Before and after #Retrovizor

I ministar i njegova rukovodilja su, pred poslanicima, pobedonosno prolazili kroz seriju skandala koji se vlasteli i njima ponaosob spočitavaju, samo bi jednom rečju rutinirano naveli radni naslov teme – Oliver, Jovanjica itd. – kao da vode aukciju, i najavljuju jedan po jedan predmet dražbe, potom bi počinjali razmetljivo da deklamuju ono što su – koliko im mentalne sposobnosti dopuštahu – naučili napamet. 

Batica me je oduševio onim što naši imaju o atentatu na Olivera Ivanovića, imaju snimke iz zračne luke u Tirani, snimak valjda ulaska te osobe na Kosovo, amazing, to je taj, nema ko drugi, ali, avaj, ubica je u Nemačkoj, a Nemačka ga ne da, maltene kao Vučić Gašića! Nemci, Nemci! Što reče pok. Frenk Sinatra, kad mu je propala turneja po Nemačkoj: „Nemačka se svakih trideset godina zameri nekoj veliko sili!” E, sad se zamerila Bati, baš da vidimo zašto nam ubicu za sve ove godine nisu već isporučili! Iz ambasade ujedinjene Nemačke međutim koliko sutradan stiže ledena poslanica da nisu čuli za ubicu, da ga ne kriju i ne tetoše, i da pogotovo niko iz Srbije nije tražio da se ijednom građaninu tamo stane na rep, niko nije zamolio da se u odgovarajućoj ambalaži, da ne kažem kavezu, dostavi ovaj srpskoj policiji i pravosuđu! Samo ovo da je napravio ministar u ma kojoj zemlji, osim naše, bilo bi dovoljno da bude smenjen i da bude poslat u progonstvo od makar godinu i po dana, koliko je sladostrasni i raspojasani Bata bio bez funkcije zbog humora čija je kakvoća bila čak ispod partijskog proseka, pa je izdržao poltora goda bez funkcije! 

Spektakularno hvalisanje rešenim slučajem političkog ubistva moralo je, nakon ledenice iz Nemačke, uroditi ništa manje spektakularnom vađevinom: ministrovo hvalisanje bilo je, gle, krcato znakovima pitanja, koje publika, polupismena kao što je Bog dao, nije razumela, Bata je Nemce uljudno pi-ta-o da nije možda taj i taj u Nemačkoj, i bismo li mi, pošto znamo kako je i tačno gde je okrvavio ruke u našoj zemlji, mogli da ga se blagodokopamo u dogledno vreme, tako nekako… Ovo sve Bati, živopisanom i u crkvi, sve beše malo, povajkao se da je njegovu možda ne najsrećnije sročenu krimi priču neko brže-bolje preneo tuđinu: „Neko je već jutros pisao ambasadi Nemačke, sa željom da načini štetu svojoj zemlji”!

I ovo bi bilo dovoljno da ministar policije bude bez počasti poslat u prevremenu penziju: ono što je rekao u Skupštini, pred poslanicima i pred milionima gledalaca, Nemačka ne bi možda nikad saznala, ili ne bi saznala tako brzo, da nema ovde doušnike koji Srbiji ne žele dobro! Ako kraj tolike nedoraslosti poslu ne bude ministar Gašić smenjen, a neće biti smenjen, ja mislim, biće da ima tajne kvalitete o kojima možemo nagađamo: zna nešto što bi tako smenjen mogao negde da obelodani, bilo iz osvete, bilo iz puke prostodušnosti, kao što se prostodušno povajkao na doušnika Rajha? Ili, još gore: sa zaštitnikom je učestvovao u zajedničkom poduhvatu koji nije za podičiti se? Što, zna se, povezuje ljude mnogo jače nego ako skupa grade prugu Brčko-Banovići, ili ako idu redovno na boćanje.

&

Gradonačelnik Šapić srlja iz gafa u gaf: nedelju dana nakon tragedije u školi „Vladislav Ribnikar” upriličio je alternativno paljenje sveća i polaganje cveća pred njegovim ofisom, iako su ljudi spontano odlazili na mesto nezapamćene nesreće i nisu imali potrebu da ijedan cvetak ili sveću nose tamo gde stoluju gradski oci; donošenje venaca i sveća pred Gradsku skupšinu bilo bi valjda pandan glasanju naših građana, bisera rasutih po celom svetu, u našim konzulatima i ambasadama? Potom je građanima koji u tramvaju ne budu imali karte kad naiđe ridža, a nailaziće, rekao da će ići tri godine u zatvor, sad je organizovao „Dane porodice”, pokazavši da ne razume ono najvažnije: ljudi koji protestuju protiv nasilja (za moju neznatnost otelotvorenog u vladaru) bore se zapravo za svoje porodice; na protestima je, da je kojim slučajem bio, mogao g. Aleksandar Mali videti čitave porodice, ja sam video majke sa decom u naručju, ili u kolicima, decu na ramenima očeva, video sam mlade ljude sa četvoro dece, bilo je ljudi starijih i nego što sam ja, svi oni protestuju u nadi da će njihovom potomstvu biti bolje, svi se znači bore za sigurnost i dostojanstvo svojih porodica, gradonačelnik ništa od toga ne razume, što mu se možda i ne može zameriti, ali gradonačelnik troši ne zna se još koliko veliki novac, jer bi da udari čifte protestima i da, usput, podseti na to kakav junački, mačo stav ima prema onima koji po njegovim mišljenju podrivaju porodicu, a to su su zna se ko. 

&

Plantažer Koluvija javio se telefonom Olji Bećković, raspoložen, rasterećen svake brige oko suđenja, kako i ne bi kad će ga Đuka braniti, i kad je o njemu, iz mislim Dubaija, car rekao pokroviteljski i svetosavski da nije čovek (Koluvija) nikog ubio, da nije reč o pet tona kokaina, nego o toni marihuane koja je kao dobar dan u zemljama naprednijim od nas.

Takozvani Vesić se shodno potrebama službe  obreo tamo gde je bujica srušila most, ali ako je građanima koji tamo žive sreća okrenula leđa pa su, osim što su im poplavljene kuće i njive, ostali i bez mosta, Vesić je srušenom mostu okrenuo leđa, da napravi koji selfi, razvukao usta od uva do uva, i veselo – kao što je bio veseo sekretar Glišić, nakon izbornog trijumfa, kad je poslat da trčećim korakom donese šampanjac iz partijskog frižidera – poziva besmrtnog Drobnjaka, partijsku vreću za boksovanje, da pozira i on sa ostalim dužnosnicima države: vizionar Vesić ide ispred svog vremena toliko da običnim ljudima izgleda neotesano i bezosećajno, a on i Drobnjak već vide novi most koji će biti sto puta lepši od ovog koji je verovatno izošljarila prethodna vlast, crk. dabogd., Vesić se onoliko kliberio i kikotao onim svojim smehom, jer se radovao budućem mostu čijem će svečanom puštanju u saobraćaj i on prisustvovati, on novi most jasno, kako rekoh, već vidi, kao što je gradonačelnik Trebinja, dok smo bombardovali Dubrovnik rekao da ćemo izgraditi drugi, još lepši i još stariji Dubrovnik, da, Vesić se slikao znajući da će Vučić sagraditi novu ćupriju, plači Mehmed-pašo, slika sa srušenim mostom Vesiću je potrebna da bi imao diptih na kojem će iza njega u crno-beloj tehnici biti ruševina, i tik uz tu sliku biće slika novog mosta, remek-dela naprednjačke arhitekture i građevinarstva: before & after!

Naslovna fotografija: Instagram / sns_krusevac