U našem društvu nema diskriminacije LGBTI populacije

U danu kada se u Beogradu održavao Prajd, u Perlezu su se održavali „Dani porodice“ – manifestacija kojoj su, između ostalih, prisustvovali premijer Miloš Vučević i ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski. O oba događaja, ministarka je nedavno govorila u jutarnjem programu televizije Happy.

Negirala je da je u Perlezu organizovala kontra skup i ponovila svoj stav da ne podržava istopolne zajednice, jer „brak je zajednica muškarca i žene i to tako treba da ostane“. Ministarka je zatim govorila o značaju porodice, potom se osvrnula na Paradu ponosa i LGBTI zajednicu, rekavši da poštuje različita mišljenja i opredeljenja, ali da ne misli da se „sve vrti oko njih“. Na konstataciju voditelja da je lepo što učesnike Prajda niko nije ugrožavo, Đurđević Stamenkovski je rekla „naravno i ne treba, i zato što ne naseda se više na provokaciju“. Onda je dodala:

„Sve su to građani naše zemlje i oni su pripadnici zajednice, kolektiviteta celog. Znači ne treba od toga praviti posebnu zajednicu, jer to već jeste diskriminacija.“

Ministarka je kazala i da organizatori Prajda ne zastupaju čitavu „tu populaciju“, već da pokušavaju da profitiraju na toj temi, da bi zatim iznela svoj stav glede njihove diskriminacije.

„Ne postoji mogućnost da neko u našem društvu otvori temu diskriminacije te populacije, jer ja mislim da smo mi kao društvo to na savršen način sve posložili i u našem narodu, prosto u njegovoj biti ne postoji taj momenat diskriminatorski. Dakle, mi smo tolerantan narod kako god to kome delovalo i imamo tu potrebu da pokažemo ljubav prema svom bližnjem ne ulazeći u njegove karakteristike.“

Ministarka za brigu o porodici, dakle, prvo kaže da učesnici Prajda provociraju, ali da su napadi izostali zato što se više ne naseda na njihovu provokaciju. Smatra i da ne treba praviti posebnu LGBTI zajednicu jer je, kako tvrdi, to već diskriminacija.

Ministarku demantuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je ratifikovala i naša država. Prema ovoj konvenciji svako ima pravo na slobodu udruživanja s drugim, ali i na slobodu mirnog okupljanja.

Ministarka istovremeno tvrdi da je naše društvo tolerantno i da ne postoji mogućnost da neko otvori temu diskriminacije LGBTI osoba. Ni ova tvrdnja ne stoji, jer je, između ostalog, demantuju nalazi nezavisnih državnih organa.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je na Prajdu da se osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta u raznim životnim situacijama suočavaju sa brojnim negativnim stavovima, predrasudama i stereotipima i pored toga što postoji dobar antidiskriminacioni pravni okvir. Prema njenim rečima, u javnom prostoru se neretko javljaju govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, kao i stavovi i ideje koje podstiču diskriminaciju i stigmatizaciju pripadnika LGBTI populacije, zbog čega se mnogi od njih i dalje teško odlučuju da prijave diskriminaciju. Predrasude, kako je naglasila, postoje čak i kada je reč o postupanju organa javne vlasti kojima se obraćamo u cilju zaštite prava pripadnika LGBTI populacije.

Na sve ove probleme ukazano je i u izveštaju poverenika za prošlu godinu. Među ključnim problemima koji se apostrofiraju jesu su problemi prilikom izdavanja diploma o stečenom obrazovanju, uverenja i ličnih dokumenata, što utiče na ostvarivanje prava u oblasti rada i zapošljavanja. Ističe se i da nije donet propis o regulisanju istopolnih partnerstava, te da nisu regulisani imovinski i drugi odnosi takvih zajednica. Naglašava se da je prisutno nasilje, socijalna distanca, homofobne i diskriminatorne izjave kojima se podstiče diskriminacija LGBTI populacije, kao i slučajevi diskriminatornog izveštavanja medija.

I zaštitnik građana Zoran Pašalić potvrdio je da su LGBTI osobe u Srbiji i dalje izložene fizičkom nasilju i drugim oblicima diskriminatornog ponašanja. Tako je, recimo, istraživanje zaštitnika građana o vršnjačkom nasilju u školama, pokazalo da je gotovo svako dete u Srbiji (87 odsto) u čulo u školi da se među učenicima za LGBTI osobe koriste pogrdne ili uvredljive kvalifikacije. Stigmatizacija LGBTI osoba prisutna je tokom školovanja što, kako se zaključuje u izveštaju obudsmana za 2023. godinu, čini osnovu za moguće kasnije ispoljavanje nasilja prema njima.

Dakle, i poverenik za zaštitu ravnopravnosti i zaštitnik građana ukazuju da je u društvu i dalje prisutna diskriminacija LGBTI osoba – od fizičkih napada, preko govora mržnje i stigmatizacije, do problema prilikom zapošljavanja i nepostojanja zakona kojim bi se regulisali položaj i status istopolnih zajednica. Stoga za izjavu da „ne postoji mogućnost da neko u našem društvu otvori temu diskriminacije“, odnosno diskriminiše LGBTI populaciju, ministarka Đurđević Stamenkovski dobija ocenu „neistina“.

Naslovna fotografija: Fonet, Aleksandar Levajković