Novčane kazne postoje ako se ne koristi rodno senzitivni jezik, ali ne za sve
Početak primene zakonske odredbe o obaveznom korišćenju rodno senzitivnog jezika, osim negodovanja dela javnosti, na mrežama je doneo i objave o novčanim kaznama koje, bez dodatnog konteksta, mogu pogrešno navesti na zaključak na koga se te kazne odnose.
- Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalaže obavezno korišćenje rodno senzitivnog jezika.
- Zakonom su predviđene novčane kazne ukoliko se ne koristi rodno osetljiv jezik u udžbenicima i nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, te drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.
- Samo organi javne vlasti mogu da budu novčano kažnjeni.
- U međuvremenu je Ustavni sud pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti i obustavio primenu rodno osetljivog jezika.
Od kada je u okviru Zakona o rodnoj ravnopravnosti 1. juna na snagu stupila odredba o obaveznom korišćenju rodno senzitivnog jezika na mrežama su se delili članci koji o toj obavezi govore.
Tekst sa portala Detinjarije, u kom se navodi da se devojčice od sada drugačije ocenjuju i da obaveza korišćenja rodno senzitivnog jezika postoji i u svedočanstvima, diplomama i zvanjima, na Fejsbuku se delio uz sablažnjujuće komentare – „Budalaštine“ i „Kako nam se ovo uklapa u SveSrpski Sabor?“.
Takođe, više profila na Fejsbuku podelilo je 20. maja tekst sa portala Espreso pod naslovom „OD DANAS POČINJE DA VAŽI OBAVEZA KORIŠĆENJA RODNO SENZITIVNOG JEZIKA: Evo šta to znači i da li postoje kazne“, uz komentar „Postoje i kazne“.
Ovakve objave mogle bi da budu obmanjujuće, budući da se na osnovu njih može steći utisak da će novčane kazne biti propisane za sve koji krše odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika.
Šta, zapravo, kaže Zakon o rodnoj ravnopravnosti, u kom se rodno osetljiv jezik definiše kao „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“?
Najpre, da se posebnim merama u svim sferama društvenog života, između ostalog, mora obezbediti upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca.
Dalje, da su organi javne vlasti dužni da kontinuirano prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti, te upotrebu rodno osetljivog jezika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja.
Zakon propisuje i da su organi javne vlasti i poslodavci koji obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja dužni da preduzimaju mere koje obuhvataju korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada (član 37).
Istovremeno, i sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik. Međutim, iako su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik, zakon za medije ne propisuje kazne.
U ovom slučaju kazne su propisane jedino za organe javne vlasti. Naime, u članu 68 Zakona o rodnoj ravnopravnosti kaže se da će se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniti odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave ako ne postupi po obavezama propisanim u članu 37.
Ovaj član se, kako je već navedeno, odnosi na korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, te drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.
U međuvremenu je Ustavni sud 27. juna pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti i obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog Zakona, a koje se odnose na rodno senzitivni jezik.
Polemika oko upotrebe ženskih oblika za profesije i titule žena u javnosti traje nekoliko godina. Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je krajem februara da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika. Na njegovu najavu odmah je reagovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je saopštilo da je Pašalić učestvovao u donošenju tog zakona 2021. godine i da tada nije imao primedbe.
Upotrebi rodno senzitivnog jezika, između ostalih, protive se Srpska pravoslavna crkva, Odbor za standardizaciju jezika pri Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i Savet za srpski jezik, nezavisno telo koje je u martu prošle godine osnovala Vlada Srbije. Ovo telo najavilo je u februaru da će od nove Vlade tražiti ukidanje svih lingvističkih odredaba iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti jer su, kako je navedeno, napisane bez konsultovanja relevantnih institucija.
Odbor za standardizaciju jezika pri Institutu za srpski jezik SANU je još 2021. godine saopštio da Zakon o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva “nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika”, poput izraza vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja…
Naslovna fotografija: Ilustracija/Canva
