Kada se uporede pravi saharski pesak i saharski pesak nad Evropom – dobijaju se reciklirane teorije zavere

• Na društvenim mrežama se tvrdi da pravi saharski pesak i da ono što se „prodaje” pod terminom saharski pesak nad Evropom – imaju u potpunosti  različite sastave.
• U sastav tog „poslatog” peska teoretičari zavera uključili su velike količine teških metala i otrovnih materijala.
• Toksikolog Petar Bulat za Istinomer tvrdi da su ovakvu navodi iskrivljavanje istine i površno tumačenje dokumenta koji se koristi kao dokaz, kao i da je cilj svega zastrašivanje ljudi.
• Sastav saharskog peska, odnosno prašine koja pada na određeno područje zavisi od samog sastava vazduha i čestica koje se već u njima sadrže. 
• Objave na društvenim mrežama ocenjujemo kao teorije zavere.

Snažni vetrovi na područje Balkana donose pesak iz Sahare, ali i nove povode za tumačenje sastava ove prašine. Korisnici društvene mreže Fejsbuk dele objave u kojima se tvrdi da ono šta se nama „prodaje” pod saharskim peskom sadrži teške metale i druge otrovne elemente.

„Kada usporedimo pravi saharski pijesak (Tunis) i onaj što se prodaje pod “saharski pijesak nad Europom”, dobijamo sljedeće rezultate: 7x veću koncentraciju LITIJA, 8x veću koncentraciju OLOVA, 23x veću koncentraciju ŽELJEZA, 35x veću koncentraciju BAKRA, 44x veću koncentraciju ARSENA, 60x veću koncentraciju CINKA, 70x veću koncentraciju MANGANA, 262x veću koncentraciju BORA, 660x veću koncentraciju BARIJA, 728x veću koncentraciju ALUMINIJA”, piše u objavama na Fejsbuku koje su se delile tokom leta.

Međutim, pojedine objave u kojima se pitaju “čime nas truju”, kao dokaz tome prilažu i Izveštaj o ispitivanju, koji je još 2022. godine uradio Institut za hemijsko inženjerstvo iz Tuzle. 

Predsednik Udruženja toksikologa Srbije i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu  toksikolog Petar Bulat za Istinomer navodi da se elementi razlikuju od grada do grada u istoj državi, a ne od države do države i da ne možemo da poredimo pesak u Africi sa onim šta vetrovi donesu na naše područje. Naš sagovornik navodi i da kada bismo uzeli uzroke i na susednim dinama dobili bismo drugi sastav.

„To je jedno površno tumačenje i iskrivljavanje istine da bi se ljudi zabrinuli.  Ne možemo da poredimo saharski pesak. Sigurno je da postoje zagađenja u Tuzli. Tuzla je u kotlini, industrijska sredina veoma zagađena, kažu da je ta prašina saharski pesak  – nije. Ima svega, ima možda i saharskog peska, ali to je lokalno zagađanje. Ono što postoji je industrija koja radi u tom regionu, i koja proizvodi određeno zagađenje i kad padne kiša, ona obori te čestice i kad te čestice padnu dole onda imamo prašinu koja ima takav sadržaj”, objašnjava Bulat.

On navodi da moramo da uračunamo i  vrednosti koje su dozvoljene da budu prisutne u vazduhu, jer postoje dozvoljene granične vrednosti.

Sa druge strane, kako kaže, ljudi koji pišu ovakve objave očigledno nisu medicinski edukovani, jer u navedenim elementima postoje i onih koji donose dobrobit ljudima.

„Gvožđe se uzima da se nadoknadi gubitak tokom krvarenja, i vrlo je teško ubaciti gvožđe u organizam, tako da gvožđe u tom pesku ako neko ubacuje je čak i dobrobit. Kada razložimo čega tu ima. Osim naravno arsena i olova, ostali su esencijalni elementi koji ljudima trabaju, naručito bakar. Alumunijum, cink, i gvožđe. Bez mangana ljudski organizam ne može da stvara hrskavicu”, navodi toksikolog.

On ističe da nije isključeno da postoji zagađnje i da nivo zagađanja treba pratiti i onda se boriti protiv toga, a ne da se širi paniku poredeći saharski pesak i vazduh u Tuzli. 

„Treba porediti tu prašinu u regionu gde nema industrije i tamo gde ima i onda dolazimo do zaključka u kom gradu se diše bolji vazduh”, zaključuje Bulat.

O već prethodnim dezinformacijama koje su se tičale sastava saharske prašine pisale su i redakcije AFP-a i Raskrinkavanja iz Crne Gore.