Veliko pojačanje #Retrovizor

Reč „linč” sam kao i većina dece sa našeg govornog područja naučio gledajući vesterne, gde gnevna gomila, u kojoj nije čak ni šerif, a kamoli sudija, sama i na licu mesta kažnjava nekog koga ona smatra ubicom, palikućom, konjokradicom, kako gde, najomiljenija alatka rulje u filmu bila su vešala, koja je prašnjavi gradić obično imao u večitoj pripravnosti, ali ako ih i nije bilo, uvek bi se našlo neko drvo, suvo, bez lišća, ali sa granom dovoljno zdravom da posluži za ovu protivzakonitu i nehrišćansku svrhu; reč je naravno ušla i u ovaj neponeseni a već upušteni vek: uzmu li vlasnici mudrih telefona nekog na zub, počnu li ga ismevati ili za nešto optuživati, i to se zove linč, iako linčovani može da ugasi telefon i da kaže sebi „tako mi i treba, kad nemam pametnija posla, nego da ceo bogovetni dan pišem i čitam gluposti”, što linčovani u vesternu, ili u stvarnosti, nije baš sebi mogao da kaže, reč se međutim pojavila u istorijskom i šokantnom obraćanju uprave Vajnog servisa, jer uprava godinama otmeno ćuti: zahteve poniženih i uvređenih, a to su građani i opozicija, da RTS počne izveštavati kako Bog zapoveda, a tako im zapoveda i zakon, i njihov rođeni statut, i novinarski kodeks, u Takovskoj su shvatili kao linč, i očekuju od prepravne države Srbije da im sačuva žive glave.

https://www.youtube.com/watch?v=C4Uw4Gr8gtk&ab_channel=Istinomer

Nema još grafita „Pravda za Bujketa”, nema murala „Heroj Neša Lj. Stef.”, policija još nije oglasila, mislim da ni UNS još uvek nije stao na stranu progonjenih, uprava i silesija zaposlenih daju sve od sebe da u dnevnicima kao i ranije govore istinu, celu istinu i ništa osim istine, a spočitava im se da ispunjavaju sve želje vladarove, bile ove izričite ili neizgovorene.

Ono što će mi ulepšati protest u subotu biće prisustvo Ane Brnabić koja je, gle, kao i mi, nezadovoljna kako Javni servis izveštava o Šefu i kako ga muštra kad se s mene na uštap udostoji i pozove ga da i on kaže koju preko televizije koju plaća i ko želi, i ko ne želi, i ko je ceni, i ko je prezire.

Dolazak predsednice Vlade na protest (biće to za mene „Prvi put sa Anom na večernje”) moralo bi biti uzor strankama oporbe da se ujedine gde god mogu naći nešto zajedničko, tako ćemo i mi protestanti primiti premijerku, još srdačnije nego što primamo opozicionare, verujem da će dobiti reč da sa kamiona kaže šta joj je sve na srcu glede Šefa, ionako nemamo ni mi svi iste primedbe na Bujketa i Nešu, koje bi specijalci PIO fonda morali jedne lepe noći oteti i na silu ih penzionisati, jer metuzalemi to drsko odbijaju, ali neka cveta hiljadu govorancija u zloglasnoj Takovskoj, broj deset, neka bije, neka bije… – Anuška!

Kovertiraću da tako kažem zahteve koje će ogorčena pripadnica kulta saopštiti prestravljenim bujketovcima:

1. Da za Rodonačelnika (kulta) bude u stalnoj pripravnosti studio, ekipa kamermana, tonaca, montažera, kako bi Rodonačelnik u svakom trenutku mogao da se obrati stanovništvu, koje za takve trenutke i živi, koje pamti i koje će prenositi s kolena na koleno, iako će PGP izdati seriju CD-ova sa svim Rodonačelnikovim gostovanjima.
2. Da voditelji budu svake sekunde svesni veličine, ali i preosetljivosti Rodonačelnikove, da mu nijednim pitanjem ne ometu krhku usredotočenost na ono što je smislio, a da, ako se gost na sekundu možda i zamisli – jer ima na umu i Nacionalni stadion, i srpske opštine, i Jovanjicu, i premije za osvajače medalja – uskoče sa potpitanjem kakvo bi Rodonačelniku postavili njegovi roditelji ili brat, da su u taj mah na mestu voditelja.
3. Da jedan zid bude ceo kineska tabla, da ju gost ne bi svaki put nosio ispod miške, da voditelji svi obnove gradivo iz algebre, ali i iz nacrtne geometrije, kako bi mogli sa razumevanjem pratiti sve matematičke bravure koje gost spontano i bez ikakvog napora ili prethodne pripreme svaki put izvodi: njihovi odobravajući i zadivljeni klimoglavi moraju biti u savršenom tajmingu, jer ako budu blenuli u grafikone i formule kao tele u šarena vrata, mogli bi kod manje obrazovanih gledalaca ostaviti utisak da gost improvizuje ili da izmišlja neke kerefeke.
4. Po uzoru na grad Niš, gde je na fasadi najvećeg hotela bila kolosalna slagalica sa likom i telom Rodonačelnika, da na zidu iza voditelja bude slide show sa prizorima iz Rodonačelnikovog života, od službe kod Šešelja do naših tj. Njegovih zlat. dana.
5. Da Njegova svetost Portirije, Porfirije, uoči svakog gostovanja osvešta studio, tablu, voditeljku ili voditelja, da blagoslovi najdražeg gosta i da na crkvenoslovenskom otpeva koji mu drago tropar gde će biti nabrojana najnovija postignuća našeg Svetitelja…

Tu bi neki od nas počeli već da dobacuju „dobro je, Anči, dosta si ih rezilila”, „dosta, ćale, nemoj više da ih linčuješ”, „nemoj da nosiš na duši starce, nisu za ovo pripravni”, Anuška bi samo još jednom sa kamiona mahnula razdraganoj masi, bilo bi to veče za pamćenje.