Četrnaest lista je u borbi za Beograd, da li znate ko su kandidati? #Izbori

Naravno, to što neko sumnja da je moguće potreban broj od 3.000 potpisa za kandidaturu skupiti među rođacima i prijateljima, po kućama, tako da niko ne vidi ni nosioce liste, ni aktiviste, ni notare, nije dokaz da mu je potpise neko – poklonio. Možda jeste sumnjivo to kako anonimni pokret skupi i overi potpise mnogo brže od stranaka koje imaju čitavu infrastrukturu i žale se da imaju problem da overe potpise jer ih opštine opstruišu, ali papiri su predati, overeni i potvrđeni. Ostalo nam je samo da zavirimo u izborne liste, ko se to kandiduje da odlučuje o našim životima, koga znamo, koga ćemo tek upoznati, kako da izaberemo između toliko različitih mogućnosti?

Vodeće predstavnike vladajuće stranke trebalo bi da znaju svi, gradonačelnika, gradske funkcionere, razne analitičare režimskih televizija. Delu javnosti poznati su i nosioci nekih opozicionih lista koje cele godine učestvuju u životu grada, obećavaju, kritikuju, reaguju, a za neke kandidate zna se od ranije, ali su se bili potpuno povukli. Ovoga puta imamo i liste manjina koje u Beogradu imaju skromnu vidljivost kao i pojedine koje su toliko neaktivne kao da su se pomirili sa ulogom statiste. Takve liste na izborima obično osvoje manje od jedan posto, nestanu, i pred sledeće izbore se bez problema opet pojave i to traje nekoliko izbornih ciklusa. Pa se i taj kapital za kreiranje privida izbora potroši, i nestane kao Levijatan, Miša Vacić ili Čeda Jovanović.

Lista SNS predata toliko davno da se već zaboravila

Srpska napredna stranka beogradske izbore shvatila je ozbiljno i listu najšire koalicije predala naravno prva, još početkom aprila, sa svih 110 kandidata. Naziv liste je „Aleksandar Vučić – Beograd sutra” i to je sve što je glasaču potrebno. Pisali su mediji tih dana kako je Vučić na beogradskoj listi „spojio nespojivo”, jer je tada još vežbao za sveobuhvatni pokret čije mu osnivanje nikako ne uspeva. Prvi put na Vučićevoj listi su socijalisti i ne plaše se, kažu, da će ih SNS usisati. Uostalom, socijalista Nikola Nikodijević drugi je na listi, odmah uz gradonačelnika Aleksandra Šapića, a to nije mala čast. Tu su se prvi put našli Zavetnici, još pre nego što je njihova liderka postala ministarka, a Istinomer je analizirao pojavu da su se stranke Rasima Ljajića i Vojislava Šešelja našle zajedno, posle svega što su ta dvojica političara rekla jedan o drugom. I ponovo će Beograđani za vođenje grada birati opersku divu, i tenisera, glumicu i mnogo lekara, ali i jednog teoretičara zavere, poznatog antivaksera Sašu Borojevića, čoveka koji je tvrdio da iza uvođenja „Amber alerta” stoje pedofili, koji je plašio ljude da će zbog LGBT populacije biti zabranjena sloboda veroispovesti. U punom nazivu liste ova široka koalicija izgleda više kao proruska nego što je šarena, jer nekog, uslovno rečeno, prozapadnog političara baš i nema. Može se računati Savez vojvođanskih Mađara i SDPS, ali to je zanemarljivo naspram SPS-a, Vulina, Nenada Popovića, radikala, zavetnika, PUPS-a, Palminih i još nekih.

Rusi, Ćale, Žujović i 1 od 5 miliona – potpisi skupljeni brzo i tiho

„Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek” na listi će biti pod brojem dva, nosilac je Željko Pantić, master prava. Iako se stranka zove ruska, 15 kandidata nose prezimena kao što su Mišić, Danilović, Atanacković, Komatina, a zovu se Petar, Ivana, Srđan. I nije bilo nikakavih problema niti sumnji da je stranka manjinska.

Treći su listu predali iz pokreta „Ćale ovo je za tebe”, sa tek 11 kandidata, a na čelu je osnivač pokreta, Petar Đurić, delu javnosti poznat sa protesta iz vremena korone. Zapamćen je njegov emotivni nastup, kada se uključio u N1, pričajući o svom ocu. U to vreme pojavio se nekoliko puta u medijima, kasnije je povremeno objavljivao video snimke u kojima traži gradonačelnika i pokušava da razgovara sa njim. Nedavno se pojavio i na Savskom keju, među grupom koja je ometala Šapićevu konferenciju za novinare.

Iz vremena korone poznat je i doktor Dejan Žujović koji je ime dao četvrtoj po redu listi, nazvanoj „Za zeleni Beograd, kad ako ne sad”. Prva na toj listi formalno je, kako piše, sportska novinarka Tamara Brložanović. Iza nje je pravnik, pa preduzetnik, pa četvrti Žujović, ima stomatologa i ekonomista, studenata i penzionera. Doktor Žujović je inače demantovao navode da mu je lista „fantomska” i da se ne zna kako je prikupila potpise. Učestvovao je i u prethodna dva izborna ciklusa, u koalicijama čiji stožer je bila Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića.

