Dobro, bolje, BRIKS
Potpuno novi svet... ili istorija, u najmanju ruku. Mediji su fokusirani na samit BRIKS-a, učesnike samita i ono što samit obećava, i istovremeno koriste priliku da dodatno ispoliraju već dobro utvrđene narative. Iako je odlučio da ne prisustvuje, predsednik Srbije je pohvalio samit, a mediji su pojačali njegove reči hvale. Dok mediji sugerišu da obećanja BRIKS-a nisu samo moćnija i pravednija od obećanja Zapada, ruska perspektiva je dominantnija od svih ostalih. Na sličan način, mediji su prikazali Zapad ne samo kao nesposoban, već i ljubomoran na prisustvo srpske delegacije na samitu.
Multipolarnost kao najpopularnija reč
Većina medija tvrdila je da će 16. samit BRIKS-a u Kazanju, čiji je domaćin bila Rusija u periodu od 22. do 24. oktobra, imati istorijske posledice. Sa nekoliko medija koji sugerišu da je samit prekretnica u istoriji, Informer dalje sugeriše da će ishod samita potresti planetu. Novosti su ovaj događaj označile kao najznačajniji događaj u godini, uz ocenu da će samit direktno uticati na budućnost čovečanstva. Međutim, većina članaka se bavila multipolarnim svetom, odražavajući Putinovu poruku da je „u toku formiranje multipolarnog sveta“.
Kako su mediji vodili evidenciju o prisutnima na samitu, pogotovo članicama BRIKS-a poput Indije i Kine, Informer je istakao da je Zapad šokiran prisustvom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša. Izveštavanje se ubrzo pretvorilo u spekulacije o tome šta će BRIKS, kao organizacija, nastojati da postigne. Sporadično je preneta i tvrdnja stručnjaka da je jedna od glavnih vrednosti članstva „smanjenje zavisnosti od dolara“, dok su drugi izveštaji sugerisali da će zemlje BRIKS-a dominirati svetskom ekonomijom do 2050. Ipak, mediji su istakli Putinov plan za BRIKS, koji predlaže uspostavljanje sopstvene berze žita i platforme za dijamante.
Hoće li ili neće?
Pre samita velika medijska pažnja se vrtela oko odluke predsednika Srbije o tome da li će prisustvovati samitu u Kazanju. Sputnjik je u martu 2024. izvestio da će predsednik Vučić biti specijalni gost samita. Međutim, Vučić je ostavio medije da nagađaju o njegovoj odluci, nagovestivši u nekoliko navrata da će svoju odluku saopštiti uskoro. Vučić je neposredno pre samita, u intervjuu za RTS 1, naveo da će samitu BRIKS-a umesto njega prisustvovati delegacija od četiri ministra. On se lično zahvalio ruskom predsedniku na pozivu, navodeći da nije u mogućnosti da prisustvuje zbog važne inostrane posete Beogradu.
„Ja sam jedan od retkih lidera na svetu koji sme da razgovara sa predsednikom Putinom. Posle me je zvao i predsednik Makron, juče sam više od pet sati imao sastanak sa O’Brajenom. Naravno da me pitaju za razgovore sa Putinom” (Blic, 24.10.2024.)
U međuvremenu, stručnjaci sugerišu da ovo predstavlja raskrsnicu za Srbiju koja je zaglavljena između EU i BRIKS-a. Iako nije mogao da prisustvuje lično, Vučić je aludirao na značaj samita BRIKS-a, sugerišući da će u budućnosti imati sve veći značaj:
„Ja sam sagledao i pre nekoliko dana šta ljudi u Srbiji misle po tom pitanju. I danas da im kažete, iako ljudi baš i ne znaju šta to BRIKS znači, čuli su da su to neke druge zemlje sveta koje nas manje ucenjuju, ali oni ne znaju da tu ne postoje stvarni mehanizmi i da to ne funkcioniše na sličan način kao Evropska unija. Da li će to biti u budućnosti, to je već druga stvar i ne isključujem tu mogućnost, ali je tu nivo popularnosti je negde 42 – 42“ (RTS, 21.10.2024.)
Delegaciju Srbije na samitu predvodio je Aleksandar Vulin, trenutno potpredsednik Vlade Srbije, koji je istakao nadu da za Srbiju ima mesta u BRIKS-u. U ekskluzivnom intervjuu za RT Balkan, Vulin je rekao da je učešće Srbije na samitu BRIKS-a znak iskrenog poštovanja i poverenja u Rusiju i da će Srbija u narednih nekoliko godina morati da bira između EU i BRIKS-a. Ekskluzivni intervju za RT Balkan na samitu dala je i ministarka privrede Adrijana Mesarović.
Aleksandar Vulin je nakon učešća na samitu BRIKS-a istakao da BRIKS nastoji da:
„Ponudi rad na jačanju saradnje u oblastima energetike, poljoprivrede, zdravstva ali i bezbednosti kroz saradnju naših službi u oblasti borbe protiv terorizma, svih oblika ekstremizma ali i svih oblika ‘obojenih revolucija’ kojima kolektivni zapad poništava svaku demokratsku vrednost i na vlast dovodi poslušnike koji od svojih zemalja dobrovoljno prave kolonije” (Blic, 25.10.2024.)
Uzaludni pokušaji Zapada
Ističući prednosti BRIKS-a, mediji su ove prednosti doveli u vezu sa slabostima Zapada. Za vreme samita, mediji su sugerisali da će Zapad pući od muke. Ovi sentimenti su se mogli povezati i sa centralnom porukom koju je preneo predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je takođe prisustvovao samitu. Dodik je naveo da BRIKS pruža nadu za pravedniju planetu, dodajući da „Zapad ne traži saradnike, već podanike“. Osim ove izjave, mediji su dodatno pojačali i izjavu portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove da je samit predstavljao informativni šok za Zapad.
Komentarišući trenutni svetski poredak, Aleksandar Vulin izrazio je slične stavove usmerene prema Zapadu:
„Neograničena vlast jedne sile pokazala se kao veliki zločin kada je NATO 1999. godine izvršio agresiju na Srbiju. NATO tada nije pitao ni Ujedinjene nacije ni bilo koga od vas, sila je bila dovoljno opravdanje. NATO je tada pokušao da ubije Srbiju ali Srbija je preživela” (Blic, 25.10.2024.)
Tri pobednika: Rusija, Kina i… Srbija
Većina vesti pre i posle samita su samo ojačale rusku poziciju u medijima. S obzirom da mediji navode da je predsednik Putin otkrio šta se dešava sa ratom u Ukrajini, Informer je istakao da zapadni mediji bruje o Putinovoj velikoj pobedi na samitu. Kako navodi Informer, Putin trenutno gradi „novi svetski poredak“. Nehotice, kineska perspektiva je takođe izbila na sam vrh. Kako portal Republika navodi, Rusija i Kina „već vladaju planetom“. Međutim, osim Rusije i Kine, još hvale je bilo upućeno i Srbiji. Prisustvo Srbije na samitu je bilo vredno divljenja, kako tvrde mediji, a Francuskoj je preostalo da plače zbog izgubljene nezavisnosti.
