Na mrežama se dele obmanjujuća tumačenja inicijative za bolju kriminalizaciju govora mržnje u EU

• Na društvenim mrežama dele se tvrdnje da je „sve izvesnije da će Evropska komisija učiniti govor mržnje teškim zločinom”, te da će to značiti „zatvor za one koji se usude da razmišljaju”.
• Evropska komisija ne planira „zatvor za one koji se usude da razmišljaju”. Posredi je manipulativno tumačenje inicijative za bolju kriminalizaciju govora mržnje koju je predložio Evropski panel građana. Ova inicijativa razlikuje nezakonit govor mržnje od slobode izražavanje. 
• Reč je o tehnici manipulisanja koja se često koristi prilikom plasiranja narativa da borba protiv dezinformacija navodno podrazumeva „ukidanje slobode govora”.
• Objave na društvenim mrežama ocenili smo kao manipulaciju činjenicama.

Portal „Nulta tačka” objavio je početkom juna članak sa naslovom: „Zatvor sa one koji se usude da razmišljaju – Sve je izvesnije da će EU učiniti ’govor mržnje’ teškim zločinom”. U spornom tekstu koji se raširio na mrežama piše: „Čini se da se Evropska komisija (EK) EU sprema da uključi ‘govor mržnje’ na listu najtežih krivičnih dela i reguliše istragu i krivično gonjenje u celom bloku”.

Evropska komisija ne planira „zatvor za one koji se usude da razmišljaju”. Posredi je manipulativno tumačenje inicijative za bolju kriminalizaciju govora mržnje koju je predložio Evropski panel građana. Ova inicijativa razlikuje nezakonit govor mržnje od slobode izražavanje, u cilju postizanja ravnoteže između osnovnih prava i potrebe za borbom protiv diskriminacije i mržnje. Evropska komisija tek treba da odluči da li će, i na koji način, preporuke biti usvojene. 

Reč je o tehnici manipulisanja koja se često koristi prilikom plasiranja narativa da borba protiv dezinformacija navodno podrazumeva „ukidanje slobode govora”.

U izveštaju koji je Evropska komisija (EK) objavila 21. maja ove godine navodi se da je „150 građana Evrope uputilo 21 preporuku Evropskoj komisiji i nacionalnim vlastima u cilju suzbijanja mržnje u svim njenim oblicima i negovanja međusobnog poštovanja”, tokom završne sesije Evropskog građanskog panela o borbi protiv mržnje u društvu, koja je održana od 17. do 19. maja godine u Briselu.

U preporuci pod rednim brojem 11. „Jedna Evropa, jedna definicija: kriminalizacija govora mržnje” navodi se: 

„Preporučujemo da Evropska komisija uspostavi raznoliku radnu grupu za ažuriranje i proširenje definicije „nezakonitog govora mržnje” kako bi se njegovo širenje bolje kriminaliziralo. Trenutna definicija, usvojena 2008. godine, fokusira se na rasizam i ksenofobiju, ali isključuje druge oblike mržnje, kao što su diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, pola, starosti i dr. Ovom zastarelom terminu je potrebna hitna revizija kako bi se odrazile naše inkluzivne vrednosti modernog društva. Nova, sveobuhvatna definicija je ključna kako bi širenje nelegalnog govora mržnje postalo krivično delo koje se goni u svim državama članicama EU. Ovo prilagođavanje će osigurati da svi oblici govora mržnje budu jednoobrazno prepoznati i kažnjeni, pojačavajući našu posvećenost do inkluzivnijeg i poštovanijeg društva. Uvrštavanjem govora mržnje na listu zločina EU možemo zaštititi marginalizovane zajednice i sačuvati ljudsko dostojanstvo.”

U preporuci 11. takođe se ističe da „ova inicijativa razlikuje nezakonit govor mržnje od slobode izražavanje, osiguravajući da postignemo ravnotežu između osnovnih prava i potrebe za borbom protiv diskriminacije i mržnje”.

EK u izveštaju navodi da će preporuke građanskog panela za suzbijanje govora mržnje i zločina iz mržnje dalje razmatrati komesari, te da će odluka o tome kako su preporuke uzete u obzir naknadni biti saopštena, ali bez navođenja konkretnog roka.

Dakle, suprotno tvrdnjama sa mreža, Evropska komisija ne planira „zatvor za one koji se usude da razmišljaju”. Borba protiv dezinformacija je često tema manipulacija, kroz plasiranje narativa da podrazumeva „ukidanje slobode govora”. Taj modus operandi detektovali smo i u skorašnjim viralnim tvrdnjama da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodno „obećala da će vakcinisati stanovništvo EU protiv pogrešnog mišljenja”. Reč je o manipulativnoj interpretaciji govora Fon der Lajen, u kojem je predsednica EK, koristeći analogiju imunizacije, apelovala na jačanje otpornosti na dezinformacije i manipulacije činjenicama.

***

Nezakonit govor mržnje definisan je u pravu Evropske unije kao „javno podsticanje na nasilje ili mržnju na osnovu određenih karakteristika, uključujući rasu, boju kože, veru i nacionalno ili etničko poreklo”. 

Evropska komisija navodi da su „svi oblici mržnje i netrpeljivosti nekompatibilni sa vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, sadržanih u Ugovoru o Evropskoj uniji”. 

Savet EU doneo je „Okvirnu odluka o suzbijanju određenih oblika i izražavanja rasizma i ksenofobije putem krivičnog zakona” 28. novembra 2008. godine, prema kojoj su „zločin motivisan mržnjom i govor nezakoniti po zakonu EU”, navodi Evropska komisija. 

„Svrha ove Okvirne odluke je da osigura da se određene ozbiljne manifestacije rasizma i ksenofobije kažnjavaju efikasnim, proporcionalnim i odvraćajućim krivičnim kaznama širom Evropske unije (EU). Štaviše, ima za cilj unapređenje i podsticanje pravosudne saradnje u ovoj oblasti”, navodi se u objašnjenju odluke na zvaničnom veb sajtu Evropskog prava.

Treba napomenuti da se ova vrsta pravno obavezujućeg akta više ne koristi od stupanja na snagu Lisabonskog ugovora u decembru 2009. godine. Okvirna odluka zamenjena je direktivom ili, u retkim slučajevima, odlukom u okviru Lisabonskog ugovora.

*Direktive nisu direktno primenjive zbog činjenice da se moraju transponovati u nacionalno zakonodavstvo, navodi se na veb sajtu „EU Monitor”. Svaka pojedinačna država članica bira ‘formu i metod’ za postizanje ciljeva postavljenih u direktivi. Direktiva ima za cilj da premosti podelu između potrebne uniformnosti zakonodavstva na nivou EU, uz istovremeno obraćanje pažnje na raznolikost nacionalnih sistema. Direktive nemaju za cilj stvaranje jedinstvenih pravila na nivou EU, već pre da navedu države članice da teže zajedničkim rezultatima. Koriste se u skoro svakoj oblasti politike EU.

Dok „Okvirna odluka o borbi protiv rasizma i ksenofobije” obuhvata samo rasistički i ksenofobični govor, većina država članica proširila je svoje nacionalne zakone na druge osnove kao što su seksualna orijentacija, rodni identitet i invaliditet, navodi Evropska komisija.

Takođe, Savet Evrope objašnjava da je uporedo sa razvojem novih oblika medija nastao govor mržnje na internetu, koji zahteva dalje promišljanje i delovanje na regulativu i pronalaženje novih načina za borbu protiv njega.