Predsednikova tabla i manipulisanje brojevima
Nakon prošlonedeljna tri intrevjua na televizijama sa nacionalnom frekvencijom predsednik je rešio da gostovanje u emisiji Ćirilica na televiziji Happy, iskoristi kako bi izmerio snage i uporedio rezultate SNS-a i bivšeg režima. Sada već uobičajeno, crtanje po tabli obuhvatalo je neprecizne brojeve, poređenje neuporedivog, netačne tvrdnje i manipulacije podacima, pa je Istinomer tokom gostovanja od sat vremena i 45 minuta detektovao 3 netačne tvrdnje, od kojih je jedna kratke noge, kao i jednu zloupotrebu činjenica i jednu nedoslednost.
„Da podelimo ovu tablu, ovo je recimo što je SNS uradio, ovo je njihovo vreme – bivši režim, samo pogledajte rezultate molim vas i vi mi recite šta od ovoga nije tačno”, rekao je tokom svog gostovanja u emisiji Ćirilica, dok je stajao ispred table, čiji ekran je podelio na pola – na ono šta je, prema rečima predsednika uradio SNS od dolaska na vlast i na ono šta je uradio „bivši režim”, bez preciznijeg određivanja koji period pod time podrazumeva.
Da vidimo šta sve nije tačno.
[Vučić #Ćirilica] [#analiza_manipulacija]
„Zdravstvenih objekata izgrađeno 147, oni 0.“
Ocena #neistina. Bolnice su se gradile i pre dolaska SNS-a na vlast.
👉2008. bolnica za dijalizu u Novom Sadu
👉2009. opšta bolnica u Zrenjaninu
👉 2011. dnevna bolnica za dijalizu u Vranju pic.twitter.com/z5b46qMznv— #dasenelazemo (@istinomer) October 30, 2023
Mi smo izgradili 147 bolnica, domova zdravlja, zdravstvenih objekata izgrađeno, a oni nula
„Bolnica, domova zdravlja, zdravstvenih objekata izgrađeno 147, oni 0”, rekao je predsednik dok je pisao brojeve na tabli postavljenoj u studiji televizije Happy.
Međutim, predsenikova tvrdnja nije tačna, jer su se bolnice gradile i pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast.
Jednostavnom internet pretragom vidimo da je recimo, u maju 2008. otvorena bolnica za dijalizu u Novom Sadu. Zatim, naredne 2009. godine objekat opšte bolnice u Zrenjaninu. Onda je sredinom juna 2010. godine otvoren je i Urgentni centar u sklopu Kliničkog centra Vojvodine, a 2011. dnevna bolnica za dijalizu u Vranju.
Dakle, samo na prvi pogled jasno je da je između 2008. I 2011. Izgrađeno minimum četiri bolnice, pa zato predsednik Aleksandar Vučić za izjavu da je za vreme „bivšeg režima”, odnosno pre dolaska SNS-a na vlast, izgrađeno 0 bolnica, dobija ocenu – neistina.
Minimalac u vreme bivšeg režima bio 15 hiljada, sada je 47 hiljada
Vučić je zatim iskoristio i minimalnu zaradu za poređenje sa „bivšim režimom”.
„Minimalac bio je 15 000 dinara, a sada 47 hiljada dinara”, rekao je.
Sem što ne manipuliše prvi put tom brojkom od 15 hiljada, ovakva poređenja bez analize kupovne moći građana, cena hrane i odnosa primanja sa potrošačkom korpom, zapravo ne govore – ništa.
Koliko je zapravo iznosio minimalac, a koliko je sada?
Minimalac od 15.200 dinara isplaćen je u februaru 2011. godine. Ako pogledamo prosečne godišnje iznose minimalne neto zarade (pošto se minimalna neto zarada menja svakog meseca u zavisnosti od broja radnih sati) 2012. godine iznosio je – 19 446 dinara, a 2013. minimalac je bio 20 010 dinara.
Minimalna plata, u trenutku kada je predsednik postao premijer 2014. godine iznosila je 20 hiljada i 240 dinara neto.
Osim što je predsednik izneo neprecizan podatak za iznos minimalca bivše vlasti, odnosno pre nego što je on postao premijer, netačan je i broj od 47 hiljada minimalca sada. Naime, minimalna zarada za oktobar 2023. godine iznosi 40 480 dinara odnosno 230 dinara po radnom času.
Uzimajući sve ovo u obzir, predsednik Srbije Aleksandar Vučić za tvrdnje o minimalcu dobija ocenu – neistina.
