Jasan napredak Srbije u izveštaju Evropske komisije

„Evropska komisija prepoznala jasan napredak Srbije u procesu evropskih integracija”, izjavila je premijerka Brnabić, pošto joj je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre uručio godišnji izveštaj o napretku Srbije na evropskom putu. Takav zaključak premijerka je donela na osnovu činjenice da u izveštaju „ne postoji niti jedna oblast gde je zabeleženo nazadovanje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj”. Dodala je da je u svim ključnim oblastima „zabeležen napredak”, poput vladavine prava, ekonomije i osnovnih prava, a usput je potkačila „deo medijske scene” i organizacije civilnog društva zbog navodnog saplitanja vlasti u implementiranju reformi.

Kada pogledamo ocene u godišnjem izveštaju, koje se kreću od „nazadovanja” (najnegativnija ocena) do „vrlo dobrog napretka” (najpozitivnija ocena), „prosek” Srbije izgleda ovako: „nazadovanja” nema, ocenu „bez napretka” dobili smo za tri oblasti, „ograničen napredak” imamo u 24 oblasti, „izvestan napredak” u 12 oblasti, ocenu „dobar napredak” dobili smo samo za jednu oblast (Poglavlje 18 – Statistika), dok ocenu „veoma dobar napredak” nemamo.

Podsetimo da je izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik u Evropskom parlamentu rekao da je u izveštaju česta formulacija o ograničenom napretku u borbi protiv korupcije i slobodi govora, uz određeni napredak u pravosuđu, ali da je Srbiji potreban stvarni napredak u reformama. Takođe, posebno je naglasio stvarni napredak u usklađivanju spoljne politike, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji, te stvarni napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Ako uporedimo ovogodišnji i prošlogodišnji izveštaj vidimo da razloga za preterani optimizam nema. Naime, iako je u prošlogodišnjem izveštaju Srbija nazadovala u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike (Poglavlje 31), u ovogodišnjem izveštaju se konstatuje da u istoj oblasti nije bilo napretka jer su obrasci usklađenosti Srbije ostali nepromenjeni, a neke akcije i izjave Srbije bile su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici. Dalje, kao što smo videli, „dobar napredak” je u ovogodišnjem izveštaju zabeležen samo u jednoj oblasti (Poglavlju 18), za razliku od prošlogodišnjeg izveštaja u kom smo za ovu oblast imali ocenu „izvestan napredak”. Najviše je, dakle, ocena „ograničen napredak”, a zatim „izvestan napredak”.

Ako bismo ove ocene Evropske komisije predstavili numerički, u izveštaju o napretku Srbije dominiraju dvojke i trojke. Ili, po analizi Centra za evropske politike, nivo pripremljenosti Srbije za članstvo u EU praktično stagnira od 2016. godine, uz neznatno poboljšanje od 0,02 procentna poena od 2022. do 2023.

Premijerka se hvali što Srbija nije dobila keca, kaže za Istinomer Vladimir Međak iz Evropskog pokreta, ocenjujući da je izjava o „jasnom napretku Srbije” manipulativna, jer je na skali od jedan do pet prosečna ocena ovogodišnjeg izveštaja 2,27.

„Premijerka se hvali dvojkama i trojkama. Dobili smo jedinicu u spoljnoj politici gde je prošle godine bilo nazadovanje. To znači da ako nema napretka u onome gde smo prošle godine nazadovali, mi nismo dostigli ni pretprošlogodišnji nivo. Dakle, veoma je nategnuta premijerkina priča o prepoznatom napretku, pogotovo što su u izveštaju sve dvojke i trojke. To nije nešto čime bilo koja zemlja, pogotovo ne zemlja koja vodi pregovore i hoće da postane članica za koju godinu, može da bude ponosna”, kaže Međak.

U oceni vladavine prava, nastavlja Međak, prosečna ocena je ista kao i 2014. Po njegovim rečima, prosečna ocena spremnosti Srbije za članstvo u oblasti političkog kriterijuma (sastoji iz pet segmenata – pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, reforme državne uprave i slobode govora), je samo 2,2. A politički kriterijum će, naglašava, biti ono po čemu se meri spremnost za članstvo u EU.

Kad se sve zbroji, predsednica Vlade Srbije nije slagala kada je rekla da u ovogodišnjem izveštaju o napretku nije bilo nazadovanja. Sporna je, međutim, njena tvrdnja da je Evropska komisija prepoznala jasan napredak Srbije i da se to vidi upravo iz činjenice da niti u jednoj oblasti nije bilo nazadovanja u odnosu na prošlu godinu. Kao što smo videli, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre u izjavi za Istinomer nije upotrebio izraz „napredovanje” već je rekao da je „primećeno kretanje u nekoliko pregovaračkih poglavlja”. Dalje, poređenjem prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg izveštaja videli smo da smo u jednoj oblasti (Poglavlje 31) sa ocene „nazadovanje” prešli na ocenu „bez napretka”. „Dobar napredak” zabeležen je samo u jednom poglavlju, „veoma dobrog napretka” nije bilo, a u izveštaju dominiraju ocene „ograničen napredak” (24 oblasti), a zatim „izvestan napredak“ (12 oblasti), školskim rečnikom – dvojke i trojke. Ili, po analizi CEP-a, od 2022. do 2023. godine imali smo neznatno poboljšanje od svega 0,02 procentna poena. Stoga premijerka Ana Brnabić za izjavu o jasnom napretku Srbije u izveštaju Evropske komisije dobija ocenu „zloupotreba činjenica”.

Naslovna fotografija: Youtube SNS/PrintScreen