Dream team #Retrovizor

Dobro došli u zemlju litijuma! Još imamo odlične košarkaše, još uvek je ovo zemlja Nikole Tesle (mega-transpartent na aerodromu: „Dobro došli u zemlju Nikole Tesle!“), ali slogan stoleća biće ovaj sa litijumom. Glavnom prodavcu litijuma nije promaklo da podanici nemaju poverenja u Nemačku, koja je lično zainteresovana za litijum, pa je, tražeći jamca jačeg od Nemaca ponudio ponovo sebe samog, neće se kopati u naredne dve godine, govori nam, već pomalo razdražljivo, pa to je divna vest, gospodine predsedniče! Čak i ako bi se ispostavilo da je iskopavanje litijuma štetno i zapravo pogibeljno, imamo još dve godine, da završimo ko šta ima, da mi stariji pospremimo za sobom dok još možemo, a mladi da se priviknu na vreme koje im je velikodušno dodeljeno. Pa eno ga, sin mame Huanite, osuđen na smrt, i kome do izvršenja kazne ostaje samo jedan dan, proveo se tog dana ne treba lepše, iako je znao, mislim da je i sam bio oficir, da, dok on pleše sa majkom, kojoj beše još i rođendan, da streljački vod čisti puške iz kojih će sutra složno i takoreći drugarski zapucati u njega, znači, i jedan dan je velik, ako ga čovek pametno iskoristi, a mi imamo 730 ili možda i 731 dan!

Ali vratimo se na garancije kojima je Nemačka trebalo da nas potpuno razbrine i da nam štaviše ulije veru u budućnost koja biće uporediva samo sa zlatnim dobom kad su ubogi Sasi argatovali u našim rudnicima, a mi samo trenirali sokolove, išli u lov i smišljali koga da angažujemo radi živopisanja i zidanja crkava… Obećato jamstvo javnost je nemilosrdno ismejala, Šolcu, koji je lično posetio vlasnika litijuma, i Šolcovoj državi poručeno je „kopajte vi u Nemačkoj, a mi ćemo jamčiti da je to jako zdravo“, onda se vlasnik litijuma zavetovao da neće biti kopancije dok ne stignu garantna pisma od najslavnijih naučnika današnjice, i to domaćih, nećete Nemce, dobićete naše! Dosetio se (ili je ideja možda Brnabićkina: siže za „Mrtve duše“ Gogolj je dobio od Puškina, velikani čine to jedni drugima) da ministru zdravlja poveri dosad neviđenu misiju: da odabere desetoro naj-najboljih živih lekara, i da ovi, svak ponaosob, ili ako bog da u jedan glas, zapevaju pesmu o korisnosti iskopavanja litijuma, kako za čovekovu takozvanu sredinu, tako i za samog čoveka koji će se po isteku dvogodišnjeg moratorijuma zateći još u Srbiji.

Najboljost je, kako sam u više navrata već kazao, jedna od ne znam koliko opsesija predsednikovih, pa to merilo važi i kad je reč o narodovom zdravlju, ali i o zdravlju u životinjskom i biljnom svetu, a čiji će primerci živeti ili pokušavati da prežive nakon 2026. godine, kad će vlasnik litijuma sa svitom pustiti prvu iskopinu u svečani opticaj! Ministar Lončar, koji krasno i peva („Veseli se, srpski rode“) odabrao je najbolje među najboljima da nam kažu kako stvari zaista stoje. Traženje najboljih obično potraje, bilo da tražiš dvanaest pustolova, dvanaest žigosanih, bilo da ti treba sedam samuraja, ali, gle, kod nas se tim ukazao takoreći na naše oči, cvet orhideje koji smo dugo čekali, jer, ispostavilo se da su članovi tima već u državnoj službi. Jedni su načelnici, drugi direktori… U elitnoj jedinici obrelo se njih desetoro, Jugovića je isto bilo desetorica, samo što su se sinovi i otac borili za slobodu, a desetoro Lončarića boriće se za svoje karijere: više ni Ustavni sud ne može da vrda, nego ima da misli onako kako mu se kaže, pa će i lončarevci morati da kažu ono što njihov dobrotvor i gospodar bude želeo da čuje.

Gnevan zbog poruge kojom je dočekan Lončarev Dream Team, demijurg je sarkastično rekao da mi verujemo u Topalka, Seku, Cecu Bojković… Predsednik sve radi sam, to je jedna od malobrojnih stvari koje mu verujem, ako nije i jedina, ali kad se nađe u škripcu, a verujem i voleo bih da jeste u škripcu, obasipa nas dosetkama o kojima misli da sadrže uvek i nešto humora, jer se vazali svaki put presamićuju od smeha, ali grešite, gospodine predsedniče, što sve smišljate sami. Bilo bi bolje da vas neko savetuje šta da kažete, lično ja savetovao bih vam da ćutite, savet ćutanja, zavet ćutanja, koliko izdržite izdržite, jer ovako, napeti i neispavani – a iscrpljujuće je boriti se kad logika i istina nisu na vašoj strani – svakodnevno improvizujete; ono što smislite, samoljubivi kakvi jeste, svaki put saopštite sa visine, a to nešto bude kudikamo gore nego ništa.

Naslovna fotografija: Fonet