Otvorena pisma #Retrovizor

Ko bi rekao da će obnoviteljka epistolarne književnosti u ovom umnogome unesrećenom i unesrećujećem veku biti prvosveštenica sekte zvane REM? Sekta je posavetovala Željka Mitrovića da ubuduće nedvosmisleno stavi do znanja publici ako je reč o izmišljotinama veštačke inteligencije, a koje se tiču određenih ljudi; posavetovani je odgovorio umereno podsmešljivim pismom i poslao rukovodilji REM-a Zekić Oliveiri pesmu “Fly me to the Moon”, što je potaklo adresatkinju da mu još šaljivije odgovori, a čitava perepiska govori koliko su zadovoljni i koliko su prostosrdačni pripadnici olimpijskog plemena, koliko uživaju u bezazlenosti i ispraznosti igre, pošto su o nenapadnju blagovremeno sklopili mračni pakt.

Retrovizor mora biti zvučni zapis, pa ću se, iako nisam ni recitator, ni glumac, ni rapsod, ni reper, odvažiti da ovaj izliv prijateljstva i razmetljivosti glede domaće lektire pročitam, u nadi da ga moja dikcija, šprahfeleri, urođeni i novostečeni, neće previše oštetiti ili osiromašiti. 

„Poštovani gospodine Mitroviću,

Upotreba savremenih tehnologija mora biti kontrolisana i svrsishodna, što Vi sa svojim centrom za razvoj digitalnih virtuelnih video tehnologija (DVVC) vrlo dobro znate. Isto kao i što znate, da bez obzira što izigravate Boga, pravila i procedure moraju da budu iste, pa i za Vas, koji se ovih dana potpisujete kao satiričar, ludi Zeks! Iz Vašeg saopštenja shvatili smo nekoliko stvari i ozbiljno se zabrinuli: Prvo, da će uskoro da se pojave Stevan Sremac i Branislav Nušić, i da će da gostuju na Hit tvitu.

Drugo, da posedujete tehnologiju koja vraća iz mrtvih, ali, nema brige, ima nade i za nas obične smrtnike, pošto će ostatak čovečanstva tom tehnologijom ovladati za nekih tri do šest meseci.

Treće, da ste željni putovanja na mesec, gde ćete sa Sremcem, Nušićem i ostalim slobodnim duhovima da se borite protiv inkvizicije i srednjeg veka.

Sve zajedno, u prve dve stavke ne možemo da Vam pomognemo, a kada je reč o trećoj, preporučujemo da nikako ne idete ruskom Lunom, bolje da probajte dronom.

I jedino je važno da shvatite, ovde, ili na mesecu, da REM mora da postavlja neke granice, pogotovo onim idejama koje nas, sve zajedno, izbacuju iz svake orbite.

I to ćemo nastaviti da radimo, gde god bili i Vi, i Nušić i Sremac i svi ostali slobodni duhovi.

I slobodno uživajte. Što bi rekao Sremac: “I mesečina može biti pogled na svet”

Otvoreno pismo zar nije krasan dokaz da živimo u otvorenom društvu, hoću reću u društvu gde se visoka državna službenica, jedna od zapravo najmoćnijih pojedinica u našem feudalnom ustrojstvu, šaljivo, po uzoru možda i na najvećeg živog šaljivdžiju u našem govornom području, obraća najvećem medijskom silniku, a koji je na službi našem vladaocu i vlasniku! Piše mu tonom koji otkriva zajedničko sladostrašće onih koji su na vrhu, i razotkriva koliko ne mari autorka ni za javnost, ni za ćudoređe, niti za zakon, čija bi ona ponizna i savesna sluškinja imala biti, utoliko više što je rukovodeći kultom zvanim REM, na čiji se vrh drsko uspentrala, zaradila novca ni sama ne zna koliko. 

Da je sreće, pristojnosti i zakona, vlasnika Pinka bi REM izvestio kako mu se zbog zloupotrebe veštačke inteligencije u lične i nedostojne, a nadasve nezakonite svrhe, oduzima pravo da se njegova televizija vidi po celoj Srbiji! Ili je REM mogao da mu makar zvanično i javno pripreti: “Građanine Mitroviću Željko, napravite li još jednu ovakvu šalu, koja Vama srce veseli, ali koja je jadna i protivzakonita – ostaćete bez takozvane nacionalne pokrivenosti, pa gledajte kako ćete platiti svim maorima, parketarima, dekoraterima, tišljerima i ostalima koji će dovršavati Vaš cenj. zamak na Dedinju!” Ne bih REMU zamerio ni da je g. Mitroviću bez prethodog upozorenja jednostavno oduzeo nacionalnu frekvenciju: “Na ovu odluku REM-a nemate pravo žalbe, a na snagu stupa samim činom objavljivanja na televiziji Happy, koja bi trebalo da vam je uzor po istinskoj kreativnosti i otmenosti.”

