Izbori u Srbiji i rusko tapšanje po ramenu
Premijerka se zahvalila „ljudima iz ruske službe” zbog informacija koje su „podelili” sa srpskim vlastima o protestima u Beogradu. Predsednik Srbije se nakon nekoliko sati sastao s ambasadorom Rusije i razgovarali su o „neredima” ispred gradske Skupštine. Lanac se nastavlja izjavama ruskih zvaničnika i medijiskim naslovima u kojima je Moskva „razotkrila planove Zapada” za srpsku verziju Majdana. Na kraju je činjenica da su državni vrh i mediji postizbornu krizu u Srbiji iskoristili za novo oslikavanje Rusije kao prijatelja i Zapada kao neprijatelja.
Kada je ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok uoči izbora održanih 17. decembra izrazila „ogromnu zabrinutost zbog tendencija nacionalističke propagande” u Srbiji, odgovor je stigao brzinom svetlosti.
„Ona je zabrinuta zbog nacionalističkih tendencija… Verovatno je slušala govore ljudi iz ‘Srbije protiv nasilja’, koji iznenada postadoše rodoljubi. Do juče su sve govorili – može nemačko-francuski plan, sad odjednom ne može i tako dalje. Verovatno je zbog toga zabrinuta. Šalu na stranu, nije ona zbog toga zabrinuta. Ja bih mogao da kažem da sam zabrinut zbog svake njene izgovorene reči, ali ne pada mi na pamet čak ni to da govorim. Prosto, nisam naročito zainteresovan za to što ona kaže, zainteresovan sam za to što kaže naš narod i za to što kažu građani ove zemlje. I to je jedino što me zanima. A inače da, ne daj bože, neko od nas se na takav način, i da priča tobože o zabrinutosti za nemačke izbore, obesili bi nas ili u Berlinu, ili u Hagu ili u Briselu. Ali dobro, i na to su ljudi već naučili, na njihovo licemerje i na dvojne standarde. I kao što vidite, ja nemam problem da sve to saopštim na ovakav način, pošto će joj to biti na stolu za četiri minuta”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući u jutarnjem programu TV Pink, samo nekoliko dana nakon što je do Beograda došao stav Berbokove.
„Ne možete sedeti na dve stolice”
Osim što je skrenula pažnju na „tendencije nacionalističke propagande”, Analena Berbok se, kako je preneo Dojče vele, osvrnula i na odnos srpskih vlasti prema EU i prema Rusiji.
„Kada govorimo o proširenju, jasno je da ne možete sedeti na dve stolice istovremeno”, rekla je šefica nemačke diplomatije i dodala da pregovori o pristupanju moraju da budu praćeni posvećenošću miru, bezbednosti i vrednostima Evropske unije.
Nemačka ministarka je osim pažnje predsednika, dobila i pažnju medija, prvenstveno kroz naslove u kojima „viri u kutije” i „otvoreno se meša u naš izborni proces”. Posle ove razmene pogleda na relaciji Beograd-Berlin napravljena je kratka pauza, dok se nije uključila Moskva, čije ocene ni predstavnici vlasti u Srbiji ni mejnstrim mediji ne tumače kao „mešanje” u izbore.
Odbrana Srbije i hvala Rusiji
Dok su se opozicioni lideri i građani koji traže poništavanje izbora, okupljali ispred Republičke izborne komisije, a zatim ispred Skupštine Grada Beograda, u nedelju 24. decembra, predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić bila je u emisiji Hit tvit na TV Pink.
Na jednoj strani te večeri bila je opozicija koja je htela da se obrati okupljenima sa balkona Skupštine, a na drugoj žandarmerija koja se posle više incidenata udružila sa policijskim jedinicama u hapšenju i potiskivanju demonstranata u okolne ulice. Na trećoj je bila Brnabić, koja je iz Pinkovog studija odlučila da stane u „odbranu Srbije” i zahvali se „ljudima iz ruske službe”.
„To verovatno neće biti popularno ovima sa Zapada, ali ja posebno večeras osećam da je važno stati u odbranu Srbije i da se zahvalim ljudima iz ruske službe koji su imali sve ove informacije i podelili te informacije s nama. I mi onda podelili sa svima ostalima i svi ostali rekli – ma jok, to su ruske dezinformacije, to je plasiranje lažnih vesti”, izjavila je Ana Brnabić.
Šta je Brnabić podelila sa svima ostalima?
Premijerka je još i pre raspisivanja izbora, pa sve do događaja koji su usledili nakon 17. decembra, bila najglasnija u tvrdnjama da je cilj opozicionih lidera da „destabilizuju zemlju” i naprave „haos” u Srbiji već 18. decembra. Njoj se pridružio i ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović pridruži, koji je kroz zvanično saopštenje ministarstva naveo da opozicione stranke pripremaju izazivanje „haosa, pa i građanskog rata“. Najuticajniji mediji su u takvoj kampanji zastrašivanja učestovali s naslovima da opozicija u izbornoj noći planira napad na Republičku izbornu komisiju, da hoće „silom da dođe na vlast” i „zapali državu”.
Sledećeg jutra predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je na Instagramu da je informisao ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka o „neredima u Beogradu” i ponovio da će učiniti „sve da sačuvamo bezbednost građana i našu Srbiju”.
View this post on Instagram
Nakon susreta oglasio se i Bocan-Harčenko. On je, kako su preneli mediji, rekao da Vučić ima „nepobitne dokaze” da iza nereda u Beogradu stoji Zapad.
„Opozicija je počela proteste, koji su podržani spolja. Vučić je pričao o tome, ne mogu o detaljima, jer su poverljive informacije. Ali on ima neoborive dokaze da je podstrekavanje nereda stiglo sa Zapada“, naveo je ruski diplomata.
Ko je koga informisao da je Zapad kriv za proteste u Srbiji i ko kome treba da zahvali – razjasnili su mediji. Na naslovnim stranama je posle Vučićevog sastanka s ambasadorom Rusije pisalo da je „Moskva razotkrila planove Zapada za Majdan u Beogradu” i da su i „Rusi ukazali na pipke Nemačke u ‘Majdanu’ u Srbiji”.
Srpski i ruski zvaničnici o Majdanu i priručnicima
Nakon izbornog dana, pa i nezadovoljstva građana koje se na ulice prelilo i pre zvaničnih rezultata izbora, Beograd i Moskva bili su saglasni po još jednom pitanju – planiranog Majdana u Beogradu.
Premijerka Brnabić je tako, 19. decembra, u Nacionalnom dnevniku TV Pink ponovila da je opozicija tokom kampanje radila sve kako bi „kreirala atmosferu za paniku i za haos”, ističući pritom da su i nova okupljanja pokušaj „Majdana u Beogradu”.
„Ovo što pokušavaju sada, dakle, Majdan u Beogradu… To je ono dobijanje vlasti revolucijom na ulicama. To neće proći”, naglasila je Brnabić.
Iz rubrike „Majdan u Srbiji” mediji su već sutradan izdvojili i poruku Marije Zaharove, portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Ona je navela da „Zapad ima ogromnu želju da se u Srbiji dogodi Majdan”, ali da će „narod Srbije sve rešiti sam”.
„Svi ti navodni mitinzi, nisu nikakvi mitinzi nego prosto izvođenje ljudi na ulice kako bi se ostvarili ciljevi koji nisu u skladu sa demokratskim procesima i u cilju promovisanja zapadnih interesa uz pomoć antiustavnih sredstava koji protivreče unutrašnjim zakonima. Sve to govori o tome da Zapad ima ogromnu želju da se na Balkanu sprovede Majdan, a čemu to vodi najbolje je videti na primeru Ukrajine, kao na model kako ne treba da radi ni narod ni država”, preneli su domaći portali reči Marije Zaharove.
Šta je Majdan?
Majdan se, podsetio je BBC prethodnih dana, vezuje za dva talasa protesta organizovanih u glavnom gradu Ukrajine.
Kako je objasnio profesor Fakulteta političkih nauka, Nebojša Vladisavljević, prvi talas odnosi se na velike demontracije krajem 2004. i početkom 2005. godine.
„Kada se u Srbiji govori o Majdanu, naročito od predstavnika vlasti i onih koji ih podržavaju, oni više misle na Narandžastu revoluciju i velike demonstracije krajem 2004. i početkom 2005. godine zbog izborne krađe', rekao je Vladisavljević za BBC o protestima koji su rezultirali porazom proruski orijentisanog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča na ponovljenim izborima.
„Ruska vlast i Putinov režim su videli tu vrstu demokratizacije prvo Gruzije, a zatim i Ukrajine, kao veliku pretnju i tada su koristili termin 'obojenih revolucija', a kasnije su to uvezali u Majdan kako bi delegitimisali političke protivnike', dodao je Vladisavljević za BBC.
Drugi talas protesta obuhvata događaje iz 2013. i 2014. godine. Centralna ličnost i ovih demonstracija bio je Viktor Janukovič, ponovo izabran 2010. godine, koji je pod uticajem Kremlja odlučio da ne potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji.
Opozicija i građani su se pobunili, a proteste koji su trajali od novembra 2013. do februara 2014. godine obeležili su zauzimanje zgrada državnih institucija, sukobi demonstranata i snaga bezbednosti, stotine ranjenih i, kako navodi BBC s osvrtom na ova dešavanja, više od 100 poginulih.
Drugi Majdan ili „Euromajdan” okončan je 21. februara sporazumom Janukoviča i opozicionih lidera uz posredovanje EU koji je pozvao na prevremene izbore i formiranje privremene vlade jedinstva.
Privremena vlada je, podseća BBC, 24. februara optužila Janukoviča za masovno ubistvo brojnih demonstranata i izdala nalog za njegovo hapšenje.
Zaharova je imala šta da kaže i u narednim danima. Nastavila je da komentariše proteste u Srbiji, ponovo uz napomenu da u njima jasno uočava rukopis Zapada.
„Nedelju dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora Republike Srbije, pod izgovorom navodne prevare, pokušano je da se majdanizuju ulični protesti u Beogradu”, rekla je Zaharova i dodala:
„Koristili su se poznati šabloni iz zapadnih priručnika koji su već više puta korišćeni u brojnim zemljama, sa neizbežno tragičnim rezultatima”.
Ako nekome nije bilo jasno na koje priručnike Zaharova misli, tu je bio predsednik Srbije da objasni. On je, po objavljivanju rezultata liste „Srbija ne sme da stane” sa biračkih mesta na kojima su ponovljeni beogradski i parlamentarni izbori, takođe pomenuo priručnike i to u kontekstu „obojenih revolucija” i nevladinih organizacija koje „glume neutralnost”.
„Nije problem ako će iz jedne nevladine organizacije koja glumi neutralnost neuspešno da vam iznose fluoroscentne prsluke za demonstrante, tobože studente. Nije problem da obezbedite rance, nije problem da obezbedite dvostruko šatorsko krilo, sve to piše u priručnicima ‘obojenih revolucija’. Nije problem da vam se obezbede pištaljke, nije problem da vam se obezbedi voda u posebnim flašicama, nije problem da vas nauče šta ćete da kažete policiji kad vas uhvati da provodite nasilje, nije problem da znate kog advokata zovete i šta radite. Sve to piše u priručnicima. Ali ima jedan problem, šta ste vi zaboravili i zašto nema ništa od bilo kakve revolucije… Da bi se revolucija provodila, to nije dovoljno. Nije tehnika i nije matematika – politika. Politika je suština, politika je život, politika je legitimitet. Ne možete sa tako malim procentom podrške da osvajate vlast na silu jer onda dobijate još veći odijum i dobijate još veći otpor običnog naroda. I današnji rezultati su otpor običnog naroda rušenju njihove države”, rekao je Vučić.
***
S istoka se, dakle, čulo sve što prija uhu predstavnika vlasti u Srbiji. Osim Putinovih novogodišnjih čestitki za odabrane – za mađarskog premijera Orbana i srpskog predsednika Vučića, do Beograda je stiglo i mišljenje ministra spoljnih poslova RF Sergeja Lavrova da se u srpskoj prestonici desio „pokušaj režiranja nelegalnog preuzimanja vlasti”, ali da „rukovodstvo zemlje čvrsto drži situaciju pod kontrolom, jasno shvatajući da je to sada nacionalni interes”.
„Očigledno, nisu svi na Zapadu spremni da se pomire sa tim da su srpski birači na izborima izrazili podršku predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom političkom kursu“, rekao je Lavrov.
Srpsko-ruska harmonija stoga kaže da će Zapad morati više da se potrudi – da mu ne bi bilo pripisivano „licemerje”, koje je u komentarima Analene Berbok pročitao predsednik Srbije ili da ne bi bio optužen za „laži”, „maltretiranje” i „direktnu destabilizaciju Srbije”, kako je premijerka ocenila nalaze evropskih posmatrača izbora.