Pred ove izbore ponovo se aktivirao i pokret „1 od 5 miliona” i na konferenciji za novinare najavio izlazak na izbore. Nosilac liste je advokat Dušan Teodosijević koji je izjavio da bojkot od početka za njih nije bio opcija, da neće praviti kompromis sa vlastima, da imaju program za rešenje problema građana. Na listi je 61 kandidat, nema poznatijih imena, kampanju vode uglavnom na društvenim mrežama. 

Biramo Beograd, Nestorović, Narodna – oslonjene na ime liste

Pod brojem šest našla se koalicija „Biramo Beograd”, koja okupila nekoliko parlamentarnih stranaka, doskorašnjih članica koalicije „Srbija protiv nasilja”. Nosioci liste su narodni poslanici, Dobrica Veselinović iz Zeleno levog fronta (ZLF) i Miloš Pavlović iz Narodnog pokreta Srbija, a prva na listi je Natalija Stojmenović, takođe poslanica ZLF. Na listi je 110 imena, ima još nekoliko političara poznatih dobrim poznavaocima domaće scene, ali uglavnom ova lista se takođe oslanja na nosioce i na to što u zaglavlju pored dve pomenute stranke ima i DS, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije. Koalicija „Biram Beograd” smatra da SNS nema podršku većine građana Beograda i da ni uz sav „izborni inženjering”, medije i manipulacije ne može da osvoji vlast u gradu.

Najveće iznenađenje prošlih izbora, doktor Branimir Nestorović izlazi sada pod nešto drugačijim imenom „Mi snaga naroda”. U decembru se stekao utisak da deo glasača podržava njega lično i sada je nova prilika da se to potvrdi ili demantuje posle razdvajanja njegovog pokreta na dva dela. Iza njega na listi su još dva narodna poslanika Borislav Antonijević, lekar i Aleksandar Pavić politikolog, pa poslanica i advokatica Jelena Pavlović. Na Nestorovićevoj listi je i Ratko Ristić, na prošlim izborima kandidat za gradonačelnika Dveri i Zavetnika.

Na izbore izlazi i Narodna stranka, sa novim liderom, advokatom Vladimirom Gajićem koji je na tom mestu nasledio Vuka Jeremića. Drugi na listi je Nebojša Ćosić iz Nove Srbije Velje Ilića, a treća je liderka pokreta „Živim za Srbiju” Jovana Stojković, još jedna poznata antivakserka koja je u aprilu 2021. bila privedena zbog širenja panike tokom pandemije koronavirusa. Iza njenog imena na listi stoji Narodna stranka, a pokret se pominje samo u naslovu. Koalicija je predložila 40 kandidata.

Za Beograd se bore još tri manjinske stranke

Pod brojem devet je koalicija „Beograd – naš grad” na kojoj su se našli Bošnjačka građanska stranka, Vlaška narodna stranka, Savez Jugoslovena, Savez za budućnost i razvoj, Stranka Crnogoraca i Građanska stranka Grka Srbije. Nudi se 15 kandidata, prvi na listi je Vasilios Provelegios, rođen u Kosovskoj Mitrovici, široj javnosti nepoznat mada se povremeno pojavljuje u medijima i govori o dobrim odnosima Srba i Grka.

Broj 10 je ponela Unija Roma Srbije, prvi na listi je preduzetnik Nenad Stojanović, a na listi su još dva preduzetnika, jedan lekar, jedan estradni umetnik, studenti, inženjeri…

Manjinska je i lista broj 11, Beograd je svet(a)- Stranka pravde i pomirenja, na čijem je čelu aktuelni potpredsednik Skupštine Srbije Usame Zukorlić koji je i dao ime listi. 

Savo Manojlović, Saša Radulović i Mi glas iz naroda (bez Nestorovića)

I poslednje tri liste oslanjaju se na nosioce. Dvanaestu listu „I ja sam Beograd” predvodi Savo Manojlović iz pokreta Kreni-promeni, doktor pravnih nauka, javnosti poznat kao aktivista pre svega oko ekoloških tema. Organizator je protesta protiv predloga izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i Zakona o eksproprijaciji, ali i protiv dolaska kompanije Rio Tinto. Kandidatkinja za gradsku odbornicu je i Marina Pavlić, izvršna direktorka pokreta Kreni-promeni, a deseti na listi je glumac Hadži Nenad Maričić.

Listu za Beograd predao je i pokret Dosta je bilo, a nosilac i prvi na listi je nekadašnji ministar kasnije i narodni poslanik Saša Radulović. Upamćen je kao jedan od retkih ministara koji je podneo ostavku u vladi Aleksandra Vučića i prešao u opoziciju. Pokret Dosta je bilo na izborima 2016. godine osvojio je 16 poslaničkih mandata. Jedna od tadašnjih poslanica, Branka Stamenković i na ovoj listi našla se na drugoj poziciji, a među kandidatima ima nekoliko profesora univerziteta, inženjera, pravnika, kao i nekoliko penzionera.

Petnaestu listu čine članovi pokreta „Mi glas iz naroda”, koji su sačuvali ime nakon razilaženja sa doktorom Branimirom Nestorovićem. Prvi na listi je advokat i narodni poslanik Branko Pavlović, profesori Mitar Kovač i Jovan Janjić, pa još 24 kandidata različitih zanimanja.

Za kampanju je ostalo tek petnaestak dana, taman da se svi pomenuti pokreti ili stranke pojave po jednom u medijima, koji su se do sada izborima u Beogradu uglavnom bavili na nivou šturih informacija, čekajući zvaničnu zbirnu listu.

„Naslovna fotografija: Zoran Drekalović