Nadam se da će Oliveirino delo nadahnuti i druge rukovodilje i druge državne ustanove da se late pera, i da daju oduška svak svom spisateljskom daru (ovoliko se radosti i raskošnih rečenica nakupilo u vlasnici REM-a, jer se odrekla novinarstva radi blagonadziranja svega što u skromne domove podanika kulja i šiklja sa televizijskih ekrana), pa ćemo možda uskoro čitati i neka nova otvorena pisma. 

Otvoreno pismo Dolovac Zagorke Koluviji Predragu

Predragi Predraže, nisam odolela da pismo otpočnem ovom igrom rečima, nome est omen, elem, ti znaš da sam u tvoju nevinost bila ubeđena i pre nameštaljke čijom si žrtvom postao, a nakon svega što je o tebi i o tvom oglednom dobru pisano u tajkunskim sredstvima dezinformisanja, znaš, nadam se, da ti sa moje strane – koju mnogi i ne vide – neće biti načinjena nikad ni najmanja neprijatnost, a kamoli kakva šteta, ili izdatak, ili nešto što bi na tvoje prečasno ime bacilo senku ma i onoliku koliku list zaostao u miholjskom letu baci na još svetlu zemlju, ali te moram posavetovati da izbegavaš intervjue, da se ne javljaš onoj izdajnici u “Uštipak nedelje”, neću ni naziv da mu izgovorim, jer, taman se zaboravi na neprijatnost koju si doživeo, taman predsednik obaspe stanovništvo nekim novim dramama, kataklizmama, krajevima sveta, zaverama protiv njegovog života i protiv Nacionalnog stadiona – ti se negde oglasiš! I, znaš, moram ti reći, ne budeš li i sam išao na ruku zaboravu, koji ti je mene što se tiče zajamčen, možda ću jednog dana morati i ja da se izjasnim o Jovanjici, što naravno ne bih želela. 

Ni tada, naravno, to izjašnjavanje ne bi značilo da ću te tužilački i sudski goniti kao Bog Đavola, ali bih volela da oboje ostanemo ekstremno dostojanstveni i daleko od razuzdane gomile, 

tvoja Z. 

Otvoreno pismo guvernerke Tabaković Jorgovanke Vučić Aleksandru

Ćao Acika, dragi, nadam se da te ovo moje nenadano pisamce zatiče u najboljem raspoloženju, kad si pun života, što će reći: i samosaževanja, i hvalisavosti, sebeljubive razmetljivosti i uzrujanosti pred budućnošću, tvojom, samim i tim i našom! Za mene si veći od života, razumem sva stanja kroz koja prolaziš, kao ubrzan film, dok nam se maltene svakodnevno obra-ćaš, kako ti kažeš, a zapravo su to propovedi, koje će Službeni glasnik nadam se objaviti u osamdeset tomova! Vidiš i po tonu ovog pisma koliko sam ti naklonjena, ali ti baš usled te svoje preblagonaklonosti moram skrenuti pažnju na neke stvari. Koje naravno ne smetaju meni kao guvernerki, ja otkako sam guvernerka nalazim da je život čista i neprekidiva lepota, uživancija bez premca, frizure, haljine sa božurima koje pevaju o Kosovu, novac koji mi svakog meseca pritiče razgaljujući ovo moje dobrohotno i zapravo veselo srce. 

Kao vladar ti naravno želiš da iza tebe ostanu i gradovi na vodama, i nacionalni stadioni, i atletski stadioni, nije čudo, i sam si atleta, malo usled danonoćne borbe za Srbiju možda i zapušten, ali uvek oran da sazidaš makar Atletski nacionalni stadion, ako sam ne stižeš da džogiraš, a onda bi kobre ubrzo isplazile jezik, jer bi ti za 48 sati ušao u formu… Ostaćeš, kažem, u najlepšem sećanju svim staležima koji su srce države, policiji, vojsci, komunalnoj policiji, Zvezdi, Partizanu, Terzi, Džaji, Peri, Paji, svima hoćeš da pomogneš i svima hoćeš nesebično da daješ novac, govoriš kako ćeš dati nove “pume” policiji, hvališeš se koliko ćeš dronova samoubica kupiti, koliko si već kaparisao, to za sada sve blagotvorno utiče na kurs i na stabilnost dinara, ali ako nastaviš toliko da trošiš, naravno da ne trošiš na sebe, tebi ništa ne treba – samo slava, veličina, moć te da budeš stalno i od sviju obožavan, što s moje strane zasigurno jesi – budeš li, kažem, toliko široke ruke i skreneš li u megalomaniju, ja ću morati sa slobodarskog Topčidera da ti se zvanično obratim: “Gospodine Predsedniče, Savet guvernera i ja lično voleli bismo da se ponašate shodno Ustavu, koji Vam zapravo ne daje ni najmanju mogućnost da raspolažete ijednim državnim dinarom, u protivnom, u protivnom znate i sami… Nema potrebe da vas mi podučavamo: neće za džabe stajati Vaša bista u holu Pravnog fakulteta, sa poštovanjem i najboljim željama, Tabaković Jorgovanka, s.r..

