Šta sve do sada znamo o – severnokorejskim trupama u Ukrajini?
Nakon saznanja vlasti u Ukrajini i Južnoj Koreji da su severnokorejske snage poslate da pomognu Kremlju u ratu koji vodi od februara 2022. godine, i Sjedinjene Američke Države i NATO su potvrdili da je vojska Kim Džong Una u Rusiji. Moskva i Pjongjang nisu ni direktno potvrdili, ali ni odbacili te tvrdnje - poručujući pritom da je njihova stvar da li će i kako raspoređivati vojsku, te da bi slanje trupa bilo „u skladu sa međunarodnim pravom”. Šta smo do sada saznali o tome i koliko su navodi o uključivanju Severne Koreje u rat u Ukrajini odjeknuli u ostatku sveta?
Sredinom oktobra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govorio je o umešanosti Severne Koreje u rat u Ukrajini, da bi u potom u Briselu, 17. oktobra, eksplicitno naveo:
„Znamo za oko 10.000 vojnika iz Severne Koreje za koje se spremaju da pošalju da se bore protiv nas.”
Pozivajući se na saznanja obaveštajnih službi, Zelenski je tada rekao i da su neki oficiri već „na ukrajinskoj teritoriji okupiranoj od strane ruskih neprijatelja“. Ukrajinski predsednik opisao je to kao „prvi korak ka svetskom ratu”. Južna Koreja istupila je s istim saznanjima, a usledile su potvrde sa Zapada, reakcije evropskih zemalja, NATO alijanse, ali i Rusije i Severne Koreje.
Odakle su stigle informacije?
- U petak, 18. oktobra, Južna Koreja podelila je svoja saznanja – 1.500 trupa Severne Koreje idu ka Rusiji na obuku i verovatno će biti raspoređeni za borbu u ratu u Ukrajini. Kako je preneo Rojters, Nacionalna obaveštajna služba Južne Koreje saopštila je da je sarađivala sa ukrajinskom obaveštajnom službom i da je koristila tehnologiju veštačke inteligencije za prepoznavanje lica da identifikuje severnokorejske oficire u regionu Donjecka na istoku Ukrajine. Prema pisanju Glasa Amerike, u odvojenom saopštenju iz Seula je stigla i informacija da Severna Koreja planira da pošalje 12.000 vojnika u Rusiju.
- Iako prvobitno nisu mogli da potvrde ove navode, zvanično saopštenje SAD stiglo je samo nekoliko dana nakon saopštenja ukrajinskih i južnokorejskih vlasti. U sredu, 23. oktobra, američki ministar odbrane Lojd Ostin je rekao: „Postoje dokazi da se u Rusiji nalaze trupe DNRK (Demokratska Narodna Republika Koreja). Šta tačno rade? Ostaje da se vidi. To su stvari koje treba da sredimo.”
- Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi naveo je da Sjedinjene Države veruju da je najmanje 3.000 vojnika došlo iz Severne Koreje u Vladivostok. „Ti vojnici su zatim otputovali na više ruskih vojnih lokacija za obuku na istoku zemlje, gde se trenutno obučavaju. Još ne znamo da li će ti vojnici učestvovati u borbama uz rusku vojsku, ali je to svakako zabrinjavajuća mogućnost”, rekao je Kirbi, a preneo je Glas Amerike.
- U ponedeljak, 28. oktobra, NATO je potvrdio da su neke severnokorejske trupe već raspoređene u Kursku, ruskoj oblasti u koju su pre više od dva meseca upale ukrajinske snage. Generalni sekretar NATO Mark Rute poručio je da to predstavlja „značajnu eskalaciju” i „opasno širenje ruskog rata”.
Officials from Seoul 🇰🇷 have briefed #NATO Allies & Indo-Pacific partners on the North Korean 🇰🇵 troop deployment to Russia.
This is:
1. a significant escalation in DPRK’s involvement
2. yet another breach of UN 🇺🇳 resolutions
3. a dangerous expansion of Russia’s war. pic.twitter.com/0XEzz0d037
— Mark Rutte (@SecGenNATO) October 28, 2024
Ko je i kako reagovao?
- Na tvrdnje o severnokorejskim trupama u Rusiji koje su i početkom oktobra stizale iz Južne Koreje, Kremlj je tada odgovorio da je reč o „lažnim vestima”. Potom je zvanična Moskva navela da ima mnogo „protivrečnih informacija”. U danima nakon saopštenja SAD, ruski predsednik Vladimir Putin nije negirao prisustvo vojske Severne Koreje, već je dodao da je na Moskvi odluka da li će i kako severnokorejske snage biti raspoređene. Rojters je preneo i da je na pitanje o satelitskim snimcima koje pokazuju kretanje trupa iz Pjongjanga, Putin odgovorio: „Slike su ozbiljna stvar. Ako postoje slike, onda one pokazuju nešto.”
- Reakcije Severne Koreje bile su u sličnom tonu. Navode o svojim trupama u Rusiji, Pjongjang je prvobitno nazvao „neosnovanim glasinama”, dok je u petak, 25. oktobra, poručio da bi slanje trupa da pomognu Rusiji u ratu protiv Ukrajine bilo „u skladu sa međunarodnim pravom”. Ipak, i uz ovu ocenu, izostala je jasna potvrda od strane Severne Koreje.
- Paralelno sa konkretnijim informacijama o severnokorejskoj vojsci u Rusiji stizale su i reakcije evropskih zvaničnika. Ministar spoljnih poslova Francuske, Žan Noel Baro, istakao je da bi uključivanje Pjongjanga u rat u Ukrajini bilo „ozbiljno” i da bi „gurnulo sukob u novu fazu – dodatnu eskalaciju”. Rojters je, između ostalog, preneo i reakciju finskog predsednika Aleksandra Stuba, koji je naveo da bi raspoređivanje severnokorejske vojske u Ukrajini bio „znak ruskog očaja”.
- Povodom istih navoda, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko za BBC je rekao da bi prisustvo bilo kojih, pa i snaga Belorusije, bilo „korak ka eskalaciji sukoba”. U četvrtak, 24. oktobra, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Li Đin izjavio je da Kina „nije upoznata sa situacijom”.
Putin i Kim Džong Un – Zajednička odbrana
- Dok su prethodnih dana Evropom i SAD kružile informacije i snimci o severnokorejskim trupama, donji dom ruskog parlamenta, Državna duma, ratifikovao je sporazum Rusije i Severne Koreje o zajedničkoj odbrani. Reč je sporazumu o zajedničkoj odbrani koji je potpisan u junu ove godine, tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Pjongjangu. Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, pakt Putina i Kim Džong Una podiže saradnju dveju zemalja na viši nivo, posebno naglašavajući stavku da – „ako jedna strana bude napadnuta i nađe se u ratnom stanju, druga mora ‘odmah pružiti vojnu i drugu pomoć svim raspoloživim sredstvima’”.
***
Informacije o slanju trupa Severne Koreje u Rusiju i potencijalno na ratište u Ukrajini, domaći mediji videli su kao priliku za novi talas senzacionalizma i pristrasnosti u izveštavanju o ovom ratu. Usledili su naslovi o „haosu” u Ukrajini, ratu koji će postati „još krvaviji”, američkoj vladi koja je „u panici”, ali i Južnoj Koreji koja „kipti od besa” zbog Rusije.
Korišćeni izvori:
Reuters
Glas Amerike
Radio Slobodna Evropa
CNN
Politico
ABC News
BBC, BBC na srpskom