Efikasne propagandne i spin tehnike: Kako se proizvodi magla?
Istinomer kao lovac na spinove, razgrće maglu koja se svakodnevno proizvodi u javnosti - u medijima i na društvenim mrežama. Uprkos talasima digitalnih manipulacija na novim platformama za komunikaciju, ne treba zaboraviti na najvažnije aktere u svemu tome - na političare, donosioce odluka na pozicijama moći koji često svoju ulogu zloupotrebljavaju, a na odgovornost zaboravljaju. Kada u režiji stvarnosti učestvuju, aktivno ili prećutno, predstavnici vlasti, tradicionalni mediji i socijalni mediji/mreže, novinari koji se bave analizom manipulacije moraju da odu korak dalje. Zato, uz proveru i utvrđivanje činjenica, koristimo i digitalnu forenziku, kao i analiziranje i prepoznavanje propagandnih tehnika koje su sveprisutne i svakodnevno se zloupotrebljavaju.
Dezinformisanje, pod plaštom informisanja i brige za javni interes, podrazumeva stvaranje iskrivljenog ogledala, igrajući uvek na kartu emocija.
Analiza spina, koji je već dovoljno razvučen i zbunjujući pojam, sa nedovoljno preciznim granicama, mora da obuhvati sagledavanje konteksta u kome se dešava i mehanizam uz pomoć kojeg se proizvodi i širi (efikasno).
On nije lako prepoznatljiv i novinari su često, i nesvesno, njegove žrtve i „saradnici”. Jer spin se ponekada odnosi na zaista važnu temu, od javnog interesa, ali tako da odgovara onima na poziciji moći. Pa se odvija uz izbor odgovarajućih sagovornika, naglašavanjem jednog ugla teme, željenim pitanjima, prećutkivanjem drugih delova teme, ili stvaranjem potpuno nove, koja pokrije staru…
Spin se uvek tiče konkretnog događaja i podrazumeva više manipulativnih tehnika, ne bi li stvarnost ostala prividno takva kakvom su je spin doktori (i spin diktatori) zamislili.
A stvarnost i javnost režirana propagandom podrazumeva da činjenica ima sve manje, dominiraju emotivno nabijene izjave, dežurni neprijatelj je jasno imenovan i etiketiran i poruke se ponavljaju i šire uz više osoba, kanala i platformi.
*Tehnike direktne i indirektne propagande
Tehnikom direktne propagande bez uvijanja se iznosi stav, primenjuje se u otvorenoj propagandi, koristi sve vrste psihičkih pritisaka na publiku. Tehnika indirektne propagande rukovodi se ubeđivanjem kao vrhovnim načelom.
Tehnike vertikalne i horizontalne propagande
Tehnika vertikalne propagande efikasnost crpi iz snage institucionalno zaštićenog autoriteta. Najrasprostranjeniji vid ove tehnike je propaganda posredstvom masovnih medija. Tehnika horizontalne propagande računa na „ravnopravan” dijalog svih članova grupe, grupa mu „pomaže” da nađe pravi put. Poseban oblik je organizovano širenje glasina.
Tehnika ponavljanja sadržaja
Uporno ponavljanje iste poruke u različitim prilikama. (Ali i ponavljanje imena političara, tipskih formulacija itd.) Opasnost leži u zasićenju publike.
Tehnika transfera
Široko primenjivan način formiranja pozitivnog (negativnog) stava prema sistemu, instituciji, događaju, lideru, kandidatu ili partiji. Odnosi se na saznajnu i na emotivnu komponentu. U pozadini ove tehnike su obrisi jednog od osnovnih postulata propagande - u pojednostavljivanju slike sveta.
Tehnika šokiranja publike
Funkcioniše na principu izazivanja emotivnh stresova, oslobađanja potisnutih nagona, stavranja kolektivnih psihoza. Cilj je da aktivira traumatična kolektivna ili individualna iskustva. Primer je strategija poslednjeg trenutka, kada se u finišu kampanje publika šokira iznošenjem kompromitujućeg podatka o konkurentu.