Otvoreno pismo Ustavnog suda Vučić Aleksandru

Dobar dan, dobri vladaoče, izabrani predstavniče naroda (i manjina, daleko im lepa kuća), sigurno smo Vas zaprestili ovim prijateljskim zapravo dopisom, mi smo se toliko puta oglasili nenadležnim, nesposobnim i nedoraslim – da odgovorimo na dosadne, premda često i umesne zahteve, da se čuje mišljenje Ustavnog suda – da ste sada s pravom možda i povređeni: “Otkud to da jedna notorno nenadležna i nedelotvorna ustanova odjednom smatra da je nadležna, ili ovlašćena, da meni piše i da mi oduzima vreme od moje danonoćne opsednutosti Srbijom, njenim nezadrživim i sve teže merljivim napretkom, odakle im drskost da me dekoncentrišu u mojoj isto tako noćodnevnoj borbi protiv sviju koji Srbiji to jest meni ne žele dobro?!”

Hoćemo samo da Vam, čisto prijateljski, patriotski i kolegijalno, ukažemo na neke sitnice koji bi mogle nauditi i Vama i nama. Sad, nama, manje-više, mi smo već godinama preplaćeni za upravo zaginsku hibernaciju, znamo da za to što parazitiramo ovde možemo jedino Vama da budemo zahvalni, jer se, Gospodaru naš, ništa pod kapom srpskom ne zbiva, a da Ti to ne tvoriš ili ne odobravaš, prešli smo neosetno na “ti”, jer je to etikecija Svetog pisma, uglavnom, bilo kako bilo, baš usled naše kolektivne blagodarnosti, pišemo Ti – iako Ti znaš sve najbolje! –  šta možda ne bi trebalo baš često da radiš:

1. Kad god je reč o sumnji da je počinjeno krivično delo, prestup, bio u pitanju neko od kumova, ili članova Partije, mi bismo voleli da ti kažeš kako je to posao nezavisnog pravosuđa, a da nikad ne kažeš “Ne dam vam Batu”, “Ne dam Koluviju” i sl.
2. Ako se traži odgovornost Tvoja, ili nekoga od Tebi najdražih i najkorisnijih pomagača, kao na primer rukovodilaca u Tužilaštvu, koji sklanjaju sposobne i nekorumpirane tužiteljke i sl. – postupi, kumimo Te, kao pod tačkom 1.
3. Nemoj se, kumimo Te opet, razmetati da ćeš sagraditi Nacionalni stadion, ne šepuri se da ćeš premestiti Sajam, da ćeš do zuba naoružati ionako nepotrebnu vojsku, dobro, policija je tu da čuva unutrašnji poredak, u čijem si blagoslovenom središtu upravo Ti, nemoj se više ponašati kao pijani šeik, ako oni uopšte i loču, nemoj primati samo srpsku decu iz rasejanja, sve dok ne budeš primio svu decu, do poslednjeg čeljadeta, decu iz Srbije, koja je, iskreno i stručno rečeno, jedino Tvoje polje rada. 

Budeš li nastavio po starom, možda ćemo uzmorati da Ti ukažemo na sve što je protivno Ustavu! Počećemo – to će izazvati šok i u našoj i u stranoj javnosti – da se ponašamo kao pravi Ustavni sud, što, naravno, ne želimo i nadamo se da do toga neće doćiI Ne pada nam, što bi Ti rekao, napamet da glumimo pravi ustavni sud. Status quo je naše omiljeno stanje, koji Tebi i Tvojima verujemo najviše i odgovara. Ostaj u zdravlju i u bezakonju, ali ovim potonjim nemoj baš svakog dana da svima bodeš oči. Uvek sluga tvoj pokorni – U.S. (uvek sluga!)

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković