaštitne mere će biti predložene.

Ipak, dva meseca nakon toga usledilo je:

Ja branim stanovništvo Srbije od virusa. Da li sam u toj situaciji sa vlašću ili ne, ja jednostavno imam jasne pokazatelje da sam vrlo često u sukobu. Taj sukob nije ne znam kakav, to je verbalna razmena mišljenja. Kada prelazi u bes ili nešto neprihvatljivo, ja kažem – dobro, ja razumem. Taj sav bes koji postoji treba preusmeriti prema virusu i stavljati maske.

Povezan sadržaj
Milijana Rogač 28. 11. 2020.

Krajem novembra iste godine (2020.) Kon je u razgovoru za N1 rekao da je situacija u vezi sa korona virusom kritična, “čak na nekim mestima katastrofalna”, zbog smeštaja pacijenata.

“Još od 6. novembra medicinski deo Kriznog štaba je predlagao restriktivnije mere. S druge strane postoji ozbiljna argumentacija u vezi sa ekonomskim aspektom… Kada se neke mere ne prihvate od strane celog Kriznog štaba, to je jednostavno tako, svako nosi svoj deo odgovornosti”, rekao je Kon, kao i da je „jasno da se situacija ipak nije razumela dovoljno”

Dan nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine, BIRN je objavio tekst koji dovodi u pitanje zvaničan broj preminulih i zaraženih korona virusom u Srbiji. Pregrad Kon je u septembru izjavio za NewsMax Adria da je prema njegovom istraživanju, na osnovu podataka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, od marta do juna, bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je sistem prikupio i što je zvanično objavljeno, odnosno „nego što je pismeno prijavljeno“.

 
Mijomir Pelemiš – od Variola vere do čistke

 

“Miša Pelemiš je prošao i kroz Variolu veru”, predstavio ga je predsednik Srbije na spomenutoj konferenicji.

Mijomir Pelemiš je bivši direktor Klinike za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.

On je pre tri godine rekao da nije video paniku, kao što je tih dana javnost bila uznemirena zbog korona virusa.

“Nismo mi ovde da umanjimo važnost ove infekcije, nego da kažemo da smo mi spremni. Jeste ozbiljna bolest, oboljeva puno ljudi, ali smrtnost ljudi je mala, za onog ko umre, smrtnost je 100%, svaki ljudski život je važan”, rekao je na konferenciji u februaru 2020. Pelemiš.

“Ovo je bolest sa kojom možemo da se nosimo, grip je mnogo ozbiljnija bolest, pa niko o njemu ne piše”, zaključio je. 

Povezan sadržaj
Siniša Dedeić 23. 3. 2020.

Sredinom 2021.godine nezadovoljan kontrolom primene postojećih mera, rekao je da se njihovo sprovođenje ne kontroliše i da je efikasne kontrole bilo samo na početku epidemije. 

„Kako je moguće da niko ne zna da će biti košarkaška utakmica? Tu je bilo potpuno jasno da će biti navijača, a to nije dozvoljeno. Neverovatno. To je nedopustivo. Niko nije dao dozvolu da publika prisustvuje na bilo kakvim takmičenjima“ , naveo je tada Pelemiš. 

Izvor: FoNet

Kurir je krajem 2022. godine intervjuisao kardiohirurga prof. dr Miljka Ristića, koji je rekao da je tokom decembra prof. dr Milovan Bojić, direktor „Dedinja“, pozvao nekolicinu lekara koji su radili na ugovoru o delu, a u penziji su i saopštio da moraju da odu.

“Saopštio nam je da mora da sprovede zahteve profesorke Dane Grujičić”, izjava je dr Ristić za Kurir.

U “čistki čuvenih lekara”, kako je to nazvao ovaj medij, a prema rečima dr Ristića bio je i infektolog prof. dr Mijomir Pelemiš.

 

Branislav Tiodorović – izbor medija

 

Epidemiolog Tiodorović bio je direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, dugogodišnji redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i šef Katedre za epidemiologiju.

Rođen je u Vranju, a poslednjeg dana januara 2022. godine povodom Dana grada Vranja, uručeno mu je Specijalno javno priznanje. 

Na konferenciji za medije pre tri godine rekao je da je Srbija organizovana, ali da treba da podigne nivo.

Mislim, a iskusio sam mnoge epidemije, pandemije i u zemlji i van naše zemlje, da smo spremni da se suočimo sa ovim problemom”, rekao je 26. februara 2020. godine.

Povezan sadržaj
Siniša Dedeić 28. 3. 2020.

Poseban deo svog govora posvetio je medijima pozivajući ih da pokažu istinu.

“Nikada nisam odbijao, uvek ću se odazivati novinarima, odnosno medijima”, a zatim dodao da zdravstvenu kulturu treba širiti. 

U skladu sa svojim izjava profesor dr Tiodorović često je sagovornik medija na temu korona virusa, a poslednjih dana komentariše novi soj korona virusa „Kraken“.

Branimir Nestorović – od komičara, preko političara do teoretičara zavera

 

Branimr Nestorović pre tri godine predstavljen je kao dečiji pulmolog u Tiršovo.

„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji’, rekao je Nestorović na konferenciji uoči izbijanja epidemije u Srbiji.

On je istakao da je na sastanku struke bio protiv naručivanja maski i testova, jer “da nemamo test, ne bismo znali da je epidemija”, dodao je i da nema razloga ni za kakvu paniku.

“Definitivno estrogeni štite žene, žene imaju jako blage oblike, praktično ne umiru od virusa ovoga novoga, što se žena tiče, one slobodno u šoping u Italiju, čujem da će biti veliki popusti, jer niko živi neće da dođe u Italiju”, rekao je Nestorović i vidno nasmejao pojedine prisutne.

“U aprilu će da izađu sunčevi zraci vi ćete imati puno vitamina D, pomoći će imunitetu, a virus će da ugine”, uvereno je rekao Nestorović i dodao da nema apsolutno nikakvog razloga za zabrinutost.

“Ja neću nositi masku sigurno, a ruke ću prati kao što sam i do sada prao”, zaključio je.

Nestorović je više puta bio akter analiza Istinomera.

Povezan sadržaj
Nikolija Čodanović i Miljana Miletić 27. 9. 2021.
Nikolija Čodanović i Miljana Miletić 23. 9. 2021.

Branimir Nestorović sada je u penziji, na YouTube kanalu “Pozitivno sa dr Nestorovićem” otvorenom krajem 2020. godine dr Nestorović komentariše  zdravstvene teme, a pored toga napisao je i više knjiga. 

Upravo njegova smatranja o testovima, vakicanama i pandemiji izazvala su reakciju lekara, ali i sredinom jula 2021. godine na dnevnom redu  Etičkog odbora Lekarske komore Srbije.

Dr Branimir Nestrović je zbog neslaganja sa donetim odlukama napustio Krizni štab, ali ne i javnost. Na izborima 2022. bio je nosilac liste „Profesor dr Branimir Nestorović-Snaga sabornosti naroda Srbije“ na lokalnim, republičkim i predsedničkim izborima.

A neposredno pred izbore, Branimir Nestorović osnovao je pokret „Vitezovi reda zmaja“ i pružio podršku Patriotskom bloku, koga zajedno čine POKS i Dveri, na čelu sa liderom te partije Boškom Obradovićem kao predsedničkim kandidatom.

 

Aleksandar Vučić  – od sapuna do respiratora

 

Predsednik Vučić je konferenciju 26. februara zaključio rečima:

“Hvala našim divnim lekarima, to su ljudi koji su branili ovu zemlju, branili ljude, štitili, čuvali zdravlje naših ljudi decenijama unazad, pokazali se u najtežim okolnostima kao najhrabriji i najbolji, oni su tu sa nama i kao što vidite oni ne misle da ima previše briga”.

A zatim zaklučio da su od svih lekova najvažniji sapuni i uz konsultaciju sa strukom konstatovao da je bolji obični sapun, nego tečni.

“Ne gledajte po mirisu, uzmite onaj obični”, ovaj “skeč” sa konferencije ukratko je ilustrovao odnos vlasti i struke koji smo imali prilike da vidimo.

***

Nakon konferencije na kojoj je javnost obaveštena da nemamo nijednog zaraženog virusom korona, petog marta Srpska napredna stranka predala je RIK-u listu kandidata za poslanike za redovne parlamentarne izbore tada još uvek raspisane za 26. april.

Sutradan, šestog marta potvrđen je prvi slučaj korona virusa u Srbiji. 

Prvi registrovani slučaj korone otkriven je 6. marta 2020. godine, bio je to muškarac iz Subotice, star 43 godine. Međutim, rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu objavljen je 19. januara 2021. godine, čime je zvanično potvrđeno da se prva dokazana smrt povezana sa koronavirusom u Evropi desila u Srbiji i to 5. februara 2020.godine, mesec dana pre prvog zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji.

Kada je virus prestao da bude smešan, računajući na zaboravnost građana, Vučić je ubeđivao javnost da niko nije rekao da virus smešan. 

U Srbiji je uvedeno vanredno stanje 15. marta 2020. godine.

Krajem marta, a mesec dana nakon konferencije stvarnost je demantovala ležernost prisutnih na prvoj konferenciji.

„Dragi penzioneri, ne izlazite napolje! Ako poslušate takve predloge neće nam biti dovoljno ni Bežanijsko, ni Novo groblje, ni Centralno groblje, ni Lešće… Biće mala da prime sve nas“, apelovao je Vučić.

Posle dva kruga parlamentarnih izbora i predsedničkih prošle godine, Vučić i SNS su i dalje – ubedljivo – na vlasti. 

 

Krizni štab – šta se dogodilo?

 

Na sednici Vlade 13. marta obrazovan je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID – 19, sutradan je održana prva sednica. Ipak, formalno je Krizni štab osnovan tek krajem oktobra 2020. godine. Odluka o prestanku važenja dokumenta kojim je obrazovan doneta je sredinom januara ove godine.

Korukovodici ovog tela bili su premijerka Ana Brnabić, kojoj je ove godine poveren treći mandat, zatim tadašnji ministra zdravlja Zlatibor Lončar, za koga se nije našlo mesto u novoj Vladi. I takođe direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škondrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, koji su ostali na svojim funkcijama.

Povezan sadržaj

U Kriznom štabu bila je virusolog prof. dr Tanja Jovanović, koja je u razgovoru za Blic podelila je vest da je otišla u penziju, dok je dr Goran Stevanović ostao na Infektivnoj klinici.

Dr Verica Jovanović ostala je na čelu Insitituta za javno zdravlje Batut, ali njena nekadašnja zamenica Darija Kisić, tada i Tepavčević 2020. godine postala je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je u aktuelnom mandatu na poziciji ministarke za brigu o porodici i demografiji.

Povezan sadržaj

U Kriznom štabu našao se tada i profesor dr Zoran Radojičić, sada bivši gradonačelnik grada Beograda.

 

Naslovna fotografija:  FoNet/Zoran Mrđa