Rođen 1961. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu i srednju školu završio u Čikagu, a diplomirao Političke nauke na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju 1985, „posle čega je radio za privatne kompanije u oblastima političnog konsaltinga i ekologije“.
„Vratio se u Beograd 1990. Obišao Srebrenicu neposredno posle julskih događaja 1995, zajedno sa princezom Lindom Karađorđević i dva člana britanskog parlamenta, čiji je izveštaj o arapskom grafitu i posterima mudžahedina u tamošnjoj džamiji suzbijen, a oni lično ućutkani. Od avgusta 1996. do kraja juna 1997, bio je glavni politički savetnik predsednika Republike Srpske. Stalni je saradnik vodećeg američkog konzervativnog internet sajta, WorldNetDaily, kao i sajta za međunarodnu stratešku analizu G2 lntelligence Bulletin. Objavljivan je u Književnim novinama, Ilustrovanoj Politici, i na internet sajtovima Nova srpska politička misao i Serbianna. Preveo sa engleskog ‘Slučaj protiv Darvina’, američkog pisca Džejmsa Perlofa 2004. godine“, ističe u biografiji.
Ističe da se bavi se političkim i privrednim savetovanjem, prevođenjem i borbenim mačevanjem.
U ranije objavljenoj biografiji naveo je da je „napustio svoj posao i vratio se u Jugoslaviju 1990. da bi učestvovao u kraju 50 godina komunističke vladavine u Srbiji“.
„Tokom protekle decenije (devedesetih) radio je kao član srpske opozicije, prošao kroz rat u bivšim srpskim delovima Hrvatske i Bosne, koordinirao pomoć i služio kao viši predsednički savetnik u srpskom entitetu u Bosni. Trenutno radi kao investicioni konsultant u Beogradu i skoro je završio pisanje romana pod naslovom ‘Princ Balkana’.“ (news.beograd.com, 13. 9. 2001. godine)
Uz naslov „Američkom đaku priznanje iz Moskve“, „Sputnjik“ je u januaru 2023. objavio vest da je Pavić dobio nagradu „Imperatorska kultura – Eduard Volodin“, priznanje ruskog Udruženja pisaca, navodeći da je laureat gimnaziju završio u Arkanzasu, a političke nauke na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
„Početkom građanskog rata u Jugoslaviji vratio se u Srbiju. Bio je savetnik predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić i saradnik ruskog portala Fond strateške kulture. Kolumnista je brojnih srpskih medija, između ostalih Novog Standarda i RT Balkan. Čest je sagovornik Sputnjika Srbija.“ (sputnikportal.rs, 20. 1. 2023. godine)
„Danas“ je objavio da je u medijskim nastupima govorio i o koronavirusu, Kosovu i Metohiji, ali pre svega o “odbrani Republike Srpske”.
„Pavić je, s toga, i stalni sagovornik na tribina koje se u Beogradu organizuju uz podršku Predsjedništva Republike Srpske i na kojima je govornik takođe i Milorad Dodik. Na ovim okruglim stolovima suptilno se kritikuje odnos zvaničnog Beograda prema Srpskoj, odnosno insistira se na odlučnijoj i snažnijom pomoći Srbije. Kako je pisalo Vreme, Pavić je emigrant iz SAD, a u politici je još od devedesetih godina – slovi za nekog jednog od osnivača beogradskog odbora Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, zajedno sa novinarom Dejanom Lučićem i komandantnom Knindži Draganom Vasiljkovićem ‘Kapetanom Draganom’. Spominjao se i u kontekstu učestvovanja u dovođenju Vasiljkovića na ratište u Republiku Srpsku Krajinu.“ (Danas, 19. 12. 2023. godine)
Knjigu „Zabranjena istina o Srebrenici – priručnik zasnovan isključivo na stranim izvorima“ objavio je 2007.
„Zvanični narativ o ‘genocidu’ ne pominje da Srebrenica nije bila demilitarizovana, kako je morala da bude po Rezoluciji SB UN 819 iz 1993, već je Srebrenica korišćena kao baza za upade muslimanskih vojnika i zločinaca u okolna srpska sela sve do jula 1995. godine’, saopštio je za IN4S politikolog Aleksandar Pavić.“ (IN4S, 12. 7. 2022. godine)
Početkom 2023. bio je jedan od potpisnika Svetosavskog proglasa za spas Kosova i Metohije, kojim se od nadležnih državnih organa traži da „u celosti i bez odlaganja“ odbace „takozvani nemačko-francuski plan za Kosovo“.
„Potpisnici proglasa, među kojima je više od 200 intelektualaca, javnih ličnosti i političara, ocenilo je da se ‘zapadnim ultimatumom traži naše konačno odricanje od Kosova i Metohije’. ‘Proglas smo pokrenuli ne više za odbranu, nego za spas Kosova i Metohije. Supština tog plana je da Srbija treba da prizna takozvano Kosovo. Predsednik Aleksandar Vučić se, za sada samo usmeno, obavezao da će prihvatiti dokument kojim Srbija priznaje takozvano Kosovo’, rekao je jedan od potpisnika proglasa, profesor beogradskog FPN i predstavnik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, Časlav Koprivica.“ (Beta, 30. 1. 2023. godine)
Nagradu „Imperatorska kultura – Eduard Volodin“ dobio je „zbog svog publicističkog rada i analitičkih tekstova objavljivanih u srpskim i ruskim medijima u kategoriji ‘Slovensko bratstvo’.“
„Nagrada me je obradovala. Neko je prepoznao to što radim ja, ali ne samo ja. Rade i drugi. Sigurno je da u Srbiji ima i još ljudi koji su zaslužili da dobiju nagradu zato što pokušavaju da razumeju sadašnjost izvan bilo kakvih propagandnih matrica. Niti sam se trudio da budem proruski, niti pro bilo šta drugo, nego da dođem do istine. Lepo je čuti da neko to prati, da je neko to prepoznao i vrlo sam zadovoljan što je to baš Rusija. S obzirom da sam američki đak, time je zadovoljstvo još veće’, ističe Pavić.“ (sputnikportal.rs, 20. 1. 2023. godine)
Na parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. bio je na 3. mestu liste „Mi, glas iz naroda – prof. dr Branimir Nestorović“. Prema preliminarnim rezultatima, lista je uspela da preskoči izborni cenzus za Skupštinu Srbije (4,70 odsto).
„Nosilac liste ‘Mi – Glas iz naroda’ na republičkim izborima Branimir Nestorović izjavio je večeras da je uspeh koji je ostvarila ta lista ogroman i da ’99 odsto neće ulaziti ni u kakve koalicije i da neće trgovati’. ‘Bićemo to što jesmo. Rašćemo dalje i to će se širiti’, rekao je Nestorović i dodao da bi bilo glupo da narodnu energiju koja je uložena u tu listu iznevere na prvom koraku. On je rekao da listi ‘Mi – Glas iz naroda’ niko nije davao šanse, a ušli su u krug četiri, pet najjačih partija u zemlji, bez novca, infrastukture. Nestorović je rekao i da ih je kampanja koštala 12.000 evra.“ (FoNet, 17. 12. 2023. godine)
Foto: Fonet, Ana Paunković
