Ljudi danas mnogo manje odlaze iz Srbije nego što su odlazili

Dok se u Narodnoj skupštini raspravljalo o Deklaraciji sa „Svesrpskog sabora“, premijer Miloš Vučević je iz skupštinske klupe, polemišući s opozicijom, hvalio rezultate vlasti. Odgovarajući poslaniku Milošu Parandiloviću iz poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Vučević je rekao da je Srbija danas „daleko jača država nego što je bila“ i da je siguran da će biti još bolja zahvaljujući „odlučnoj politici koja se vodi“. Takođe je komentarisao problem emigracije.

„I ovo što ste rekli da danas ljudi odlaze iz Srbije je netačno, mnogo manje odlaze nego što su odlazili“, rekao je Vučević, dodavši da su migracije svetski trend koji ni jedna država ne može da spreči.

„Pričate da se danas beži iz države, kako ste to rekli glavom bez obzira. Na način na koji ste definisali je pre svega neodgovorno, neozbiljno, netačno, ali i zlurado. Na taj način vi suštinski promovišete ideju da naši ljudi treba da beže iz Srbije jer ih ohrabrujete da treba da napuste sopstvenu otažbinu jer je ovde rasulo, ovde vlada kriminal, haos i bežite iz svoje države. A vi ste tobože patriote“, rekao je, između ostalog, predsednik Vlade Srbije.

Premijer nije naveo na koje podatke se poziva za tvrdnju da ljudi danas „mnogo manje odlaze“ iz Srbije nego što su odlazili, niti sa kojim periodom poredi trenutno stanje (pretpostavićemo da je upoređivao sa periodom pre 2012. godine, odnosno sa vremenom bivše vlasti).

Međutim, problem sa pitanjem emigracije jeste to što ne postoje precizni podaci i statistika kojima bi moglo da se barata.

Iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) rekli su ranije za Istinomer da RZS ne raspolaže zvaničnim podacima o imigraciji i emigraciji.

„U toku je uspostavljanje istraživanja o međunarodnim migracijama u skladu sa međunarodnim preporukama. Grube procene, rađene na osnovu podataka Popisa 2011, Popisa 2022. i godišnjih podataka o prirodnom priraštaju, pokazuju da okvir za sagledavanje migracionog salda u međupopisnom periodu (2011–2022) iznosi blizu 300.000 lica, te se procenjuje da je negativni migracioni saldo bio oko 25.000–27.000 lica godišnje“,  rekli su nam iz RZS-a.

I Komesarijat za izbeglice i migracije naglašava da „domaće evidencije ne omogućavaju obuhvatne niti precizne uvide u veličinu i karakteristike emigrantske populacije“, dok statistike stranih država ka kojima emigranti iz Srbije tradicionalno gravitiraju često nisu dostupne ni precizne. Ovo se navodi u Migracionim profilima Republike Srbije, dokumentima koji objedinjuju podatke o svim kategorijama migranata u zemlji.

U njima se navodi i da se za izradu Migracionog profila koriste podaci Eurostata koji države članice EU objavljuju o broju imigranata u tekućoj godini, jer Srbija nema potpune evidencije o građanima koji emigriraju iz zemlje.

Iako su na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije objavljeni Migracioni profili od 2023. do 2010. godine, podaci se mogu upoređivati samo do 2014. jer od tada, kako se navodi, Eurostat objavljuje podatke o imigraciji u vidu novopristiglih registrovanih imigranata. Drugim rečima, podaci dobijeni pre 2014. nisu metodološki uporedivi.

Ali, čak i ako se uporede dostupni Eurostatovi podaci iz 2023. i 2015. godine vidimo da se broj emigranata nije smanjivao. Tako su do kraja 2022. ukupno izdate 573.952 važeće boravišne dozvole državljanima Srbije koje borave u evropskim zemljama koje dostavljaju podatke Eurostatu. U 2014. ukupno je registrovano 13.250 državljana Srbije kao novopristiglih imigranata, ali se napominje da u ovoj statistici nedostaju podaci iz Nemačke.

U poslednjem objavljenom Migracionom profilu navodi se da Srbija sa svojim razvojnim procesima i potencijalima ne predstavlja značajnu zemlju destinacije koja privlači imigraciju zbog boljih šansi za zapošljavanje i ostvarivanje povoljnog ekonomskog standarda, ali da predstavlja zemlju sa velikom emigracijom. Kaže se i da emigracija stanovništva, odnosno ekonomska migracija i odlazak visokoobrazovanih na privremeni rad ili boravak u inostranstvu, sve više ima karakter trajnog ostanka i da je stalno prisutna u slabijem ili jačem intenzitetu. Zapaža se i da je Srbija “tradicionalno emigraciono područje” i da podaci, iako nepotpuni, ukazuju na značajan odliv stanovništva prema razvijenijim zemljama EU, Severne Amerike, Australije i Novog Zelanda.

Dakle, Republički zavod za statistiku ne raspolaže zvaničnim podacima o emigraciji. Ni Komesarijat za izbeglice i migracije nema evidenciju i precizan uvid u to koliko ljudi iz Srbije godišnje emigrira, a statistike stranih država u koje naši građani tradicionalno odlaze često nisu dostupne ni precizne. Stoga se Komesarijat služi Eurostatovim podacima o imigraciji u zemlje EU, ali zbog promene metodologije 2014. godine, podatke nije moguće porediti sa ranijim godinama. Stoga za izjavu da ljudi danas mnogo manje odlaze iz Srbije nego što su odlazili, premijer Miloš Vučević dobija ocenu „neproverivo“.

Naslovna fotografija: Screenshot/Instagram/@milosvucevic