Šta sve do sada znamo o – novom kreditnom rejtingu Srbije?

Vest da je agencija „S&P Global Ratings“ podigla dugoročni kreditni rejting Srbije u stranoj i domaćoj valuti sa nivoa BB+ na nivo BBB-, ministar Finansija Siniša Mali predstavio je kao veliki uspeh. Prema njegovim rečima, to je „zaslužena potvrda“ da se nalazimo na „uspešnom putu kontinuiranog ekonomskog rasta i makroekonomske stabilnosti“. Mali je za Politiku rekao da je jedna od tri najuticajnije svetske agencije na finansijskom tržištu izašla sa stavom da je Srbija zemlja koja zaslužuje investicioni rejting i dodao: „To je kao da iz druge lige pređete u prvu. Veliki je to uspeh. Mi smo jedina zemlja u regionu sa investicionim rejtingom, ako ne računamo članice EU“.

Šta je kreditni rejting i ko odlučuje o njemu?

• Kreditni rejting, kako je Istinomer već pisao, jeste procena sposobnosti i spremnosti dužnika da izmiri obaveze prema kreditorima, odnosno jasan pokazatelj investitoru kolikom stepenu rizika se izlaže ulažući novac.
• Kreditne rejtinge dodeljuju agencije specijalizovane za procenu kreditnog rizika, a tri najuticajnije su „Standard & Poor’s“ (S&P), „Moody’s“ i „Fitch Ratings“. Njihove osnovne aktivnosti su analiziranje i davanje mišljenja o kreditnoj sposobnosti kompanija i država. Svaka agencija pojedinačno ocenjuje kreditne rejtinge, koristeći različite oznake za ocene.
• Kreditni rejting ima dva nivoa – neivesticioni i investicioni, i više kategorija ocena – od najgore koja znači nesposobnost izvršenja finansijskih obaveza (bankrot) do najbolje ocene, koja predstavlja izuzetno visoku sposobnost izvršenja finansijskih obaveza i minimalan kreditni rizik. Ocene takođe sadrže opis kakvi su izgledi po pitanju potencijalnog kretanja rejtinga u budućnosti. Izgledi (outlooks) mogu biti pozitivni, negativni, stabilni i razvojni.
• Prema navodima Narodne banke Srbije, agencije „S&P“ i „Fitch“ koriste metodologiju baziranu na analizi makroekonomskih i političkih faktora, kao i internog i eksternog okruženja zemlje. Obe agencije za ocenu kreditnog rejtinga koriste početna slova abecede – A, B, C, D, pri čemu se ocena AAA tumači kao najbolja, a ocena D kao najgora.

Koje ocene ima Srbija?

• Srbija je početkom oktobra ove godine od agencije „S&P“ dobila povećan investicioni rejting BBB- (stabilni izgledi), nakon što je od decembra 2019. imala BB+ rejting, koji označava neinvesticioni ili špekulativni nivo, odnosno najvišu ocenu u neinvesticionom rejtingu.
• To znači da je sa ocene da postoji sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali da je prisutan rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i znatan kreditni rizik, Srbija prešla na ocenu – zadovoljavajuća sposobnost izvršenja finansijskih obaveza i umeren kreditni rizik, sa stabilnim izgledima.
• Kako se navodi u saopštenju agencije „S&P“, koje je objavila Narodna banka, snažna domaća tražnja, delimično podržana državnim infrastrukturnim projektima koji se odnose na „Ekspo 2027“, povećava procenu rasta BDP-a na četiri odsto u 2024. i u narednim godinama. Kaže se, između ostalog, i da se očekuje da će stabilan rast BDP-a i razumno kreiranje makroekonomske politike obuzdati sve fiskalne pritiske i zadržati nivo javnog duga na prihvatljivom nivou.
• Ocena BBB -, koju je Srbija dobila, najniža je ocena u investicionom nivou. U ovoj kategoriji postoje još ocene BBB+ i BBB. Bolje ocene su A+/ A / A-, koje znače visoku sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, odnosno nizak kreditni rizik. Slede ocene AA+/ AA/ AA-, koje znače veoma visoku kreditnu sposobnost i veoma nizak kreditni rizik. Najbolja ocena je AAA, koja podrazumeva izuzetno visoku sposobnost izvršenja finansijskih obaveza i minimalan kreditni rizik.
• Kod druge dve agencije, međutim, i dalje imamo nižu ocenu kreditnog rejtinga. Od avgusta ove godine agencija „Fitch“ drži BB+ rejting (pozitivni izgledi), a agencija „Moody’s“ Ba2 rejting (pozitivni izgledi). Obe ocene znače da je kreditni rejting neinvesticioni, odnosno na špekulativnom nivou.

Kako su ocenjene zemlje iz regiona koje nisu članice EU?

• Agencija „S&P“, kako je krajem avgusta objavila Vlada Crne Gore, povećala je kreditni rejting te zemlje sa B na B+, uz stabilne izglede.
• Bosni i Hercegovini je početkom avgusta „S&P“ potvrdio kreditni rejting B+ sa stabilnim izgledima, saopštila je Centralna banka BiH.
• Severnoj Makedoniji je krajem jula ista agencija potvrdila BB- kreditni rejting sa stabilnim izgledima, objavilo je Ministarstvo finansija te zemlje.
• Albaniji je u martu ove godine agencija „S&P“ podigla kreditni rejting sa B+ na BB-, saopštilo je albansko Ministarstvo finansija.

Srbija, dakle, u ovom trenutku jeste jedina zemlja u regionu sa investicionim rejtingom, ako se ne računaju članice EU, tako da je izjava ministra Malog istinita. Ovu ocenu, međutim, dala je samo agencija „S&P“, dok kod druge dve agencije i dalje imamo neivesticioni rejting. Podsećamo da je predsednik Aleksandar Vučić još 2020. govorio da smo „samo na jedan stepenik od investment grade-a“ (investicionog nivoa), s tim što je taj „jedan stepenik“ trajao četiri godine. Ekonomija je, inače, jedna od tema kojom vlast često manipuliše, najčešće tako što selektivno predstavlja podatke koji govore o uspesima, dok istovremeno prećutkuje loše rezultate ili pak netačno tumači istinite podatke.

Korišćeni izvori:

Ministarstvo finansija Srbije
Narodna banka Srbije
Ministarstvo finansija Crne Gore
Centralna banka Bosne i Hercegovine
Ministarstvo finansija Severne Makedonije
Ministarstvo finansija Albanije

Naslovna fotografija: Canva