Tehnika „nagrade i kazne”
U žargonu tehnika “štapa i šargarepe”; realizacija pojednostavljenja slike sveta kao metodičkog postulata propagande. Umesto emotivno-afektivne razvija se racionalna zasnovanost prosuđivanja u vidu dihotomije korisno-štetno. Najčešće se realizuje u vidu izbornih obećanja, kao i uvidu negativnog reklamiranja konkurenta.
Tehnika propagande akcijom
Reč je o nizu organizovanih, kontrolisanih ili bar podsticanih spontanih aktivnosti grupa koje nisu preduzete prvenstveno iz propagadnih razloga, ali koje svojim značenjem, masovnošću, spektakularnošću, a posebno očiglednošći izazivaju propagandne efekte.. Zatim, reč je i o pseudodogađajima, koji su organizovani u cilju obezbeđivanja publiciteta u medijima
Tehnika tzv. „ispiranja moga”
Prisilno ubeđivanje sprovodi se snažnom indoktrinacijom, uz metode smanjivanja otpora, kako bi se postigla potpuna poslušnost. Kombinuju se različite tehnike propagande, uz psihičku i fizičku torturu, a cilj je potpuna promena ponašanja.
Tehnika delovanja na podsvest
Zasniva se na sposobnosti čoveka da svesno ali i nesvesno prima poruke. Ova tehnika se koristi porukama prezentovanim u malim, nedovoljno prepoznatljivim delovima, visokofrekventnim zvučnim signalima, ultravioletnim slikama, slikama čije emitovanje traje delić sekunde itd.
*Tehnike su preuzete iz knjige „Političko komuniciranje, politička propaganda, politički marketing” profesora Zorana Đ. Slavujevića
Spin – stvaranje značenja
Spin je mnogo više od lažne vesti, on je dobro promišljeni mehanizam manipulacije koji se temelji na kontekstualizaciji i uokviravanju informacija. Ključ je u pravljenju veza između podataka koji su uglavnom tačni, kao i u usmeravanju priče. Poenta je upravo u njenom planiranom smeru i koristi koju kreator spina ima.
U zbirku metoda i tehnika spina broje se: selekcija informacija i iznošenje samo pozitivnih, plasiranje negativnih informacija o konkurenciji, korišćenje nezvaničnih izjava…
Iskusni spin doktori u zapadnim medijima često kao ključan sastojak dobrog spina ističu odnos sa novinarima i manipulisanje novinarima.
Na primer, curenje informacija koje političari ili njihovi saradnici daju novinarima, uz uslov da se ne traži komentar sa suprotne strane ili drugih kritičara; zamrzavanje: kažnjavanje novinara zbog negativnog izveštavanja; tehnika kap po kap: zadržavanje omiljenih novinara na izvoru ekskluzivnih informacija; Zanimljiva je taktika i praviti se mrtav: ovo se odnosi na neodgovaranje na medijske upite ili davanje minimalnog odgovora u naporu da se priča uguši; istina, ali ne cela istina: selektivno otkrivanje informacija, deljenje samo najkorisnijih ili najmanje štetnih informacija
Efikasnim su se pokazali i objavljivanje vesti na praznike ili tokom nekih bitnih događaja u čijoj senci će ostati, kao i mnoge druge tehnike.
Od uspešnog spina publici može zato da se zavrti u glavi, jer on gađa više ciljeva, sadrži više poruka – a dešava se, po pravilu, u vrlo kratkom periodu.
***
Za potrebe ovog teksta koristili smo metodologiju iz knjige profesora Zorana Đ. Slavujevića, izdvajajući detalje o pojedinim tehnikama propagande.
Drugi izvori: „Sipanje istine” (Vladimir Milutinović), „Medijski spin u doba COVID-19: Kako ga prepoznati i kako se oduprijeti” (Lejla Turčilo, Mediacentar Sarajevo, Cenzolovka), Odnosi s javnošću – bitan dio političkog marketinga (Natalija Anić), „The vomit principle, the dead bat, the freeze: how political spin doctors’ tactics aim to shape the news” (The Conversation)