Prosečna plata kada sam postao predsednik Vlade 329 evra
Još jedna u nizu brojki koje je predsednik ispisao na tabli tokom gostovanja, kako bi ilustrovao uspehe vlasti, ticala se i prosečnih plata.
„Prosečna plata kada sam postao predsednik Vlade 329 evra. Mi u decembru ćemo imati 820 evra”, rekao je.
Koje podatke je ranije iznosio, a šta kažu činjenice?
Aleksandar Vučić je postao predsednik Vlade u aprilu 2014. godine.
U julu 2017. izjavio je da je prosečna plata kada je on postao premijer bila 356 evra.
„Ne zaboravite, kada sam postao predsednik Vlade, plate u Srbiji su bile 340 evra”, rekao je potom u aprilu 2018.
A tokom gostovanja na TV Prva 2021. godine, takođe je poredio brojeve na tabli, kada je tvrdio da je prosečna plata 2014. godine bila 330 evra.
I ove ponavljamo, puko poređenje brojeva nema smisla, ukoliko se u obzir ne uzmu i potrošačka korpa, inflacija i drugi faktori. Ali vodimo se činjenicama samo o plati. Šta one kažu?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, plata u aprilu 2014. iznosila je 45.847 dinara, što je, prema srednjem kursu evra NBS za poslednji dan aprila te godine iznosilo 396,3 evra. Mesec dana ranije, u martu, kada su održani izbori, prosečna zarada iznosila je 376,6 evra, a mesec dana kasnije, u maju, taj iznos bio je 382 evra. Za celu 2014. prosečna zarada iznosila je 379,3 evra.
Dakle, predsednik Srbije Aleksandar Vučić već godinama koristi poređenje prosečnih plata i to sa iznosima koji nisu tačni. Za vreme kada je postao premijer tvrdio je da je prosečna plata bila 356 evra (izjava iz 2017. godine), pa 340 evra (izjava iz 2018. godine), a sinoć na TV Happy rekao je da je bila 329 evra. Činjenica je da je prosečna zarada kada je on postao premijer u aprilu 2014. godine iznosila 396,3 evra, a cele 2014. godine 379,3 evra i zato dobija ocenu – kratke noge.
Bivši režim šampion samo po nezaposlenosti
Dok je ispisvao brojke koje „dokazuju” kako aktuelna vlast ima znatno bolje ekonomske rezultate od one koja je državu vodila pre SNS-a dramatično je istakao da ima jedna stvar u kojoj je bivši režim „uspešniji”.
„Ima jedna stvar u kojoj su šampioni, to je jedini broj koji ćete na ovoj strani da vidite da je veći, to je 25,9 nivo nezaposlenosti, dakle u tome su šampioni, a mi smo na 9,2, to je jedino u čemu su šampioni”, rekao je predsednik.
Stopa nezaposlenosti i zaposlenosti je često tema manipualcija političkih aktera, a sem što ne iznose potpuno precizne brojke, porede neuporedivo.
I ovog puta predsednik je izostavio da kaže važnu činjenicu. Naime, Vučić nije rekao da je u međuvremenu metodologija merenja nezaposlenosti više puta menjana, pa da se stopa nezaposlenosti od pre deset godina i sada ne mogu upoređivati.
Takođe, brojka o stopi nezaposlenosti koju je izneo predsednik Vučić, sama za sebe ne znači mnogo, a koje stavimo van konteksta, mimo drugih podataka i faktora.
Zbog svega navedenog, promene u samoj metodologiji, kao i pogrešnom broju koji je izneo predsednik Aleksandar Vučić, tvrdnju da je bivši režim šampion kada se tiče nezaposlenosti, jer je tada iznosila 25,9, a sada 9,2, ocenjujemo kao zloupotrebu činjenica.
Izbori treba da pokažu u kom smeru Srbija ide dalje
Iako je pre manje od godinu dana predsednik rekao da – Što se tiče izbora, to mi je poslednja rupa na svirali, ja sam svoje izbore završio, tokom gostovanja je naglasio da su predstojeći izbori oni „koji treba da pokažu u kom smeru Srbija ide dalje”, kao i da su neophodni da bismo bili „potpuno posvećeni napretku, Expu”…
***
Predizborna kampanja zvanično tek uzima maha, a predsednik države je, očito uveliko u izbornoj trci. Ono što smo imali priliku da vidimo na samom startu kampanje ne razlikuje se od prakse kojoj smo svedočili i tokom ranijih izbornih procesa. Zatrpavanje brojevima, nepoznati izvori informacija, netačne, polu-tačne izjave, zloupotreba i plasiranje nepriverivih podataka postale su karakteristika predsednikovih javnih izlaganja.
