Mitar Kovač

Datum rodjenja: 27. 7. 1959.
Mesto:
Datum rodjenja: 27. 7. 1959.
Mesto:

Rođen 1959. godine u Ulogu, Kalinovik (Republika Srpska, BiH).

U zvaničnoj biografiji navodi da je Vojnu akademiji završio u Beogradu 1981. „odličnim uspehom“.

„Poslediplomske studije Vojnih nauka završio je 1990. godine odličnim uspehom. Doktorirao je 1998. godine i postao najmlađi doktor vojnih nauka iz oblasti Ratne veštine. Školu nacionalne odbrane, Generalštabno usavršavanje završio je 2002. godine“, piše u biografiji.

Ističe da je obavljao „različite komandirske, komandantske i štabne dužnosti u miru i ratovima na prostoru bivše SFRJ“.

„Deset godina je radio na istraživačkim poslovima u Institutu za strategijska istraživanja. Najmlađi je dobitnik nagrade Vojnog dela za 1996. godinu za članak ‘Ratna veština-nauka i veština’. Objavio je više naučnih radova, knjiga, studija, monografija, idejnih skica i članaka. Posebno se istakao u pripremi i organizovanju Simpozijuma o vojnoj nauci ‘SIMVON, 97’ i Simpozijuma o strategiji ‘SIMVON 2001’. U dva mandata predsednik je Uređivačkog odbora Vojno delo i član više drugih uređivačkih odbora naučnih časopisa u Vojsci i društvu, kao i Zadužbine Andrejević. Rukovodio je sa više složenih naučno-istraživačkih projekata. Posebno se istakao u rukovođenju projektom Istorija ratne veštine i autorstvom. Radi se o fundamentalnom istraživanju čiji rezultati su bili zapaženi u zemlji i svetu. Za ostvareni rezultat autorima je dodeljena nagrada Presad mudrosti na Sajmu knjiga 2002. u Nišu. Takođe, autor je knjige Strategijska i doktrinarna dokumenta nacionalne bezbednosti, objavljena 2003. godine, koja se koristi na poslediplomskom usavršavanju na Vojnoj akademiji, Fakultetu bezbednosti i Fakultetu političkih nauka. Koautor je knjige Sistemi odbrane za Fakultet bezbednosti. Koautor je knjiga Srpski vojni pomenik, Određivanje efikasnosti vojnoorganizacionih sistema i knjige Strategijsko planiranje odbrane, 2009. godine“, ističe u biografiji. 

Navodi da je u službi unapređivan redovno, a u čin pukovnika vanredno 16. juna 2000.

„Na mesto generala postavljen je 2004. godine. U čin brigadnog generala unapređen je 2009. godine, a u čin general-majora vanredno je unapređen 2011. godine. Dobitnik je prestižnog priznanja Zlatne plakete vojvoda Živojin Mišić, za rezultate postignute u naučnoistraživačkom radu za 2002. godinu. Od 2004. do 2010. godine obavljao je dužnosti načelnika Uprave za strategijsko planiranje u Ministarstvu odbrane, a od 2010. do 2013. dužnost načelnika Uprave za planiranje i razvoj Vojske Srbije u Generalštabu VS“, piše u biografiji. 

Naglašava da je rukovodio izradom velikog broja strategijskih dokumenata u procesu reforme sistema odbrane u Srbiji.

„Kao što su: Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane, Doktrina Vojske Srbije, Dugoročni plan razvoja, Strategijski pregled odbrane, Plan i programi razvoja sistema odbrane i slično. Od 2013. do 2014. godine ponovo je obavljao dužnost načelnika Uprave za strategijsko planiranje u Ministarstvu odbrane. Na svoj zahtev otišao je u penziju 22. decembra 2014. godine. U odbrani srpskih vojnih rukovodilaca, angažovan je pred Haškim tribunalom u ulozi akreditovanog vojnog eksperta“, napominje. 

Dodaje da je „stekao sva naučna zvanja, a u najvišem naučnom zvanju naučni savetnik je od 2004. godine“.

„Redovni profesor je od 2006. godine. Drži nastavu na Katedri strategije u Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane na poslediplomskom usavršavanju i doktorskim studijama. U svojstvu saradnika drži nastavu na mnogim fakultetima, u Srbiji i regionu.“

Profesor je na Fakultetu za projektni i inovacioni menadžment univerziteta EDUCONS i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.

Na parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. bio je na 6. mestu liste „Mi, glas iz naroda – prof. dr Branimir Nestorović“. Prema preliminarnim rezultatima, lista je uspela da preskoči izborni cenzus za Skupštinu Srbije (4,70 odsto).  

„Nosilac liste ‘Mi – Glas iz naroda’ na republičkim izborima Branimir Nestorović izjavio je večeras da je uspeh koji je ostvarila ta lista ogroman i da ’99 odsto neće ulaziti ni u kakve koalicije i da neće trgovati’. ‘Bićemo to što jesmo. Rašćemo dalje i to će se širiti’, rekao je Nestorović i dodao da bi bilo glupo da narodnu energiju koja je uložena u tu listu iznevere na prvom koraku. On je rekao da listi ‘Mi – Glas iz naroda’ niko nije davao šanse, a ušli su u krug četiri, pet najjačih partija u zemlji, bez novca, infrastukture. Nestorović je rekao i da ih je kampanja koštala 12.000 evra.“ (FoNet, 17. 12. 2023. godine) 

Foto: FoNet/Medija centar

 

Poslednji put ažurirano: 21. 12. 2023.